Narodno blagostanje
Страна 722 ~
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 45.
281) 2900 26-VIM | 15% 28 NO 490 Лондон 21430, | | 9157 2170 21564 2148 2151 Амстерд. 28975 239.95 240.30 240.273ј> 23972: 5 239.35 Њујорк 436.— | 436: 4355 4341|a 4335), 432.75 Берлин 17990 17550 175.60 174.50 174.971}a ~ 174.10
"Париз 28.331/a 19.15 16.3831/> 14.54 14.51 14.62 Праг. 15.26 15,22 15.19 15.20 15.20 15.161/, Београд 10— 10— 10.— 10.— 10.— 10.—
Поправио се курс фунте и француског франка. Холандска форинта и долар су попустили. Нарочито јак је пад долара. Званичне нотице марке и чешке круне су слабији Цена злату у Лондону је попустила.
шилинг пенса по унци Дин. по КГ.
1933 126 6 40.405
1934 141 40.345
1935 141 2 54.409
1936 141 7. 54.569
26-Х -1937 · 140/7—140/7/> 54.184—54.200 2-%1-1937 140/5—140/61/» 54.135—54.167
На приватном девизном тржишту у Београду ситуација је непромењена. Цена наполеона је 306 дин.
Робно тржиште
| Сировине. — Лабавија тенденција праћена осетним флуктуацијама владала је и ове недеље на светском тржишту сировина. Курсеви су попустили на целој линији = то највише у вези са догађајима у С.А.Д. Цене метала не само да су сишли на ниво на коме су биле у истом времену прошле године, него су чак неке пале и испод тих цена. Бакар и цинк варирају око прошлогодишњих, а калај и олово су испод њих. Отуда међународни картел цинка намерава да квоту производње снизи са 110 на 85% базе. Највише су пале цене памука. Индијски памук у Ливерпулу пао је са 5,46 на 3,75 пенса за либру односно 354%, а у Њујорку са 12,06 на 8,05 центи за либру или за 33,3%. Каучук је са 8,19 у прошлој години пао почетком новембра на 7:ј; пенса за либру или за 9%. Залихе каучука од маја прошле године повећале су се са 391.534 на: 438.873 тоне. Метали су нотирали: бакар електролит 47, калај 202, олово 17:ја, цинк 16", ф. ст. за тону.
Пшеница. — Ситуација на светском тржишту пшенице и ове недеље била је у знаку истих карактеристика као и прошле: флуктуирање курсева са променљивом тенденцијом час на горе час на доле. Карактеристично је, међутим, да догађаји у САД нису имали скоро никаквог утицаја на светску пијацу пшенице и то из двојаког разлога: прво, јер индустрије засноване на пшеници не држе велике залихе па се на тржишту врши регуларно снабдевање и друго, што је извоз у многим земљама централиЗзован, а сем тога и произвођачи су данас у повољнијој ситуацији но пре две до три године па не притискују на пијацу. На попуштање цена, последњих дана, највише је утицало падање поморских фрахтова будући да се јавила већа понуда слободних простора услед ограничења робног промета на Пацифику. Највећа сензација почетком недеље била је забрана извоза пшенице и брашна из Аргентине, која се на ово одлучила услед исцрпеног извозног вишка и опасности да би цене хлебу до нове жетве могле знатније да скоче, Међутим, ова забрана остала је
без икаквог утицаја на светско тржиште. То је уосталом и сасвим разумљиво, јер је забрана уследила у моменту отсуства Аргентине са светског тржишта. Али оно што изненађује то су релативно високи термински курсеви за нову пшеницу, који су знатно изнад паритета односних курсева на осталим водећим берзама. Произвођачи, и ако ће за месец дана имати нову пшеницу, не журе са продајом. :
Термински курсеви средином недеље изгледали су овако:
XII III V
Ливерпул шил. мтц. 18/6 17/8 176 Ротердам хфл. мтц. 7,92 7,62 7,62 Б. Аинрес пез. мти. 14,70 11,45 = Винипег центи буш. Паје — 111 Чикаго центи буш. 92 919/a :88
Манитоба ! рађена је у Ротердаму промпт 6,20 долара за мтц., а американска хардвинтер 4,65—5,15 дол.
Јесењи пољски радови потпуно су завршени и то под релативно повољним приликама. Исто тако прибран је и сав кукуруз. Произвођач, према томе, има сада могућност да тачније процени своје потребе и да се одлучи да ли ће још шта пшенице и колико кукуруза продати. Стога није искључено да се сада на тржишту понова појави извесна количина пшенице. А како су велики млинови покривени и остаје незадовољена још минимална тражња мањих локалних млинова, то би се могло десити да између понуде и тражње настане за извесно време диспаритет и да цене нешто мало попусте. То се уосталом и десило ове недеље, те је цена Тисе попустила на 177—179, Бегеј на 175—177, србијанска Дунав— Сава на 162—164. Како су
цене србијанско-босанске робе дошле на паритет са При--
задовим ценама то је и ове недеље добио неколико мањих понуда.
Извозни паритет према децембарском курсу у Ли верпулу био је око 145 дин, а према Ротердаму око 135 динара. }
Кукуруз. — Цене на светском тржишту кукуруза У овој недељи нешто мало су попустиле. Ротердам dje за новембар нотирао 5,50 хфл.-за мтц., према 5,55 у прошлој недељи, а Чикаго 59 центи за бушел за децембар месец.
Аргентина има за извоз још неких 200.000 вагона; послед-·
њих дана понова је продала једну већу партију Немач-
кој. Италија ће, како изгледа, увести веће количине ку-
куруза, јер је, због оскудице девиза, одлучила да пшенично брашно меша са кукурузним. До 1 новембра ме: шање ће бити на бази 95 односно 5%, а после на бази 90 односно 10%. Румунија се још држи забране извоза, јер нема преглед о овогодишњем приносу.
На домаћем тржишту довози ове недеље били су већи. Због тога, попуштања цена на иностраним тржиштима, а и рђавог искуства у погледу квалитета првих по-
шиљака у иностранство, цене су нешто мало пале и то: за сушени кукуруз на 101—102, за вагонску робу паритет.
Инђија на 95—96, за миксед на 96—97 дин. Садање цене одговарају извозном паритету, који према данским лукама износи 102. дин. шлеп Дунав. Вероватно да ће цене
још за који динар попустити што ће понова анимирати
купце.
Стока. — Са Немачком постигнут је споразум о из-
возу и ценама масти и свиња. Цене су уговорене. овако: |