Narodno blagostanje

9. октобар 1937.

КОМЈОМКТОКА — Nemački Institut za ispitivanje konjunkture na sledeći način opisuje stanje konjunkture u zemlji na početku ove jeseni. Privreda najvećim delom radi punim kapacitetom. Niezina delatnost je u naiviše područja dostigla nivo 1928/99, a u mnogo njih i prekoračila to stanje. Industrijska proizvodnia je-za 15% veća nego u leto 1928/29. Zaposleno je 1/4 miliona više radnika i nameštenika. Trgovina na malo plasira robe isto koliko i 1928, iako pri тапјт сепата. Transport železnica i brodova izjednačio se за 1928/29. 17veštai, međutim, konstatuie da je tempo razvoja na više znatno popustio- i da je sada glavni problem naći polja za nove investicije. Tome služi i četvorogodišnji privredni plan. _ — Naša privreda, prema mesečnom izveštaju Narodne banke, nastavila je u avgustu mesecu s porastom. Indeks rudarske proizvodnje (1996—30=100) sa 140,4 prema 1399 u prethodnim mesecima i 107,2 pre godinu dana, rekordan je. Topionička proizvodnja je sa 174,0 nešto opala prema julu (177,6) ali se prema junu t. g. (120,4) nalazi u velikom skoku. Broj utovarenih vagona je sa 163.000 rekordan, dok je dr: žavna rečna plovidba sa 87 mil. prevezenih kilometarskiB tona na istom nivou kao prethodnog meseca. Spolina trgovina sa 606 mil. din. izvoza u avgustu prema 5933 mil. u julu t. g. i 44.6 mil. din. uvoza prema 497 mil. pokazuje najviše Stanje posle izbijanja poslednje krize. Opšti indeks cena na veliko u jakom skoku na 70,3 prema 73,7 u julu i 66,0 pre godinu dana (1929—100). Роуесапје dolazi najvećim delom od indeksa bilinih proizvoda, koji je porastao sa 71,5 u julu na 74,5, zatim od stočnih proizvoda sa 60.1 prema 65,5 i industrijskih sa 78,0. prema 76,3. Jedino su mineralni proizvodi ostali nepromenjeni na 88,1. Makaze cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda ostale su prema prethodnom mesecu nepromenjeno zatvorene u korist industrijskih. Cene na malo u Beogradu porasle su na 85,9 (85,6), u Zagrebu na 83,9 (82,6) i Ljubljani na 85,8 (85,6).

SAOBRAĆAJ

— Deficit francuskih železnica dostigao je prošle godine sumu od 4.250 mil. fr. Godina 1999 bila je poslednja koju su francuske železnice zaključile sa suficitom (u iznosu od 802 mil. fr.). Sve docnije godine bile su deficitarne, i to: 1930 sa 1.297 mil., 1931 sa 2.624, 1939 sa 3.681, 1933 sa 3.978, 1934 sa 3.570, 1935. sa 4.019 mil. fr.

— Од 4 о. м. добио је Београд авионску везу са Римом и Букурештом. Недавно је потписана у Букурешту ваздухопловна конвенција између Југославије, Италије и Румуније, којом су створене две линије: Рим Београд — Букурешт и Милано — Венеција — Загреб — Београд — Букурешт. Трајање лета је на линији Рим — Београд, на којој врши саобраћај талијанско друштво „Ала Литорија“, 3. часа. Значај нове линије се најбоље може оценити, ако се упореди трајање вожње на њој, са 36 часова колико износи са брзим возом. Немамо при _Руци ред вожње ваздушним линијама. Али нам изгледа да ће веза Београда са Паризом и другим местима 38падне Европе бити знатно скраћена преко Рима.

ŠTRAJKOVI

— 200 radnika tekstilnih fabrika Preslica d. d., Ivančica

d: d::i Zagorka, d: du. u Oroslavliu kod Zagreba obustavilo je

rad, pošto poslodavci nisu stupili u pregovore, koji su trebali ·da imaju za cili povišenje nadnica, |

' — Pregovori između poslodavaca i radnika hemijske i

građevinske struke u Vrbaskoj banovini o određivanju mini-

malnih nadnica, nisu uspeli. Definitivnu odluku doneće ban.

