Narodno blagostanje

Страна 282 · НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ | Бр, 16

— Пошто је тражња за железном рудачом опала у неким рудницима Лотрингије смањено је радно време, а -у неким је рад обустављен.

= Тридесетпрвог марта о. г. завршена је шећерна кампања 1937/38 на Јави. Укупно је утоварено на бродове :1,035.000 т., остало је непродато око 300.000 т. шећера.

— На главној скупштини америчког челичног концерна Мирон и Тајлор, бивши управник концерна говорио је да је уговор са Љуисовим синдикатом у 1937 отклонио опасност једног великог штрајка који би за концерн био од огромне штете. Синдикат је скрупулозно испуњавао своје обавезе за уговор тако, да предузећа концерна нису имала никаквих сметњи у раду.

— Две финске фабрике целулозе обуставиле су рад за једну недељу због смањења поруџбина и због ограничења извоза; остале се спремају да то исто учине.

— Немачка производња железне рудаче у првом тромесечју O. г. износила је 2,53 мил. т. према 1,85 мил. т: прошле и 1,39 мил. т. 1936 год.

—_ У Северној Кини оснива се Севернокинеско петролеумско друштво са капиталом од 9290 мил. јена у коме ће учествовати 5 јапанских петролеумских друштава, је-

дно манџурско и једно кореанско.

— Потрошња никла у свету изнела“ је 1937 год. 120 хиљ. тона, према 100 и 80 хиљ. 1936 и 1935, односно "два пута више него 1928. Потрошња се повећала због општег полета, и због све веће употребе никла нарочито у неким гранама производње, тако да се рачуна да има више од хиљаду артикала код чије се производње употребљава никл. Највећи проценат троши челична индустрија (55%) да би се постигла што већа тврдоћа, отпорност према топлини и рђи, а специјално највише троши аутомобилска " аеропланска. Канада производи 909, светског никла, (104 хиљ. тона 1937 према 84 хиљ. 1936).

— Рат у Кини изазвао је јаку преоријентацију јапанске индустрије, тако да многа предузећа која су радила за покриће индивидуалних потреба производе за потребе рата. У вези с тим повећале су се добити у другој поло-

“вини 1937 према истом периоду 1936 код 800 предузећа са 400 на 494 мил. јена, што износи 13,16“ од уложеног капитала. Индустрија која је радила за извоз не добија више довољно сировина, зато су и извоз и увоз мањи. У првој четврти 1938 извоз је опао на 605 мил. према 732 у истом периоду 1937, а увоз са 1,055 на 670 милиона. Праве потешкоће наступиће тек онда кад се истроше резерве сировина, а затим нове када по свршетку рата буде требало да се производња врати на мирнодопску и да се поврате изгубљена тржишта у иностранству.

__ Капацитет немачке индустрије алуминија повећао се у јесен 1987 на 100.:000 т. годишње, а то је десет пута више него. 1988.

: — Индекс индустријске производње у Француској (1928 = 100) био је у фебруару 1937 92, у децембру 91, y јануару о. г. 87 а у фебруару 85. Незапослених је било 9 августа о. г. 395.335 према 398.254 почетком априла O. T. и 381.855 у исто време прошле године.

— Производња електричне струје у Великој Бритавији 1987 износила је 22.905 мил. кв. сати, што значи повећање за 2.684 мил. према 1936.

— Електрификација у Ческој и Моравској толико је "развијена да 90%, становника има електрично осветљење у "кући, Потрошња електричне струје у ЧСР у доба највеће = кризе 1983, износила је 2660 мил. кв. сати, 1937 порасла је преко 4.000 мил. кв. сати.

ТРГОВИНА __— Из извештаја Међународног пољопривредног ин-

ститута у Риму види се да је увоз вуне у периоду од ! децембра 1937 до 31 јануара о. г. у 27 земаља увозница био 2445 мил. кг. тј. за 21 мањи него за исто време 1936/37. Најосетљивије смањење увоза било је код Јапана и САД. То је довело до застоја у продаји и до пада цена за 2390 код вуне од мерино оваца и за 309/• од осталих. Индекс цена у марту о. г. био је 49 (1914 = 100 као златна база) према 70 у септембру и 55 у новембру 1937.

— Турска влада израдила је предлог закона којим се заводе утврђене цене за све робе. Њиме се одређује да у свим трговачким радњама цене морају бити означене на свим робама и не смеју се продавати ни скупље ни јевтиније него што је на њима означено. Општине ће морати водити бригу у погледу провођења одредаба овог закона, у коме су предвиђене новчане казне и затвор за оне који се огреше о њега.

— Fabrike čokolade Union u Zagrebu, Šonda u Beogradu, Nestić u Zagrebu, Braća Ruff u Subotici, Kaiser i Sterk u Osijeku, Mirim u Mariboru zakliučile su kartel.

_—. Nemačko ministarstvo. privrede uputilo je, na zahtev našeg Zavoda za unapređenje spoline trgovine, ijednog sVOg

· delegata, da na licu mesta prikupe podatke o kvalitetu i ceni

naše vune.

— Za prvo tromesečje o. g. Trgovinsko-industrijska komora u Petrovgradu izdala je 114 ovlašćenja za otvaranje trgovačkih radnji, 62 za ugostiteliske, 13 za saobraćajne id za industrijska poduzeća. U istom vremenu su obustavile rad 102 trgovine, 24 ugostiteliske radnje, 9 saobraćainih i 4 industrijska preduzeća.

— Железара у Витковицама приступила је ових да-

на машинском картелу у ЧСР који постоји од 91-1-1935 тако, да се сада у картелу налази целокупна чехословачка машинска индустрија.

— „Едека", савез немачких трговачких задруга имао је почетком о. Fr. учлањених 472 задруге са око 30.000 чланова који су водили 32.000 радња у више од 7.000 градова. Годишњи обрт износно је округло 350 мил РМ.

—_ Залихе памука у С.А.Д. износиле су 10 марта 18,97 мил. бала, према 7,4 мил. и 46 мил. истог дана 1937 и 1936.

—- Одлуком г. Министра трговине н индустрије одобрено је оснивање у Београду акционарског друштва „Прве подунавске преднонице памучног предива и конца" са главницом од 10,000.000 дин. Међу оснивачима је Смедеревска кредитна банка у Београду.

— Општи индекс цена на велико у Француској (1914 = 100) био је у марту 1937 536, о. г., у јануару "6512 у фебруару 613 а у марту 617. Ивдекс домаћих производа бис је за исто време 553, 653, 656, 654, увезених 506, 537, 538,

· 559, животних намирница 518, 620, 694, 6138 и индустријских

производа 552, 605, 605, 622. Индекс цена на мало бноје У марту 1037 год. 576, о. г. у јануару 691, у фебр. 692 и марту. 690. .

— Pre tri godine postignut je sporazum između zemalja koje proizvode azotno gnojivo po kome su bile regulisane cene i tržište. Ugovor ističe u letu o. g., ali već je u načelu postignut sporazum da se on produži. Sve države koje ga proizvode imaiu za tim interesa, jer sve su upućene da jedan deo izvoze, a kapacitet proizvodnje veći je dva puta од "ро(гобпје u svetu. U toku 1936/37 u svetu bilo ie potrošeno 2,6. ти. tona gnojiva, za. 600 hilji. više nego 1934/35, a proizvodnja je bila 2,5 mil., što žnači da je sporazum o ograničenju proizvodnje održan. - ПГ -