Narodno blagostanje

36. март 1938,

је 19.8 mil. mtc. Rezerve iz 1934, prema poznatim podacima, nismo preneli, a mogli smo ih preneti, dakle i tu se potvrdilo, đa je potreba zemlje u pšenici 20. mil. mtc. 1936 je Žžetva Zvanično ocenjena sa 29 miliona mtc., od čega smo eksportirali 5 miliona mtc: 1 охе godine je precenjena žetva pšenice, jer je ona, u stvari, iznosila samo 26 mil. mtc.

Drugi način bio bi, da se otprilike utvrdi unutarnja potrošnja pšenice, uzimajući u obzir broj stanovništva i pTOsečni obrok za jednu glavu. Danas je broj.stanovnika naše Kraljevine. 15 i po miliona. Ako uzmemo u obzir, da od toga stanovništva oko 3 i po miliona troše kukuruz umesto pšenice, tada ćemo: za preostalih 12 miliona uzeti ranije UutvIđenu kvotu za jednu glavu, 140 kilograma, što je tim lakše, 'pošto je u Dunavskoj banovini kvota za jednu glavu kod zemiljoradničkog stanovništva najviše 190 do 200 kg, — a tu je sasvim razumljivo i najveće blagostanje, — lako možemo razumeti da prosečni zemaljski obrok ne premaša kvotu od 140 kg. Potreba u semenu za 3.8 mil. jutara, po jutru 90 Ке", iznosi 8.4 miliona, što čini ukupno 20.2 mil. mtc.

(Potreba semena može da varira za pola mil. mtc., ako зе setva nije obavila u normalno vreme i u VeZi S tim i samo pripremanje tla nije bilo povoljno).

Mnogi tvrde da se popravkom privrednih prilika i poirošnja pšenice povećala, što nije slučaj. Ja imam. odgovora od nekoliko stotina mlinova koji potvrđuju ono, što je UtVIдепо na poslednjem međunarodnom kongresu Mlinarskog saveza u Parizu, naime da moderna higijenska tendencija suzbija povećanje potrošnje pšenice. Biće mnogih, koji će možds smatrati da je ovo preterano tvrđenje, ali ja sam u No-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 197

vom Sadu 300 porodica upitao i iz odgovara utvrdio, da je inteligentniji sloj u velikoj meri smanjio potrošnju brašna.

Ako, dakle, zvanična ocena o žetvi 1937 utvrđuje 29.4 mil. mtc., a ista količina je po privatnoj oceni samo 22.5—28 mil. mtc., a i od ove količine ie izvezen već 1 mil. mtc., i ako od žetve 1936 zaostale rezerve odredimo na 1 mil. mtc., onda izlazi da je unutarnja potreba ne samo obezbeđena, nego i

da ima obilan višak za sezonu 1938/39. Kaže se da u pše-

nici nema ponude. Može biti reči samo o oskudici velike ponude. Ova velika ponuda, usled poboljšanja prilika zemljoradničke klase, otsada nikada više se neće javliati u masi. To smo utvrdili i kod današnje proizvodnje kukuruza. Najbolje cene u stanju su da izazovu odgovarajuće ponude. To se desilo u početku sezone 1937/38, kada je pružena prilika Prizadu za iskorišćavanje nemačkog kontingenta, da plaća za pšenicu i cene od 190 dinara, a kada je, pre Prizadovih kupovina, najviša cena pšenice bila oko 170 dinara.

Još sa nekoliko reči moram se osvrnuti na pitanje uvoza pšenice koje, prema pomenutom članku »Narodnog blagostanja«, može da dovede do skoka cene na niVO џуогпог раriteta. Ako uzmemo: kao osnovu paritet i uvoznu carinu, Vidimo da uvoz konvenira. Najnižu cenu ima momentalno rumunska pšenica, oko 160 dinara. Tome treba dodati izdatke za carinu i carinske manipulacije u iznosu od 7.000 dinara, i podvoz, što čini uvozni paritet od 240 dinara. Ova rumunska pšenica liči na kvalitet srbijanske i bosanske pšenice, čija cena je momentalno oko 165 dinara, dok međutim pšenice boljeg kvaliteta, efektivno se notiraju sh 185|-t cif Roterdam.

Ostavljam na stranu pitanje, da li bi uvoznici dobili u tu svrhu devize.

