Narodno blagostanje
Страна 250
црно вино: 3.20—8.50, ополо 3.50—4 и бело 4—4.50 дин. за | л. Очекује се даљи пораст цена, због чега многи виноградари неће још да продају своје вино...
— Сгека рофгобпја рбешсе и 1937 2. сет se 1,1 ти. tona od čega domaća proizvodnja pokriva 780.000 tona (68) prema 1,1 mil. i 532.000 (48%)), u 19936 .g.,„ 1 mil. i 740.000 (60%) u 1935 g., 1 mil. i 699.000 (68%) u 1934 g., 992.000 i 773. 000 (77%) u 1983 e.
| — Pošto je ukinuta zabrana izvoza žita i stočne hrane iz Rrugova poljoprivrede u Poliskoi postavlia se sada zahtev da se zavedu izvozne premije. Nakon ukidania zabrane·izvoza cene žitu na unutrašnjem iržištu su se učvrstile, a kako ie već i dosada razlika između cena na unutrašnjem 1 зроljašnjem tržištu bila znatna to _je izVOZ Žita postao nemoguć bez izvozne premije od barem 5 zl. za 1q. Zvanični krugovi došada ne рокагији зе raspoloženi da usvoje taj zahtev.
— Stvoren je kartel firnajza u koji su ušle firme Medić—Zank] Liubliana i Zabret & Co. Britof kod Mranja. Ugovof određuje zajedničku kupovinu lanenog semena i zajedničku prodaju ulia i lirnaiza preko kartelne organizacije. Zastupnik kartela je g. Avsenek Ivan, industrijalac u Ljubliani. ј | — тозтапа Пгта К. Рјаб 1 Barzel, trgovina gvožđem
Subotica zaključile su ugovor o kartelu prodaje prskalica, i Važi do 31. VII 1090. Zastupnik kartela ie g. d-r Joip Holendđer, advokat iz Beograda.
— Prema izveštaju američkog zavoda za trgovinu izgledi za prodaju duvana u 1938 su se znatno pogoršali. Uzrok tome je opadanje svetske tražnje i povećanje ovogodišnje TO duvana u S.A.D., površina zasađena duvanom o. g.
јеса је za 4,G%/o nego lane, a za neke vrste duvana i za G9/o.
| —. Potrošnia mesa u Nemačkoj povećala se је 1937 prema 1933 za 6,4%0, putera 5,7%"0, sira 2,600, Кате 14,59 o, šaja 11,9%0, piva 80/o, rakije 15,5%/o i duvana 2,59/o a -— Na glavnoj skupštini Vauxhali Motor Ltd u Londonu, filijale General Motor koncerna saopšteno da je 1937 prodato svega 59.744 komada automobila i kamiona, visina obrta iznosila ie oko }0,95 mil. f. Zbog porasta cena sirovina postoji opasnost opadanja prodaje, što se već pokazalo u prvom tromesečju ove godine.
|
ТРГОБИНСКА ПОЛИТИКА
-—- Taksa na uvoz stočne hrane u Austriju, koja je 1937 iznosila 6 groša za 1 kg., ukinuta je 98 II o. g.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Према „Правилнику о стварању и употреби потпорног фонда за изнемоглост и старост код Сред. уреда за осигурање радника“ даваће Сузор од ! децембра о. г. потпоре од 60—300 дин. месечно изнемоглим и остарелим радницима који му се пријаве. Пријавницу могу поднети радници старији од 21 године, изнемогли који су после 1 јула 1925 били осигурани код Сузора за случај болести најмање 250 недеља, затим радници који су навршили 70 година живота и били осигурани код Сузора за случај Goлести најмање 500 недеља. Треба да докажу да су сиромашног стања, да немају права на пензију, да немају ренте по Зак. о осиг. радника ни ренту за случај несреће већу: од потпоре по овом правилнику и да нису били службеници (намештеници) који су обавезни на пензионо осигурање за које је предвиђена могућност оснивања посебног потпорног фонда. Пријаве се имају поднети до 1 јула а. 'Р.. Изнемоглим се сматра онај радник који не може да заради ни. /з онога што зарађују лица истог звања у дотичном. крају. Сиромашно стање доказује се уверењем надлежне. општине.
