Narodno blagostanje

"Страна 260

говинске коморе и Београдске берзе, велика господа, социјално настројени новинари и велики број усрећитеља социјално слабијих, али нико још није приметио сибирске прилике, под којима носачи зарађују свој хлеб. Нико није приметио да ти бедници стоје зими и лети под ведрим небом, изложени и граду, снегу, мразу и нарочито страшној кошави, која нигде тако не дува као на том углу. Човек се сваког пролећа у чуду мора да пита, кад види иста лица, како су пребродила зимуг Сад им треба палата!

Не могу се стотине милиона улагати годишње у зграде и исто толико у хартије од вредности. једно или друго. Слаби смо за обоје.

" Средњи капитали улажу се на разне начине.

бежећи од ниске каматне стопе код банака и апсти-

нирајући од ефектног тржишта, средњи капитали долазе на најфантастичније облике пласмана. Својим очима нисмо веровали кад смо пре неки дан прочитали у извештају Београдске адвокатске коморе, да свој капитал даје појединцима на хипотеку. То одговара стању из 1840 г. кад су општине давале трговцима новац на зајам, пре оснивања окружних штедионица и Државне хипотекарне банке.

Ситни капитали иду већином у банке. У Србији већином код Државне хипотекарне банке, али је то исто тако један део уложен без довољно критике и контроле.

Сугерирајући потребу извесног реда у пласирању колективних капитала, који играју све већу улогу у нашој земљи, ми не можемо да пропустимо ла не констатујемо да у тој апстиненцији приватног капитала према ефектном тржишту има нечега оправданог, нечег што је морало доћи с обзиром на велике грешке у прошлости. Те се грешке могу поделити у две групе: једне су у области државне политике на подручју државних дугова, а друге у области државне политике на ефектном тржишту. Данас ћемо говорити само о првим.

Може се рећи да је држава до пре две године учинила све што је могла да одврати капитал од државних хартија. Она је у току времена предузимала низ мера, које одају чудно гледање на однос државе према имаоцима државних хартија. Нашим капиталистима, уосталом, није непознато да наша бирократија, надлежна за ова питања, неуморно пребројава колико је ко зарадио на курсу државних хартија. Међутим, нашим капиталистима није познато, да та бирократија није никада пребројавала шта је ко изгубио. Она није плакала над гробом оних који су извршили самоубиство услед губитака на берзи. Она не води рачуна о онима, који су некада играли велику улогу на берзи, а који сада као сенке шетају у сиромашном стању. Наш капиталист се плаши те бирократске злобе и зависти на добитцима на државним хартијама и ако имаоци имају за то најмање заслуга. Та је завист само један симптом гледања на ствари. А било их је много конкретнијих и опаснијих. | Једнога дана, у новембру 1933 год. освануо је закон којим се укида амортизација путем извлачења код Ренте ратне штете, 7% Инвестиционог "зајма и 4% Аграраца из 1921 год. Код Ратне штете рачуна се добитак на ! комад од шанса од извлачења ради амортизације на 5—7 дин. Толико се плаћало учешће у извлачењу. Та се сума има додати номиналној камати од 25 дин. по ко-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| | ____ Bp, 1

маду, из чега излази да, захваљујући шансу исплате ал пари, укамаћење Ратне штете није било 25 већ 32 дин. Горњим је законом скинуто 7 ДИН. по комаду, што значи да је смањено стварно укамаћење за 28%. Исто то важи, само у мало мањој ме-

ри, за оба остала папира. Нема тога који је имао

веће ставке ових папира, а да му није сваке године неколико комада извучено за исплату. А то је била лепа зарада. Све је то укинуто једног дана, иако је то било нелрикосновено право имаоца.

У фебруару 1934 год. сазнаје наша јавност за срамну аферу под именом „Хусеина Кадића", којом је злоупотребљена аграрна реформа за Босну и Херцеговину. Имаоци Беглука, а ови су били већ великим делом прешли на тржиште, смрзли су се од страха, да се не нађе у њиховим рукама који фалсификовани комад. У томе тренутку је интерес државног кредита налагао, да се имаоци bona fide поштеде од сваке штете, сваког страха и узбуђења. У место тога доноси се брутална одлука, којом се стављају ван промета сви ситни комади. Маса ималаца тих ситних комада нашла се са поп-уајешг5 у рукама, страхујући да не буду коначно поништени. Познавали смо капиталисте, који су у ситне Беглуке били уложили целокупно своје имање. Међу њима је било неколико слабих нерава, тако да смо одиста страховали да не изгубе равнотежу.

У јесен 1936 год. добили смо уредбу о сељачким дуговима. Она нас није изненадила, али нас је утолико више изненадила вест да је том приликом држава повукла своју гарантију за дивиденду на акције Аграрне банке, односно редуцирала је од 6% на 3%. То је моментано значило смањење дивиденде за 50%. Нико, апсолутно нико, није могао да увиди потребу ове промене у вези са питањем сељачких дугова. Кад се има у виду да су имаоци тих акција у том тренутку већ губили 50% од уплаћеног капитала и да је велики део међ њима државни чиновник, онда се мирно могло рећи, што смо ми уосталом и урадили у своје доба, да је то једно од највећих вероломстава према имаоцима државних и државом гарантованих хартија од вредности.

Тиме није завршен рагистар грехова против интереса ималаца државних хартија од вредности. Али је врло вероватно, према категоричкој изјави г. Министра финансија, да се у будуће тако што неће догађати.

На почетку чланка репродуцирали смо најважније место за имаоце постојећих државних хартија из познате интересантне изјаве Министра финан-

сија од 15 т. м. Он изјављује категорички, да и не мисли на конверзију оних државних облигација, које имају номиналну стопу већу од 6 и следствено носе веће реално укамаћење но 6 папири, — које он сматра као нормиране и репрезентативне за државни кредит. Ми смо у току времена неколико пута сугерисали госп. Министру једну изјаву по овом питању, пошто је већ неколико година велика забринутост међу имаоцима државних хартија, да једног дана не искрсне каква „конверзија“, којом би се папири са високом каматном стопом конвертовали у такве са нижом. Имаоцима државних облигација није. било непознато да је Министар финансија, па и његов претходник, неколико пута сезиран предлогом од стране бирократије, да се све облигације, које носе камату преко 6% замене облигацитама, које носе камату 6%. Тиме би имаоци 7% и 8% облигација до-