Narodno blagostanje

_ 12. март 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 163 _

Из уреднизнтва

Укамаћење државних оОлигепција у иностранству и код нас (Други чланак)

[ СТРУКТУРЕЛНЕ ПРОМЕНЕ ТРЖИШТА КАИТАЛА

Пре рата су постајала два прилично раздвојена тржишта капитала: краткорочног и дугорочног. На тржишту капитала у ужем смислу стајале су на расположењу две врсте пласмана: хартије од вредности и улози на штедњу. Ситне уштеђевине (од неколико хиљада златних динара) улагане су у последње, а веће у хартије од вредности. После рата настале су неколике важне промене на тржишту капитала, као и на новчаном тржишту (тржишту краткорочних кредитних инструмената), које су из основа измениле циркулацију капитала.

Прва и најважнија промена је бекство капитала са тржишта капитала на новчано тржиште. Глевна карактеристика ситуације после рата је велики износ дугорочног капитала пласираног на чековским рачунима. Друга, не мање важна појава је бежање дугорочног капитала у такозване „златне вредности“ или вредности са супстанцијом, као што су: злато, страна валута и непокретности. То се једним општим именом назива тезаурирање. Тиме је знатно разређен дугорочни капитал, услед чега је тако висока каматна стопа на њему. Али би оскудица на тржишту капитала била много већа, и следствено каматна стопа много виша, да није у међувремену наступила друга једна промена. која је у великој мсри паралисала дејство бекства са тржишта капитала. То је појава службених, аутономних и приватних установа за најразноврснија обезбеђења (установе „принудне штедње"), чији капитали силно расту последњих година. Оне су довукле на тржиште капитала велике износе и данас су главни његови носИОцИ. Четврта промена имала је такође великог утицаја на однос између новчаног тржишта и тржишта капитала. То је такозвано самофинансирање у производњи, услед чега је опала тражња на новча-

ном тржишту, односно понуда краткорочних креднтних инструмената. Како је највећи део на новчаном тржишту пре рата пласиран у приватне краткорочне кредитне инструменте, то су банке, главни органи новчаног тежишта, дошле у неприлику. Оне су биле приморане да примају у портфељ другу врсту краткорочних кредитних инструмената, који су сеу све већем износу појављивала на новчаном тржишту: државне благајничке записе. Под притиском дугорочног капитала на новчаном тржишту тражња је за тим ефектом бивала све већа, услед чега су државе могле да обарају каматну стопу благајничких записа. Држава се није могла служити искључиво тромесечним кредитима, те почиње да издаје благајничке записе са све дужим роком од две до пет година. Тако су постале средњерочне облигације ради измирења интереса државе с императивом пословне политике банака. Ми смо у „Народном Благостању" много пута указивали на појаву, да су све дебљи пакети државних обвезница у портфељима банака, услед ишчезнућа трговачке менице, које је пак последица самофинансирања од стране привреде.

Нигде се та промена не може лепо да посматра као у Француској на билансима банака. У Француској пре рата је цењена целокупна национална имовина на 220 милијарди франака од чега је 90 милијарди било у новчаним вредностима (уајешт5 тоbiličres) — а од тога 70 милијарди у рукама приватника. После рата није ни десет процената мамутских емисија од стране државе уписано од приватника већ у главном од банака и установа за осигурање. Француски штедиша, који је формално десеткован од рата, оно мало нових уштеђевина, с обзиром на горко искуство, тезаурира, од чега један велики део (око 40 милијарди франака) у новчаницама Француске банке.

П ЈУГОСЛАВЕНСКО ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА

Југославија је и по земљама које су ушле у њезин састав, као и по својој данашњој структури, еминентно аграрна земља. То значи оскудицу у капиталу. Сви су њезини делови пре рата били пасивни у погледу циркулације капитала. Уствари, оскудица у капиталу није била последица само аграрног карактера привредне структуре наше отаџбине. У Француској је баш пољопривреда у ХТХ веку лиферовала огромне вишкове непотрошених доходака. Много више је томе допринео јак пораст становништва. Може се рећи да у југославенским земљама пре рата није постојало. ефектно тржиште. Постојало је нерегуларно тржиште акција, које су један облик дугорочног пласмана, али је највећи део припадао сопственицима из других крајева. Тек за време рата оживело је ефектно тржиште у југословенским крајевима чак и у облику државних облигација. Али до 1925 год. поништено је 90% целог тог капитала, тако да се може рећи да у југословенску

стабилизациону периоду није принесено ни 10% златних вредности целокупног прератног новчаног капитала југословенских земаља. Југословенско тржиште капитала почело је да се формира понова после 1926 год. и то једним делом захваљујући политици снажења динара. Може се рећи, да је наше тржиште капитала старо тек десетак година и све што има на њему да је створено за то време. Међутим од тих десетак година четири спадају у периоду дубоке привредне депресије, када је формирање капитала, нарочито новчаних, било на најнижем нивоу. У добрим годинама у Југославији се прилично снажно формирао нови капитал. Ми немамо ни приближно података о томе, колико је непотрошени вишак дохотка код нас. Али свакако да највећи део иде поново у производњу самих сопственика, било да се кратко време појави на новчаном тржишту, било да се тезаурира до поновног улагања у производњу. Иначе процес циркулације капи-