Narodno blagostanje

Страна 718

đine izvezeno 84% trupaca a rezanog drveta svega 16%. Za deset poslednjih godina, računajući i godine krize, država je kao eksploatator sopstvenih šuma imala 167 miliona čk. čistog prihoda.

— Преоријентацијом своје спољне трговине за прекоморску Пољска је претрпела знатне губитке у трговини с јужно-америчким земљама. Ови губитци се своде на недостатак стручног воћства у пословима. Зато Пољска спрема специјалне стручњаке за спољну трговину, а карочито "за трговину са прекоморским земљама. :

SOCIJALNA POLITIKA

— Beogradska opština odlučila je da poveća plate svo. jih nameštenika. Povećanie se sastoji u vraćanju OnOP рго"centa plata koji je činovnicima bio u dva maha oduzet, 1935 i 1936 godine.

NOVČARSTVO

— Uprava Midland-Bank u Londonu odlučila je da izda nove akcije sa nominalom od 1 funte, za koju će se platiti dve funte. Pravo na upis akcija imaju samo dosadašnji akcionari 1 to na jednu akciju na svakih 20 funti od uplaćenogz 'kapitala na akcije koje drže. To je redak slučaj da stare i velike banke povisuiu kapital. Ovo povećanje kapitala bilo je potrebno zato, jer su obaveze banke iz depozita od poslednjeg povišenja 1930 porasle za 120.000.000 funti; fako da je velika razlika između glavnice i obaveza. Kapital banke iz-

| nosio je 45,200.000, a od toga uplaćeno je 14,248.0192 funti. Prema tome može se izdati 712, 400 novih akciia. Banka će dobiti u funtama dvostruku sumu, pa се г dati svojim rezervama.

— Белгија је одлучила да Француској врати половину 5,5%-тног зајма од 1982 у износу од 800 мил. фр. Ова трансакција је само део владиног програма, који предвиђа низ враћања зајмова закључених у иностранству. Код отплате француског зајма Белгија ће уштедети 40 мил. франака.

— Пољска проводи велику акцију на конверзији страних зајмова. Већ су конвертовани Улен-зајам, зајам шведских шибица и Стандард Кеч фајнанс корпорејшен по стопи од 4-14%. Према изјави меродавних, та стопа ће остати мерило и за следеће конверзије. Сада је на реду 7% Стабилизациони зајам који ће бити предмет претстојећих пољско-америчких преговора. Сама готовост Американаца за преговоре улева Пољацима велике наде јер се овде ради о најјачој поверилачкој групи. По већ конвертованим зајмовима Пољаци су отпочели службу, T. |]. поново приступили трансферу, чему приписују највећу взжност за успех у досадашњим операцијама и добре иггледе у претстојећим. Пољска је последња укинула трансфер за службу по иностраним зајмовима и сада га међу првима поново уводи. Ове операције знатно је олакшала репатријација великог дела иностраних зајмова 0 чему смо недавно писали.

— 1 septembra o. g. ulozi na štednju u našim novčanim zavodima iznosili su 11,701 milion dinara ili za 1,999 miliona više no u isto doba prošle podine, kada su iznosili 10.579 miliona. Od pomenutog iznosa uloga otpada na: državne ustanove 3.168 miliona, samoupravne štedionice 2.150 i na privatne banke 6.383 miliona dinara.

— Danciškoi Jewish Public Bank A. G., oduzeta su prava devizne banke. Oya banka postoji od 1993 god., a 1997 imala Je kapital od 250 hiljada danciških guldena.

— Danciški senat izdao je naredbu kojom je zabranjeno prodavanje vrednosnih papira na berzi između privatnih lica. Otsada će se papiri moći prodavati samo posredstvom danciških kreditnih instituta.

— Švajcarska narodna banka, usled novog priliva zlata, pokazuje krajem oktobra rekordnu visinu zlatne podloge od

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 45

2673 miliona franaka, odnosno povećanje od 100 miliona franaka za jednu nedelju.

