Narodno blagostanje

21, мај 1938,

jer će se zlato upotrebiti za isplatu porudžbina aviona i kupovanie pšenice.

= Ššiling pensa Din.

(po unci) (po kg.)

1933 126 6 40.405 -1934. 141 40.345 1935 141. 2 54.409

1936 141 1 54.569

1937 140 “1 54.312 10-У-1938 139 10 53.890 17-М -1988 "140 | 54.000

Robno tržište

Sirovine. — Na tržištu sirovina vlada „neujednačena tendencija kao posledica različitog stania stokova. Proizvodi čiji su stokovi veliki stalno su pod pritiskom i za njihovo poboljšanje, za sada, nema nikakvih izgleda. Taj je зјисај за раmukom, kavom, kaučukom, uljanim semenjem i kakaom. Pamuk u Njujorku notira 8.65 centi za libru prema 13.18 u isto vreme prošle godine. Istočno-indiiski pamuk rađen je po 3.91 pensa za libru prema 5.87. Kudelja ie od prošle godine do sada pala sa 32.50 na 19 funti sterlinga za dugu tonu ili za 41,50. Nešto manie od kudelje pala ie i vuna. Metali su ove nedelie bili postojani i notirali: bakar 381/4, bakar elektrolit 421/a, kalaj 165%/s, olovo 14%ie, cink 121516. Kaučuk je notirao 59ja pensa za libru, što prema prošlogodišnjoj ceni u isto vreme Dpretstavlia pad za 4300.

Pšenica. — Labava tendencija, koja vlada na svetskom tržištu od polovine marta meseca, u ovoi nedelji ostala je još. Cene u svetu pale su, prema januaru mesecu, za 20-—30%/o i sada se nalaze na nivou na kome su bile od oktobra 1935 do juna 1936 ti. uoči preokreta na svetskom tržištu. Glavni razlog saadnjem padu cene jesu izgledi za egzorbitantnu žetvu u S. A. D. i za vrlo dobru žetvu u Kanadi. Ministarstvo poljoprivrede SAD objavilo je početkom ove nedelie izveštaj u kome, prema sadanjem stanju bilike, procenjuje žetvu ozime pšenice na dva miliona vagona. Privatne procene taksiraju prinos još i više. Prema tome, ako bi prinos prolećne pšenice bio osrednji (oko 500.000 vagona) i ako uzmemo u obzir prenosnu količinu iz tekuće kampanje, SAD na početku nove kampanie raspolagale bi izvoznim viškom od preko 1,200.000 vagona. Bez malo, to pretstavlia količinu dovolinu da podmiri celokupni sadanji svetski uvoz u jednoj godini. Čim ie ovaj izveštaj obiavljen, na tržištu je zavladao još veći pesimizam. Termin oktobar u Vinipegu pao je ispod minimalne cene, a iz proivincija Alberte i Saskečevana javljaiu o smanjenju površine zasejane jarom pšenicom. Argentinski ministar. poljoprivrede apelovao je na farmere da iskoriste sadanje cene pošto su izgledi za naredne mesece Vrlo nepovoljni. Depor između oktobarskog i majskog termina u ViDipegu iznosi 26".

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

V VII IX-X XI

Liverpul šil. mtc. ТАЈА 140 13/6 Buenos Aires pezosa mtc. 9,95 10,05 — Кокетдат hfl. mtc. 6,35 6,15 6,05 6,05 Vinipeg centi buš. 114 109 .84 Čikago centi бих, 79 76,5 77 —