= Ргуое оКфобга о. gp: biće u Austriji "рогуапо. 25—380;000 ljudi između 17 i 25 godina, da nastupe svoju
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
radnu dužnost, Biće raspoređeni Do 200 u radnim logorima po celoj zemlji i vršiće besplatno popravak i izgradnju pu-:
teva, regulisanie bujica, izgradnju igrališta itd..
— Sindikati u S. U. izdaće 1938 za telesnu kultufu,
i turizam 205,83 mil. rubalia, za 41% viće nego 1937:
НОВЧАРСТВО | | с СЕН
— Удружење банкарских ин осигуравајућих предузе- _ ћа у Новом Саду поднело је молбу Министарству тргови= | не и индустрије да опозове комесаре код оних новчаних | завода који су више од 509 свога пласмана предали П ђри- ·
вилегованој аграрној банци, пошто су сувише скупи за мале банке. НЕ бе
— Рајхсбанка је отворила нове филијале, поред оне у Бечу још н у Грацу, Инсбруку, Целовцу и Салцбургу,
док ће у Линцу, Брегенцу и Ајзенштату бити отворене ис-
поставе.
канској банци за исплату отштете експроприсавим стра-
ним друштвима. За исту сврху OD се известан про: |
ценат од унутрашње продаје.
—- Аустријски савез банака одлучио је да Па ка-
матну стопу на зајмове на жиро н оне у Рајху.
— Тромесечни мораториј, који је бразилијанска вла- ·
да концем 1937. одредила за све сељачке дугове осим за
плаћање надница и дугова гарантованих робним коносма- .
нима и гарантима продужен је за 3 месеца тј. до KOHUZ јуна 0. г.
— Претседник и три потпретседника бечке берзе.
поднели су оставке и управу је преузео од министра фи-
нансија постављени комесар Е. О. Ернст, досадашњи ге 5
нерални секретар берзе.“ — Немачко министарство привреде одредило је да аустријски фонд за уједначење осигурања од 290 мил,
шил. који је створен нарочито због кризе Феникса пре- · несе на целокупно немачко осигурање. С тиме су осигура
ници у Аустрији растерећенн за износ тога фонда, који се је имао створити помоћу нарочитих добитака код исплата и додатака премијама код нових уговора 0 | осигурању. | |
— Страни депознти код штедних банака износили су у мају 1937 155 мил. к., бескаматни депозити 718 мил. K. KOJ новчаничне банке нето потраживања 'заједно са страним државним папирима, порасла су у новембру 1937 на 1030 мил. к. према 717 мил. К. у децембру 1937. Оволика ликвидност новчаног тржишта и тенденција за порастом
страних депозита имала је за последицу да се од 15 мар-.
та 1937 не дају никакве камате на старе депозите а од но вембра се даје само у, на старе улоге од 1 до 2 мил «
и на нове од 200.000 к. Каматна стопа на државне зајмо“
ве пала је на 390 те је за Уз) испод најнижег предратног нивоа. Држава, општине и предузећа искористиле су то стање и извршиле бројне конверзије уз 3 или 385 камату. ;
= У Француској оптицај новчаница је порастао 38
3,28 милијарди фр. на 98,09 милијарди фр.; како је златна подлога остала непромењена (55.807 мил. фр.) то је покриће новчаница опало од 46,81љ на 45,84%. · са
= Одлуком пољског министарства финансија a на"
основу уговора са осигуравајућим друштвом „Феникс“: портфељ његов преузела је поштанска пи а оно је престало са радом.
— Шол па štednju 100, Poštanala dtedibuica поен
зи за 1,396,9 ти. па 1.344. mil. Ulozi po čekovnim računima – na suprot. tome su pali sa 1.879 mil. na 1.798,3 mil. Вгој сеkovnih računa je porastao sa 25.339 na 25.436, 1 рготе( зе ро~ |
"Бру 16
— Мексико ће 20% прихода од продаје нафте у. иностранству употребити за стравање фонда при Мекси--
25 | || |I | || |