Narodno blagostanje

20. новембар 1937.

Из уредништва

NOS

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КОЊУНКТУРН!

Стање светске привреде и перспективе

Страна 743

ПРОБЛЕМИ

(Свршетак)

| СТАЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ

"Прелаз од опорављања привреде у фазу полета, у садашњем коњунктурном циклусу, извршио се у моменту у коме је производња достигла степен који је имала 1929. Обим производње не мора бити мерило за тај прелаз у свакој коњунктури. Било је криза у деветнаестом веку које су се у производњи једва осетиле. По овом мерилу енглеска привреда дошла је крајем 1934 у полет, немачка крајем 1935, америчка крајем 1936 године. Светска привреда дошла је на праг полета тек последња два месеца 1936 године. Индекс светске производње, 1929—100, без Совјетске Уније, попео се у новембру 1936 на 102,4 и у децембру на 105,5. Пред крај 1936 почела је и светска трговина да се опоравља нешто брже. Очити знаци полета дошли су тек касније, у пролеће 1937.

Мако постоји изолованост националних коњунктура, треба истаћи да по развој светске коњунктуре имају велик значај привредне прилике двеју земаља: Енглеске и нарочито САД. То истичемо: одмах сад, јер ћемо морати да посветимо највише пажње овим двема земљама, иако је реч о стању светске привреде.

Истакли смо да је коњунктурна политика важан чинилац у садањем полету. Ипак и упркос ње може се констатовати да је темпо којим се производња повећавала нешто успорен. Пошто немамо јединстен индексни број за цео свет дајемо индексне бројеве индустријске производње за поједине земље (1929—100):

1985. 1936. 1937-1 III VII Немачка 94,0 112,1 105,5 111,9 116,9 Ć. Al JH 75,6 101,7 95,8 99,2 98,3 Француска 67,4 71,7 120 74,6 65,2 Енглеска 1068 . 128 — 122,7 125,2

'У Немачкој је пораст производње највећи, па ипак је темпо попустио, као што се види из доњих индексних бројева (јануар—100):

а ЈИ II IM VII VIII 1936 100 101,5 1084. 113: ı 1196 119,1 1937 100 101 106,17. 1107 111; 113,8

За процењивање коњунктуре најважније је стање производње челика. Она се била попела на

120 у свету у првој четврти о. г., у другој на 124 а у јулу и августу опала је на 121. То би био знак смањења инвестиционе делатности. Ова појава могла би се тачно оценити тек на приликама сваке. поједине земље.

У Сједињеним Америчким Државама грађевинска делатност стоји још увек на 55% према

1929. Индустријска производња почела је од авгу-

ста да нагло опада и половином октобра била је мања од производње у октобру 1936. Још горе је прошла производња челика. Она је била јако пала после маја, због штрајкова. У августу била се опоравила на 85%, а у октобру пала је на 55% и половином новембра на 36.6%. Застој у летњим месецима могао се приписати сезонској депресији и очекивало се да ће по обичају у јесен наступити полет. Међутим, он не само што је изостао, него је наступио оштар пад који је најтеже погодио производњу средстава за производњу.

Не само у САД, него и у другим земљама осетио се после августа јачи застој. У Енглеској је попустила грађевинска делатност, која опада још од краја 1936, тако да је до августа 1987 индексни број смањен за 19 поена (178 на 159). У трећој четврти о. г. започето је у Енглеској да се гради 218.600 тона трговачких лађа, према 367.000 прошле године у истом периоду. У четвртој четврти пад би могао бити још већи зато што је ситуација на Далеком Истоку несигурна, тако да је много тонаже остало неискоришћено. По писању „Економиста", енглески индустријалци уопште сматрају да прилике више нису за остварење великих инвестиционих планова и повлаче их. Машинска индустрија ради још пуном паром зато што је претрпана ранијим поруџбинама.

У пролеће ситуација је изгледала тако да ће се моћи напустити рестрикције које су постојале у извесним гранама производње, специјално код сировина. Ситуација у октобру била је већ таква да су рестрикције поново заведене у неким случајевима. У САД. рестрикцијом производње бакра требало је разбити штрајк купаца, па ипак је цена морала бити оборена са 14 на 11 центи.

П СИРОВИНЕ

Судећи по количини залиха сировина, није било разлога да се њихова ситуација процењује крајем 19836 онако повољно. По податцима Друштва народа залихе су се кретале (1925 — 1929

= 100): 19251 21 1929 1930 1932 1934 1935 1936 90 120 135 141 138 118 108

Неке од сировина биле су потрошене у далеко ве-

ћој мери него што показује скупни 'индексни број,

а нарочито оне које је трошила ратна индустрија.

Залихе се не би смањиле осетније (да се произво-

ђачи, нарочито неких артикала, нису. држали огра-

ничења производње која су закључена у кризи. Залихе аграрних сировина смањиле су се и због неродице. Колико год су се смањиле залихе, ипак, било је од свакога артикла толико да би се потребе могле покрити за неколико месеци унапред, да није наступила нагла промена на страни тражње. Појачано наоружање у свету, нарочито с извођењем енглеског, већа тражња. житарица у пролеће од стране земаља са дефицитарном жетвом, журба француске индустрије да се покрије пре него што цене скоче колико: је пао франак, и очекивање да ће се тек развити амерички полет чија се тражња