Narodno blagostanje

Страна 706

4% Agrarci 1921 122 4% Agrarci 1934 285 83 7% Investicioni : БИО 86 2. 6% Begluci 980 456 6% Dalmatinci 436 609 7% Bler 148 82 Narodna banka 113 114 __Рађ | 150 150 _ Svega 3.597 · 3.257

To je jedan od najmanjih nedeljnih obrta uopšte i kad bi se iz toga izuzela cifra od 785.000 din., koliko pretstavlja jedan zaključak od 25. o. m. (milion dinara nominalno krupnih Begluka), onda se obrt srozava na minimalni iznos. Podmiruju se potrebe privatnika preko berze, dok Berzijanci ne vrše gotovo nikakove transakcije za svoj račun. Kod 6%-tnih Dalmatinica na primer, iako je rađeno svih 5 dana, obrt je, kao što vidimo, minimalan.

' Interesantna je sudbina dolarskih papira. Dok se svi papiri kreću brže ili sporije na više, dotle su Blerovi papiri obe kategorije potpuno zamrzli. Za pet dana bilo je posla samo jednoga dana i to od nekoliko komada 7%-tnog. Kurs varira između 85—86, iako je dolar u ovoj nedelji nešto popustio. Svi berzijanci imaju ovaj papir, jer je najboljeg rentabiliteta, — jedini koji još daje rentu preko 8%. Berzijanci počinju da ga nazivaju baksuz-papirom. Ne samo da neko prokletstvo leži nad njegovim kursem, već ima tri godine kako dolar redovno počinje da pada kad se približava isplata kupona. Tako je i ovoga puta. Može se istina popraviti do kraja meseca, ali će biti svakako jedan od najnižih kurseva za dolar. Mi ćemo uskoro pisati opširnije o položaju ovoga papira na našem efektnom tržištu.

Čvrsta tendencija produžila je kroz celu nedelju i naročito se jako manifestovala poslednjeg dana, tako da je Тако mogućno đa početak iduće obaveštajne nedelje donese jači skok, kao što je to bilo pretprošle nedelje.

Na zagrebačkoj berzi na tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća popustilo ie interesovanje. Obrt je minimalan. U toku nedelje rađene su samo akcije Dubrovačke paroplovidbe, po 485, za 5 din. niže nego prethodne neđelje.

- Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio је: 22-Х: 43,1506; 25-Х: 43,1041; 26-X: 43,0916; 97-X: 43,0975; 28-Х : 43,0799.

Naši papiri na stranim berzama

Kursevi naših papira u Njujorku bili su sledeći:

7% Bler 8% Bler 7% Seligman

26 oktobar 26,375—28 26,75—27,5 38—42,75

DEVIZNO TRŽIŠTE

Glavna karakteristika deviznog tržišta je dalje skakanje. nemačke klirinške marke. Ona je završila sa kursom od 13.95 uz vrlo čvrstu tendenciju. Medio novembar rađen je po 13.85, a ultimo januar traži se po 13.75.. Ovoga puta čvrsta tenđencija kod marke ima svoj duboki razlog u razviću пеmačko-jugoslovenskog trgovinskog bilansa. Poznato je да se on okrenuo u korist Nemačke, ali je taj obrt poslednjeg: meseca uzeo nečuvene razmere, tako da se eskontuje mogućnost, da nemački uvoz bude 100%. veći od jugoslovenskog. izvoza. Ako bi se evolucija produžila u tom pravcu, marka bi i dalje skakala, tako da bi Nemci doživeli smanjenje njihovog izvoza u Jugoslaviju. Uostalom ovde igraju izvesnu ulogu obziri koji ne leže samo u prometu dobara. Mi, na primer, nemamo ništa protiv toga, da, pri normalnom razviću našeg izvoza, nemački UuVvoz raste i da Nemci postanu naši poverioci u dinarima. Ti-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

те se stvara obilna gotovina koja зе pre svega može da upotrebi zgodno za favoriziranje nemačkog turizma u Jugoslaviji, što naši merodavni faktori ne bi nerado gledali. Drugo, postoje i druge kombinacije upotrebe tih nemačkih Каpitala u Jugoslaviji koje nama ne bi bile neprijatne. Kod nas bi se pojavio problem, kao što rekosmo, kad bi se naš izvoz u Nemačku patio, što sada nije slučaj. : Interesantno je da se pojavila oskudica u funtama šterlinga. Kurs je ostao istina nepromenjen i ostaće i dalje, ali je tražnja bila jača od ponude, tako da bi nastala promena i kursa, kad Narodna banka ne bi želela da ovaj bude stabilan. To će se već videti na idućem sastanku. Deviza Beč rađena jie po 877, a Grčki bonovi po 29.75 uz vrlo bogatu ponudu. :

Kursevi su bili sledeći:

Grčki

Е London Berlin Beč Madrid „Milano bonovi 29-X 238.— 1.990.— 874.43. — 184.— 29.85 За рг. 214.99 1.742.47 —— — 228.29 —.Bez pr. 167.33 1.356.01 —— — 177.66 — 25-X 908.— 1.390.— 884. — 184.— 29.85 26-X 238.— 1.390 — 880.— — 185.— 29.65 27-Х 258.— 1.890.— 880.— — 185.— 29.85 28-X 238.—m 1.995.— 877— — —.— 29.75

Obrt je znatno opao sa 936 mil. u prošloj nedelji na 21 mil. din. Berlin je rađen za 14 mil. koliko i prethodne nedelje, London 12 mil. kao i prethodne nedelje, Beč 2 mil. prema 7 mil., Grčki bonovi 663.000 prema 684.000 din. itd.

Kursevi na ciriškoji berzi bili su sledeći: 28-1 29-IV 26-VIIL đći13-X 20-X 28-X

London 21.432 2157 21.70 21.54 21.58 21.48 Amsterdam 239.75 289.25 240.30 240.27t/e 240.25 2839.721/a Niujork 436— 43Gija 4355), 434: 484ije 4385/8 Berlin ~ 179.90 175.50 175.60 174.50 174.55 174.271|a Pariz 28.3317, 19.15 16.338): 1454 14.70t}a 14.51 Prag 15.26 15:22 15.19 15.20. 15.20 15:20 Beograd 10— 10— 10.— 10.— 10.—o 10

Švajcarski franak je čvrst, pošto su pali kursevi svih zapadnih deviza. U središtu interesovanja je francuski franak, koji je slabiji u upoređenjiu sa prethodnom nedeljom. Poslednjeg dana izveštaine nedelje se kurs međutim nešto popravio, sa 14,44 koliko je bio u sredu na 14,51.

Cena zlatu skočila je u Londonu za 9—8 penia po unci. Donia tablica pokazuje kretanje cena zlatu.

šiling pensa po unci Din. po kg.

1933 126 6 40.405

1934 141 | 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

19-Х -1937 140/4:2—140/5 2 54.090—54.136 26-Х-1937 14077 —140/71|- 54.184—54.200

Ма beogradskom privatnom deviznom tržištu čula se cena. napoleona od 306 din.

Робно тржиште

Sirovine. — Svetsko tržište sirovina i dalie pokazuje znake labavije tendencije i kolebljivosti. I ako se ne primećuje da je potreba za sirovinama ma gde popustila, na tržištu se oseća dosta robe, što je znak velikog porasta pro: izvodnje. Metalima, osim olova, bez malo, cene su sišle na nivo prošlogodišnjih u ovo doba. Olovo, naprotiv, za nekoliko poena je ispod ovog nivoa. Kartel bakra nije doneo odluku o restrikciji proizvodnje, nalazeći da se pri sadanjem