Narodno blagostanje
Страна 812
— »Stela«, tekstilna industrija a. d. u Beogradu роуеćava glavnicu sa 3,5 mil. na 4,5 mil. din. U upisu novih akcija mogu učestvovati samo stari akcionari.
— Nakon što je rumunjsko preduzeće »Electrica« koje ie notiralo na ciriškoj berzi prešlo u ruke petroleiskog društva »Concordia« i ovo je počelo da kotira na istoj. Concordia je nastala 1907 god. iz petroleiskih društava Bustenari i Tfelega, a vremenom su joj prišli i »Creditul Petrolifer«, »Vega« i »Sirius«. Glavnica iznosi 867 miliona leja. 1986 god. društvo je proizvelo 13,7% ukupne rumunjske prodakcije, koja je iznosila 8,7 miliona tona. ;
— Изградња јапанских фабрика авиона, предвиђена за најскорије време, застала је због финансијских потешкоћа. Сем тога мањкају инжињери и техничари, а услед рата све сировине иду у већ постојеће фабрике.
== Белгијска индустрија диаманта није се ове године развијала према очекивањима у почетку године, али ипак, синдикат ове индустрије констатује да је тражња прилично жива. Мање се тражи брушени, а више сирови диамант, специјално округли до ! карата. Индустријски диаманти нудили су се у великим количинама и то све врсте осим најбоље врсте. Код брушеног диаманта велика је тражња за ситне, округле. Залихе диаманта смањене су у Америци, а у Будимпешти је тржиште врло живо.
— Japanska istraživania nafte na poljima Sangkoeliranga (Istočni Borneo), koja је preduzela Borneo Oil Co., ostala su dosada bez rezultata iako je sondirano do 1800 metara. Izgledi na uspeh su minimalni.
= U Bazel ie osnovano novo holding društvo pod firmom Pirell-Holding S. A. Basel, koje će se baviti proizvodnjom i prodajom gume i gumenih prerađevina, električnih vodova i kabela. Glavnica društva iznosi 12 miliona švajcarskih franaka. I ovo je jedno od inostranih preduzeća talijanske firme Pirelli.
= К G. Farbehindustrie, koje u Zagrebu ima »Jugoserum«, zavod za ižradu seruma, kupio je subotički zavod za izradu seruma »Patria« za 1,6 miliona dinara. Nakon spajanja, »Jugoserum« će зе preseliti u Suboticu.
= Ешпипзко brođograđilište S. R. D. (ranije Fernic) biće stavljeno pod poslovno vodstvo državnog preduzeća Resica, Ono će se osposobiti za izgradnju podmornića i reparaturu ratnih brodova. Preuzimanje brodogradilišta uslediće početkom godine.
— Снабдевање Француске погонским материјалом а нарочито бензином било је предмет посебне дискусије рударског одбора француског парламента. Довоз нафте у Француску је веома отежан нарочито за случај рата, јер иде преко Атлантика односно Медитерана. Француска TpO• ши у миру 6.000 т. бензина само за авијацију. Садашње залихе износе 135 хиљада тона. Међутим у случају рата Француска треба минимално 60 хиљада тона месечно, што вначи да Француска нема на лагеру ни двомесечну ратну потребу. Одбору је препоручено да се и у Француској започне са продукцијом синтетичког петролеја.
— Гренгесберг концерн, највећи продуцент железне руде у Шведској, дао је извештај о својој продукцији за пословну год. 1936/37 која се означује као рекордна. Произведено је 9,7 милиона тона према 6,1 у прошлој пословној години. Залихе железне рудаче повећале су се на 1,1 милион тона:
— Производња каменог угља у нашој земљи за прво полгође о: г. износила је 2,31 милион тона према 2 милиона у истом периоду прошле године, тј. за 310 хиљада тона или 15,4% више. Вредност проданог угља износила. је 258,7 милиона динара према 224,2 милиона у: 1936. По: вредности продаја је повећана за 14,6%.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 5!"
"ТРГОВИНА
—- Недостатак масти и биљних уља оптерећује немачку спољну трговину са 350 милиона Рм. годишње. Да би донекле растеретили ову ставку Немци су почели са преизводњом индустријске масти и сапуна из каменог угља, Производња засада даје 20 хиљада тона годишње а ускоро ће се повећати на 50.000
— Интернационални одбор за цинк је одлучио да своју извозну квоту снизи са 110%; на 70%. Боливија, Белгијски Конго и Француска Индокина одричу се права да У 1988 надокнаде оно што су у 1987 мање извезле а сем тога и посебног контингента за 1988 год. у износу од 11,5 хиљада тона. Овај контингент биће додељен Низоземској Индији, Малаки и Нигерији, тако да ће њихова квота износити стварно 80% и тиме се изаћи у сусрет њиховој жељи да им додељена квота буде виша но осталим земљама.
— lnternacionalni odbor za izvoz čaja povisio je izvoznu kvotu sa 871/|ago u maju o. g. na 92:Ј2%, ртетда se računalo sa povećanjem od svega 2%. U idućoj godini zemlje zastupljene u odboru liferovaće 40 miliona livri više.
—- Турска влада одлучила је да страна друштва која раде у земљи могу да извозе лешнике и да девизе задрже за исплату камате и дивиденде.
— У Дислдорфу је одржана конференција учесника Интернационалног картела старог железа. Због међусобне сарадње потрошача старог гвожђа одлучено је да се конвенција картела продужи до краја 1938 год. Упоредо са овом конференцијом одржана је конференција Интернационалног савеза произвођача ваљане жице. Савез се продужује до конца јуна 1988 год. и то као чисти извозни синдикат. Савез је досада морао често да се продужује на много краће рокове због потешкоћа у њему нарочито због држања француских произвођача.
— Америчка спољна трговина показује првих десет месеци о. г. повољну слику. Увоз по вредности износи 2.651,9 милиона долара а извоз 2.7124 милиона, док је у истом периоду прошле године увезено 1,981, а извезено за 1.999,8 милиона долара. Спољна трговина је дакле активна за 60,5 милиона долара према 18,8 у прошлој години. Нарочито је обзиром на извоз био рекордан октобар са 333,1 милнон долара, што није постигнуто од 1929 год. У извозу на првом месту долази: бензин и петролеј (312 мил. дол.); памук (285), аутомобили (277), затим метали и машине, а код увоза шећер и слатка роба (169,7), новински папир (100), вуна (91,4) итд.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Sastanak Stalnog italijansko-jugoslovenskog privrednog odbora održaće se umesto 17 o. m. 12 januara 1938 g. — У Букурешту је одржана друга заједничка конференција немачких и румунских државних одбора пред“ виђених трговинским уговором из 1985 год. Конференција
„је закључила да се спољна трговина обеју земаља има
прилагодити новој ситуацији. Израђен је у ту сврху један план са важности до конца септембра 1938 год. Немачка одобрава Румунији веће контингенте који поред жита и дрва обухватају и свиње, свињску маст и сланину. Сврха споразума је изравнање досадашњег салда а затим известан салдо у корист Румуније, да би се тиме постигла равнотежа у платном билансу обзиром на обавезе Румуније према Немачкој.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА : — Pretsednik Središnjeg ureda u Zagrebu izjavio. je. da
je obezbeđeno 18,5 mil. din. za podizanje radničkih lečilišta
na području predratne Srbije, od čega 19,5 mil. din. otpada
па izgradnju sanatoriuma tuberkuloznih radnika na Avali.
Predviđeno je zatim podizanje zgrada Okružnih ureda: u Sa-