— SAD su sa važnošću od 1 novembra t. g. OdNU6iIG da procenat vrednosti, koji se pri berzanskim kupovinama efekata odmah polaže, snize sa 55%, na 40%. Nasuprot ovom olakšanju kupovine efekata, terminska prodaja bez pokrića otežana je u toliko što će se od sada mesto 10% odmah polagati 50%. Ovom merom SAD su pristupile kako olakšanju kupovina efekata tako i otežavanju terminskih prodaja kojima se spekuliše a la bes. Američki berzanski krugovi po-

· zdravljaju ovu meru jer očekuju da će pridoneti elastici-

tetu njezinom i omogućiti prilagođavanje terminskih kurseva opštem razvoju privredne konjunkture. London je takođe po-

zdravio ovu meru i ona je odmah izazvala А američkih

vrednosti.

— Spor između Budimpešte i njenih poverilaca po 4:ј8% gradskom zaimu od 1914 g. u pitanju primene valutne klauzule, rešio je ovih dana Izbrani sud u korist mađarske prestonice. Žajam je glasio na krune, marke, funte, franke i forinte i poverioci su tražili službu po zajmu na zlatnoj bazi, dok je peštanska opština nudila službu po пајтапје depresiranoi valuti u pitanju, a to je pri poslednjem terminu bila hol. forinta. Izbrani sud je utvrdio da zajam niti je raspisan u Zlatu niti je ugovorom o njegovoi konsolidaciji u Ostendu kao takav regulisan. Zato je usvojeno gledište peštanske opštine s motivacijom da je tako vršena služba i pre uvođenja moratorijuma o transferu. Mađarska narodna banka izjavila ie spremnost da dozvoli transfer od 15/,% o mesto DTvobitne stope od 41|3%.

— Zajam francuske banke »Crćdit National« o kome smo već pisali, potpuno je uspeo. Ceo iznos od 1 milijarde franaka upisan je za 3 dana.

— Португалија је приступила пуној слободи трговине девизама. Увоз и извоз капитала потпуно је слободан. Интересенти могу у будуће без икаквих формалвности добити неограничене количине девиза. Влада је себи само резервисала право, да задржи досадашњи систем девизних ограничења према оним земљама које сличним ограничењима штете интересима португалске привреде. _

SAOBRAĆAJ

— Rumunija je izradila desetogodišnji plan za izgradnju putova. Izgradnja svih putova, uključujući tu i dva dunavska mosta (iedan prema Jugoslaviji kod Turn-Severina), stajala bi oko 50 milijardi leja. Za prvo vreme gradnia će se finansirati direktnom budžetskom stavkom od 1,5 milijardi leja i 1,8 milijardi iz budžeta ministarstva saobraćaja za održavanje putova. Izgradiće se 1778 km. novih prvorazrednih putova, popraviti 2429 km. opštinskih i modernizirati 5975 km. državnih. Pregradiće se 16 starih i sagraditi 24 nova mosta.

— Na osnovu jednog zakonskog predloga čehoslovačke vlade država ima da preuzme čehoslovačko Dunavsko brodarsko društvo. Sredstva bi se dobila izdavanjem 47 ј9%-тћ ођуеznica zaima zemaljske odbrane. Dosada ie na ukupnom društvenom kapitalu od 30 miliona kruna država učestvovala sa 51%.

— Na konferenciji železnica u Čikagu odlučeno je da se tarife na američkim železnicama povećaju za 15%. Prihodi ove godine prema prošloi povećaće se za 459 mil. dolara, ali se zato godišnji izdaci zbog poskupljivanja materijala i povećavanja nadnica povećavaju za 663 miliona. Bruto prihod u avgustu bio je veći za 2,6% od onog u isto vreme prošle godine, a troškovi su porasli za 8,90%. Bez povećanja tarife rentabilitet železnica bio bi ugrožen.

— Turska će uskoro pristupiti izgradnji železničke pruge Dijarbekir — reka Tigris. To će biti prva veza oVe Vrste između Turske i Perzije.

ZLU NI SO