Narodno blagostanje

На урелништва

12. фебруар 1938. _

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 99

Картели и морал код нас

; ШТА МОЖЕ БИТИ КОД НАС ПРЕДМЕТ КРИТИКЕ КАРТЕЛА

Кад се наука позитивно изјаснила о картели-

„ма, искључила је тим сваку критику која их одбацује.

Према томе, у принципу, о картелима се може го-

"ворити једино са тенденцијом да се открије још са-

вршенији тип њихове организације. Ако се говори о пракси картела, онда, као у свакој економској пракси, не треба полазити од тога ко је врши, него да лн се она врши под најбољим условима са национално привредног становишта. Ако рад једног картела не може да се оправда теоретски, не претставља то штетност картела, него је знак да се он злоупотребљава. Зато што организација картела може бити злоупотребљена, не може се унапред благословнти сваки картел, ма где год он никао. Картел је само у теорији без приговора, у пракси може да буде добар н лош.

По нашем закону, рад картела стоји под кон-

тролом државе. Она може да га контролише на сваком кораку. Држава се ту појављује као пуномоћник нације, да у њеном интересу бди над радом у извесном подручју националне приведе. Ову контролу рада картела узела је држава на себе не зато да би својим ауторитетом легализовала њихове злоупотребе, него да би у сваком моменту могла да интервенише у интересу заједнице. Чим се увери да рад картела постаје штетан може га забранити. У принципу, под овим условима, не може да постоји штетан рад картела. Односно, штетност може да се појави само у извесним границама, у којима је човеку допуштено да погреши. Савесна критика рада картела, кад је он у принципу добар, треба да иде за тим да упозори на оно што су превидели државни органи. На тај начин пружена би била гаранција да ће се и у пракси добити они ре-

зултати од картела који су могућни и у теорији.

П. КАРТЕЛИ У НАШОЈ ПРИВРЕДИ

Картели се најлакше формирају и најбоље функционишу у привреди у којој је постигнуга јака концентрација производње. У земљама које још нису на том степену развића, недостаје тај основни моменат за процват картела. Уколико их има, удео њихов у националној привреди мора остати мален. Ако се ипак појављују, картели ће ницати на тлу које није за њих. Ту ће се картелисање вршити спекулативно, имитирајући оне организационе облике који су дали добре резултате у другим приликама, без обзира да ли прилике оних који имитирају одговарају картелисању уопште.

Да нагласимо, привреда која се налази на степену развоја на ком је наша, не даје подлогу картеписању велнког стила. Ако нема картела, односно, ако је њихов удео у националној привреди незнатан, онда ни повика против њих не може да има стварне подлоге. Ко познаје степенице по којима се пење развој привреде може да постави ову тезу а приори, иако још ништа не зна о картелима код нас. То је научно сазнање. Његову потврду добили смо пре кратког времена у изјави госп. министра трговине, датој у Финансијском одбору Народне скупштине. Министар је истакао да утицај картела на нашу привреду није ни близу онај који му се у јавности приписује. Код нас је регистровано свега 78 картела, са 345 фирми. Од тих 130 су индустријске, 159 занатске, 2 трговачке, 2 саобраћајне и 44 друштава за осигурање. Од свих картелисаних фирми само 37% отпада на индустријске, од укупног броја индустријских предузећа картелисано је свега 4,37%. По појединим гранама највише је картелисана хемијска индустрија, индустрија хартије и картона и метална индустрија. У највећим гранама привреде, пољопривреди, дрвној и текстилној индустрији, картелисано је свега 3% предузећа. У многим гранама нема картела уопште.

Мали број картела, мали број картелисаних фирми, доказују да су без основа приговори који се

код нас стављају на рачун картела. Најчешћи приговор је да они дижу цене. Према податцима министра трговине од 78 картела само 17 њих мењали су цене у току 1937 н то два су спустила, а 15 су их дигли. Ова стабилност цена изненађује, јер су прошле године скочиле цене свих сировина на светском тржишту, тако да се могло пре очекивати да оне скоче на читавој линији.

Поставили смо две тезе: да југословенска привреда не даје основ картелисању великог стила и другу, уколико се оно ипак врши, да ће се баш због тога наћи картела који се морају оштро критиковати. Прва теза потврђена је тим што је број картела веома мален. Друга тим што је релативно највећи број картелисаних фирми занатског типа.

Картели занатских радњи могу да имају само локални карактер. Они могу да поставе себи само један задатак, да регулишу цене. Они немају никад пред собом читаво национално тржиште, мн зато њихова калкулација цена не обухвата никад читаву грану привреде. Такво картелисање врши се према приликама једног места и његове околине, што значи да се картел ствара само зато да се искористи нека специјална ситуација. Занатска производња увек је малог обима, и зато овакав картел не може да одоли конкуренцији једног јединог модерног предузећа. То је увек картел конзервативности, јер му је главна тежња да очува застареле методе занатског рада.

Међутим, одлика картела је да предузећа која

су у њему зачлањена располажу најсавршенијом

техником. Без те технике картел не може развити никакву акцију која би била од користи по националну привреду. Зато и јест његово оригинално место у индустрији. Изван индустрије он се појављује пре као штетан, него од користи. јер ако занатски картел искључи конкуренцију, само искључење није још позитивно. Конкуренција је бич који сили произвођаче да усавршавају средства за про-