— Između organizacije obalskih radnika u Dubrovniku

i preduzeća za utovar i istovar robe sklopljen je kolektivni

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 655

гребу, упис члана управног одбора г. д-р Пешеље Бранradnika povećane su za 18%, tako da će najmanja naknada Do satu izneti 6,07 din. Nedeljom i praznicima, kojih je priznato 12, i noću radnici imaju pravo na 100% уесе падтсе. RAZNO | O ww; — Прошли број нашег листа грешком штампарије носио је број 39, а требало је 40. а | — Nemački statistički ured objavio je podatke o regionalnoj raspodeli narodnog dohotka u godinama 1932 1

·1994. Po njemu je depresija 1932 dala povišene udele agrarnih

krajeva u dohotku, jer je kriza najjače pogodila industriju. Pobolišanjem konjunkture. povećao se udeo industrije. Udeo severo-nemačkih i bavarskih agrarnih predela veći je nego pre rata. Najveću otpornost prema krizi pokazuje virtenberška privreda zbog srećne mešavine industrije i poljoprivrede. U opadanju je udeo Hamburga. Zbog opadanja stanovništva, međutim, -dohodak na glavu stanovnika u Berlinu i Hamburgu povećan je. 5 Ба — б. Егеденко Glavić, naš najstariji brodovlasnik,-odlikovan je ovih dana ordenom Svetog Save 1 stepena. .Slaveći svoj 90. rođendan g. Glavić jie mogao pogledati na dug period svoje delatnosti na utvrđivanju našeg pomorstva. U njemu on danas zauzima jedno od najvidnijih mesta.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Текстилна индустрија Милана Прпића д. д. у Загребу,.упис члана управног одбора г. д-р Пешеље Бранка Загребачка дионичка творница папира у Загребу, упис чланова Управног одбора ггг.: д-ра Степана Красни: ка и д-ра Павла Најбергера. — Југословенско д. д. ШихтЛевер у Загребу, упис промене чл. 5 друштвених правила (повишење главнице са 20 мил. на 30 мил; дин.). — Прва југословенска творница укоченог дрва д. д. у Сушаку, упис- промене назива фирме у „Укод“ а. д: и промене пословања и чланова управног одбора г,. г.: Антића Мак“ са, Барт Оскара, Гвоздановић Артура,. Хартогс Макса, Хајнрих Отона д-р Кауфера. Сигфрида, д-ра Плој. Мирослава, Ђуле Ружића и Дани Волфа. — „Минерва“ накладна књижара д. M. у Загребу, упис промене чл. 5,20 и 25 друштвених правила. — Кредитна банка д. д. у Старој Пазови, упис члана управног одбора г. Душана Глумца. — „Висунг“ а. д., Београд, упис фирме са 2 мил. дин. главнице и чланова управног одбора гг.: Владимира Станојковића, Симе Лазовића, Спасеније Николића, Ду шана Мојића и Владимира Баука.

Зборови акционарских друштава

9 октобра. — Прва међумурска ткаоница д. д. Чаковец (редован). — Врбовачка дионичка штедиона у Врборцу (редован). |

10 октобра. — Турско-бечејска штедионица у Новом Бечеју (редован). а “

"12 октобар. — Југ. текст. творница Браћа Холцнер Д. д. Загреб (ванредан), КЕ

14 октобар. — „Диа“ д. д. за експлоатацију шума и трговину дрвом у Загребу (редован). АЕ

16 октобар. — Југословенско индустријско и трговачко д. д. Загреб (редован). — „Титанит“ JL д. за кемијску индустрију, Загреб (редован). | А

17 октобар. — Хрватска штедионица д. д, Подравска Слатина (редован). — „Будва“ а. д. за подизање и експлоатацију хотела, Београд (ванредан). O

23 октобар. — „Борлин“ д. д. за виноградарство и

пивничарство у Вараждину (редован). | и 24 октобар. — Штедионица у Старој Пазови, (редован). =