Narodno blagostanje

19, март 1938,

Робно тржиште

Сировине. — Последњих дана светско тржиште сировина било је прилично узнемирено услед политичких догађаја и затегнутости међународне политичке ситуације. Упркос томе што су за наоружање појединих земаља изгласани врло велики кредити тражња сировина на тржишту не ноказује неко нарочито повећање, будући да се све већи део промета не врши на тржишту, већ директно између појединих држава. На тај начин овај међудржавни промет остаје без утицаја на кретање цена и тенденцију. Цене важнијих сировина средином недеље биле су следеће: бакар 41/5, бакар електролит 44:/2, калај 18634, олово 1675, ЦИНК о фест. за тону, каучук 678 пенса за либру,; памук у Њујорку 8,84 центи за либру.

Пшенида. — Светско тржиште пшенице од неког времена постало је врло апатично. Промет је релативно веома мали услед уздржљивости купаца који су потпуно дезоријентисани и устежу се од сваке куповине за лагер. Увоз у Европу од 1 августа 1987 до конца фебруара 1938 био је 650.550 вагона према 760.000 вагона односно 14,20 мање но у истом периоду прошле године. Ваневропске земље увезле су 144.540 вагона према 144.000 ваг. у истом периоду прошле године. Целокупни светски увоз био је 795.096 ваг. према 901.526 ваг. у истом периоду кампање 1936/37 што претставља смањење од 129. Поред смањеног промета вести о стању усева у прекоморским земљама наговештавају врло добру жетву. На основу свега тога Међународни пољопривредни институт у Риму објавио је врло песимистичку прогнозу о коначном резултату текуће кампање. По мишљењу Института равнотежа између понуде и тражње пшенице понова је поремећена и нова кампања може се очекивати са великим изненађењима. Институт подвлачи да би се неповољна ситуација могла избећи једино већим куповинама за ратне резерве, ако би до ових дошло. У противном, нова кампања може да почне у знаку поновне актуелности пшенице као међународног проблема. Оправданост ове претпоставке наговештавају две ствари: осетан над цена у првој половини марта и велики депори према гадањим ценама за терминску робу нове жетве.

Термински курсеви средином недеље изгледали су

овако: 6 III V VII IX-X Ливерпул шил. мтц. 15/8 15/4 15/3 Ротердам хфл. мти. 6,75 6,80 6,65 6,50 Б. Аирес пез. мтц. — 11,34 11,38 = Винипег центи беш. — 119t/: 111.— 94.852 Чикаго центи буш. — 88 85

| Ha домаћем тржишту ситуација је без промена. Повуде нема, а тражња, иако врло мала, ипак се тешко покрива. Цене се држе стабилно и чврсто на 183—185 база шлеп Тиса.

Извозни паритет према мартовском и мајском термину у Ливерпулу био је 118 дин., а према Ротердаму 128 дин. односно на основу цене за промптну робу 136 дин. франко: утоварна станица Нови Сад. 1

Кукуруз је на светском тржишту нешто мало попустио, али не толико као што је био случај код пшенице. Уопште курсеви кукуруза држе се знатно боље, јер тр: жиштем доминира углавном само један продавац — САД. Аргентина нема за продају више ништа, а вести о рела-

= НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 191 тивно неповољном исходу нове бербе и даље се потврђују. Енглеска, последњих дана, куповала је кукуруз у Југославији пошто је америчка роба не задовољава квали тетом. Ротердам за март нотирао је 5,17. хфл. за мтц, а Чикаго за мај 598 центи за бушел.

| Домаће тржиште од прошле суботе када је дошло до промена у Аустрији, постало је лабавије. У моменту када је Призад био покрио цео контингент за текући месец и када се очекивало да ће аустријска Народна банка издати девизне дозволе за увоз дошла је промена. Тиме је престало свако трговање с Аустријом и ако је она ово: време била наш највећи купац кукуруза. Како ће се ова питања решити за сада се не зна још ништа. Свакако на извоз кукуруза у бив. Аустрију за девизе више не треба рачунати. Повећање извоза у немачком клирингу пак, биће питање платног промета које ће имати понова да се решава.

Цене су следеће: миксед 96 шлеп, 92 вагон, повремено суви 95 шлеп, 91 дин вагон. -

Извозни паритет према Ротердаму био је ове недеље 89—93 дин. а према цени за ефективну робу 92—99 дин.

Стока. — На прашком тржишту цене наших свиња ове недеље биле су 6.60 до 810 кч. кг. према квалитету.

У Бечу цене су биле нешто боље. Рађене су: прима. тешке мангалице 1.60—1.65, банатске 1.56—1.65, србијанске. 1.53—71.60 шил. кг.

На домаћем тржишту недостатак тешке робе осећа се и даље те се цене држе на 9.50 до 10 дин. кг. Извозна роба франко граница плаћа се 9.50 дин. кг. -

Сваки мапредак у промзводњи м

употреби сђе знање и сва мску-

ства, што су их од године 1366

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА |

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон.

STANDARD — VACUUM

Oi! Company of Jugoslavia Inc.

SATPEb БЕОГРАД