Narodno blagostanje
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 5
„Страна 76
8 фебруар — Прерада папирнате робе д. д., Загреб (редован). ЊЕ
20 фебруар — Крушевачка окружна банка, Крушевац (редован). — Краљевска акционарска штедионица у Краљеву (редован). — Пиротско електрично и индустријско друштво а. д., Пирот (редован). — Генерално трговачко а. д. у Скопљу (редован). | ' 21 фебруар — Босанска индустријална и трговачка
_ банка a. Дд. из Београда (редован). | 23 фебруар — Инђијска муњара д. д., Инђија (ре-
дован).
| 26 фебруар — Електро-Макиш а. д., Београд (ре"дован). — Трговачко-индустријска банка, Београд (редован). ;
27 фебруар — Београдска задруга а. д. (редован). — Лозничка трговачка банка а. д. у Лозници (редован). —" Жичка акционарска задруга у Краљеву (редован, Антикварно књижарско а. д. Менахем Папо, Београд (ре-
· дован).
3 март — Радио а. д., Београд (редован).
5 март — Београдска трговачка штедионица, Београд (редован).
6 март — Књажевачка трговачко акционарска банка, Књажевац (редован). — Савиначка штедионица, Бео-
град (редован). 20 март — Нишка занатлијска банка, Ниш (редован).
Трговачки регистар
„Подравина" д. д. за парцелацију и колонизацију У Загребу, упис чланова управног одбора г: г.: Цуваја д-ра Адолфа, Јустуса А. Павла и Хоровица Ернеста. — Нептун а. д. за купаоничке и хигијенске уређаје у Загребу, упис алана управног одбора г. Дреснера Јанека. — Југославенско а. д. за трговину дрва Загреб, упис члана управног
одбора г. Марковића д-ра Миљенка. — Творница покућства и дрвене робе д. д. Загреб, упис члана управног одбора г. Штимца Даворина.
РАЗНО
— У 1937 год. наша континентална емиграција износила је 16 хиљада лица или за 50% више него 1936 год. У прекоокеанске земље емигрирало је 5 хиљада лица. Узевши у обзир исељенике који ће се вратити, чист одлив исељеника износио је 15 хиљада. Исељеници су прошле године послали у земљу око 300 милиона динара према 264 милиона у 1986 год. _
— Код наших здравствених институција у 1937 год. вршени су следећи прегледи: маларични 200 хиљада. туберкулозни 120 хиљ. прегледи у здравственим задругама 120, прегледи у очним станицама 120, у венеричним гмбуплантама 130 и школским поликлиникама 540 хиљада. Бактериолошких, хемијских и серолошких прегледа билс је 600 хиљ. цепљења против беснила 21 хиљада итд.
— Укупан број страних радника у нашој држави износи 26 хиљада од чега знатан део отпада на оне који су рођени у Југославији и који су по народности Југословени а по држављанству страни поданици.
— Радови на асанацији у нашој држави прошле године обухватали су следеће градње: 125 бунара, 64 водовода, 85 цистерни каптажа и 282 разна објекта. «
— У С.АД. било је 1936 год. 61 лице са дохотком од 1 милиона долара, или преко, за 28 више него 1985. Укупни доходак изнео је 107,6 мил. 38 лица имала су доходак од 1-1,5 мил, 9 између 1,5-2 мил. 14 између 2 и 3 мил. Четири лица имала су чист доходак између 8 н 4 мил. а највећи је достигао износ од 4,131.000 долара. Ове су бројке узете према пореским податцима.
КО
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ЈАНУАРА 1938 Г.
Ако се погледа стање Народне банке рекло би се, да је извештајна недеља била обична, као многе друге. Једина загонетна позиција је разна пасива, која је за поледње две недеље порасла за по 24 мил. дин. сваке недеље. Али много већа загонетка је то: да се из стања Народне банке не види, да смо у извештајној недељи при_ мили злато у вредности од близу 60 мил. дин. То злато је послато из Лондона у недељи од 13 до 20 0. м. Највероватнија претпоставка је, да је вредност злата књижена у разној активи. Та позиција показује знатнији пораст за округло 17 мил. на 2,069 мил. дин. Да цела вредност злата није дошла до изражаја у порасту, може се објаснити тиме, да је та позиција истовремено смањена за клириншка потраживања, или за девизе. То је уосталом слична појава у стању Народне банке. Тако стање није показало, да смо Швајцарцима исплатили противредност _ откупљеног Кригеровог зајма, од округло 200 мил. дин. Друкчије стоји ствар са исплатом купона и амортизације наших француских зајмова, Из стања од 22 децембра мо: гло се закључити, да су извршена већа плаћања у иностранству, као што смо ми то и напоменули у нашој анализи у броју од 1 јануара. Износ смањења злата и девиза
скоро у. целости је одговарао оном извршене исплате,
Први је износио 155 мил. дин, а други округло 120 мил. Ни та необично велика плаћања иностранству, за релативно кратко време око 350 мил. дин, нису смањила златну залиху. Народна банка је у стању и удркос њима да
УНКТУРА
даље повећава златни сток, захваљујући необично јакој понуди таквих девиза, које се могу претворити у злато.
“Врло велики сток злата налази се, као што се зна, у ра-
зној активи, нешто преко 1! милијарде дин. Сама подлога че показује знатније промене. У извештајној недељи она је порасла за 766.798 дин. на 1,714.5 мил. и са 28,5% прима за 1 мил. на 2,203 мил. Девизе које не улазе у подлогу пале су за 5,8 мил. на 4926 мил. дин. Опадање показују и зајмови за 12 мил. на 1,6346 мил. — У пасиви имамо већ поред поменутог повећања разне пасиве за 248 мил. и знатан пораст обавеза по виђењу за 745 мил. на 2,809,9 мил. услед јаког скока жиро рачуна за 649 мил на 1,702
мил. дин. Као салдо свих промена новчанични оптицај се смањио за 76,7 мил. на 5,521 мил. У истом правцу се про-.
менио сток кованог новца, који је услед прилива повећан за 29,6 мил. на 404,6 мил, дин. — Збир оптицаја и обавеза по виђењу смањио се незнатно за 2,2 мил. на 8,3316 мил. Квота покрића је непромењена.
(Види табелу на следећој страни).
СТАЊЕ КЛИРИНГА
Потражујемо: Од 31-УШ-37 8-1-88 15-1-38 У милионима Бугарске — рачун туризма, Дин. 0,4 0,4 Италије, Лира, старо потраж. 32,3 27,2 ново потраживање 51,8 53,8 Немачке, М. 15,2 14,4