NAŠ ODGOVOR

G. Černjej smatra da postoji još izvozni višak od oko 20.000 vagona. On to zasniva na statističkim podacima, koji se nalaze u gornjoj tablici. Ova ima pet kolona: 1) prinos pšenice po podacima Ministarstva poljoprivrede; 2) izVoz po kampanjama prema carinskoj statistici izostavljajući (ne znamo iz kojih razloga) izvoz u 1932/33 od 0,22 i u 1935/36 0,16 mil. mtc.; 9) proizvoline podatke o prenosnim zalihama pšenice na koncu svake kampanje; 4) prinos kukuruza po Dodacima Ministarstva poljoprivrede; i najzad 5) podatke o privatnoj proceni prinosa pšenice.

U analizi tablice, međutim, on se poslužio samo podacima o prinosu i izvozu, izvodeći iz njih zaključak da unutrašnja potrošnja pšenice iznosi oko 200.000 vagona. Statistiku prinosa kukuruza nije uopšte koristio u svom računu. A što se liče podataka o privatnim procenama prinosa Dšenice, oni ne znače baš ništa.

G. Černjej operiše sa statistikom prinosa, izvoza i prenosnih zaliha i iz njih izvodi, da naša godišnja potrošnja iZnosi 200.000 vagona. Ceo račun je proizvoljan. Poznat je samo izvoz. Ostale su dve nepoznate, te se iz njih ne može izračunati ništa. On se, istina, slaže s nama da statistika Ministarstva poljoprivrede o prinosu nije pouzdana, ali se ipak na nju oslanja da bi pokazao veličinu potrošnje pšenice.

Još manje se potrošnja može izračunati na OsnOVu pTrOosečnog obroka po glavi, koju on uzima sa 140 kg. To je Dprosta hipoteza, a ne podatak. Uzimajući ovu cifru za bazu člankopisac dolazi u sukob sa svojim tvrđenjem o promenljivosti potrošnje pšenice. Stalna i promenljiva ne ide.

Kad bi potrošnja bila poznata, cela bi ova diskusija bila bespredmetna. U tome slučaju ne bismo se morali pitati »Imamo li pšenice do iduće Žžetve?«

Prenoseći tako utvrđenu potrošnju od 200.000 vagona na 1997/38 god. računski dolazi do rezultata da je unutarnja · potreba ne samo obezbeđena »nego da ima obilan višak za

sezonu 1938/39. Što ta količina ne dolazi do izražaja u DOonuđi, člankopisac smatra da je to posledica poboljšanja stanja Zemljoradnika. Šta više, po njemu velika ponuda »otsad nikada više se neće javljati u masi«.

G. Černjej nije, dakle, ništa dokazao. Nasuprot tome, međutim, veliki deo stručaniaka stoji na našem gledištu. Prizad je održao takođe konferenciju sa većim brojem mlinara na kojoj se, pored ostaloga, raspravljalo i o pitanju preostalog viška, Ta anketa ie konstatovala da u mnogim krajevima, koji inače nisu uvozni, ne samo da nema više nikakvih zaliha, nego da je pitanje hoće li oni moći da sastave kraj s krajem do nove žetve. Za glavna produkciona područja rečeno Je, da imaju nešto zalihe, ali da će one biti taman dovoljne da pokriju unutrašnju potrebu do nove žetve. Što se tiče izvoznog viška on bi se, ako izgledi za žetvu budu povoljni, mogao pojaviti svega sa nekoliko hiljađa vagona, ali ne kao faktični izvozni višak, već kao deo prenosne rezerve, koja se

na kraju tekuće kampanje procenjuje manjom no u prošlim godinama.

Tvrđenje člankopisca da je »prošlo doba velike ponude u masi« najbolje demantuje razvoj prilika na svetskom trŽištu pšenice poslednja dva meseca. — Situacija je takva da će normalna žetva na severnoj hemisferi u ovoi godini biti sasvim dovoljna da pšenični problem učini ponova aktuelnim.

'Najzad, netačno је tvrđenje da je velika navala na početku

kampanje bila zbog Prizadove cene od 190 din. Glavna navala ponude došla je onda, kada je Prizad sa cenom bio sišao na 170 din.

Što se tiče pomeranja u potrošnji pšenice i kukuruza usled različitog odnosa njihovih cena, ono jč, suprotno Diščevom mišljenju, od velikog uticaja na veličinu izvoznog viška pšenice. Iskustvo potvrđuje da niska cena i obilan prinos kukuruza, a dobra cena pšenice, povećavaju izVozni višak pše-