Početkom neđelie na domaćem tržištu cene su dostigle najviši nivo. Kvalitetna pšenica noftirala je 250, a ostale provenijenciie 210—240 din. Posle toga nastupilo ie lagano Do-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 335

puštanje, jer su mlinovi ipak uspeli da dođu do izvesnih količina koje će im biti dovoline za nedeliu-dve dana dok ne počnu čišćenje radi spremanja Za novu kampanju. Čim su se mlinovi povukli sa tržišta, cene su odmah počele da padaiu i sredinom nedelje nije bilo kupaca za Tisu po 200 i za srbilanski Dunav po 210, za glavnu prugu po 200 dinara. U vezi s ovakvim kretanjem cena pšenice na tržištu u našoi iavnosti pojavili su se razni kometari i sugestiie. Kao razlog skakanju cena navodi se, u najviše slučajeva, špekulacija trgovaca i mlinova. Mi nemamo nikakvog razloga da branimo trgovce i mlinove. Poznato je da se Narodno Blagostanie 50dinama ne slaže sa stanovištem naših trgovaca i mlinova u pogledu intervencije na tržištu pšenice. Ali ie fakat, da su oni naimanije krivi sadaniem skoku cena, koji je posledica razvitka ponude i tražnje na domaćem tržištu od konca prošle godine, a na šta je naš časopis prvi upozorio. Verovatno da nema ni jednog trgovca i mlinara, koji je mogao predvideti cenu od 250 dinara i gomilati zalihe. Da je toga bilo, mi ne bismo došli do ovakve disproporcije ponude i tražnje U Vreme kada mlinovi obično prestaju sa produkcijom. I kada u ovakvom momentu dolazi do skoka cena ne znači ništa drugo, nego da se odnos ponude i tražnje još više pogoršao. Što se tiče predloga za uklanjianie današnjih visokih cena, oni su takođe najraznovrsniji. Uglavnom svi se svode na UVOZ Dšenice. To bi, međutim, po našem mišljenju, bilo nainepametnije, jer mi ne znamo uopšte da li i koliko robe imamo u zemlji. Sigurno je da nam nije stalo do bacanja deviza. Jedini put da se vidi ima li u zemlji robe do nove žetve jeste ukidanje uvozne carine. Na taj način svetska cena izvršila bi pritisak na domaću i svela je na uvozni paritet, koji bez carine iznosi oko 180—190 din. To bi bio naiboljii put i za pripremanje prelaza u novu kampaniu koja može, prema sadanjem stanju izgleda za žetvu, da nas uveliko iznenadi. Prizad se 17 maja povukao sa tržišta. On to čini svake godine u ovo Vreme, izuzev prošle, kada nije bilo prelaznog perioda iz stare u novu kampaniu usled permanentne velike tražnje i visokih cena pšenice.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Liverpulu paoje sređinom nedelje na 101,50 din., a prema Roterdamu na 111 din. Prema ceni za promptnu robu u Roterdamu paritet ie bio 119 din. . ~ 5

Kukuruz. — Ove педеце па svetskom tržišta Кигsevi su nešto jače fluktuirali sa skoro neprimetnom tendencilom na niže. Ponude argentinske robe nisu tako velike usled. kišnog vremena, koje ne dozvoliava dovoze. Roterdam za maj notirao je 5,15. bfl. za mtc., a Čikago 58 centi, za bušel,

Domaće tržište je i ove nedelie bilo u znaku čvrste tendencije. Pored domaćeg konzuma koji traži velike količine. bilo je i izvesnog pokrića za izvoz. Ponuda je, međutim, usled zauzetosti proizvođača setvom, vrlo mala. Na mnogim mestima, gde je kukuruz ranije posejan, usled trulenja vrši se preoravanje i ponovno sejanje. Verovatno da će ovako pozna” setva uticati na još veću uzdržljivost od ponude da bi sa većom rezervom dočekali novu berbu čiji je prihod, pri ovako poznoj setvi, vrlo problematičan. Usled male i nejednake ponude i cene u zemlji vrlo su različite. Domaći konzum plaćao je vagonsku robu paritet Inđija 120 din., a negde sc radilo i po 115—116 din. Za šlepovsku robu bilo je malo interesovanja, a ona vredi takođe 115—116 din. Rađeno ie i nešto junskog termina po 118—120 din.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Roterdamu bio je 95, odnosno na bazi prompta 102 din. Kao što se vidi domaća cena kukuruza je za 26% preko julskog izvoznog pariteta, odnosno 17!//o preko promptnog pariteta.