Narodno blagostanje

21, мај 1938,

франак да скочи. Отуд велика навала капитала, поводом чега економски уредник „Тана“ г. Жени упозорава да се не сме направити погрешан закључак да је девалвацијом поправљена економска и финансијска ситуација. Због скока цена која ће наступити, још ће се више заоштрити односи. С тим треба бити начисто, иначе ће ice лако наћи присташе за нову девалвацију, а то би било од највеће штете по привреду.

— Захваљујући приливу капитала из иностранства

могла се снизити у Француској каматна стопа и то на бо-

нове Одбране између 6 и 13 маја са 4% на 2,775%, а исто тако и редовни бонови државне благајне. Каматна стопа на бонове од 75 до 105 дана смањена је са 2%:ј% на 91/40/. Тражња кредита код француске банке опала је такође, па је и она смањила есконтну стопу са Зу/о Ha 21/3% а ломбардни са 4% на 3. Каматна стопа на позајмице од дана до дана која је била изнад 2% спала је Ha !/5%.

— Претседник Рузвелт укинуо је неколико својих уредаба о сребру, међу осталим и ону од 9 УШ 1934 којом је била наређена етатизација приватних залиха сребра. На основу ове уредбе предато је државној благајни 113 мил. унци сребра из приватних залиха, која је за њега платила 57 мил. долара. У исто време укинуте су и уредбе о забрани извоза сребра од 28 М 1934, о забрани увоза

“страног сребрног новца од 21 М 1985. Прва уредба била

је донесена да би се могла извршити етатизација сребра које се налази у приватним рукама, а друга је имала за циљ заштиту земаља са сребрном валутом, да не би високе америчке цене нагло привукле и оставиле дотичне земље

· без сребра.

— Према једној изјави америчког министра финансија влада проучава питање упрошћења надзора над банкама. Не мисли се донети неки закон; него ће се покушати обухватити у јединствену организацију разне постојеће контролне институте. Од 15.700 банака, 5.300 народних банака подвргнуто је државној контроли. Извесну контролу врши и институт за осигурање депозита у Вашингтону и то над неких 14.000 банака, дакле, %/10 свих банака у САД. Такођер и берзански одбор у Вашингтону има право контроле као највиша надзорна установа емисионог и берзанског тржишта. Како је такав надзорни систем сувише компликован, често пута треба за доношење неких важнијих одлука у погледу банака дуго чекати на саветовања надлежних контролних установа.

— Белгијска Народна банка је издала злата у току прошле недеље 3,4 милијарде франака. Од октобра прошле године до 16 М о. г. отишло је из Белгије злата око 6 милијарди фр. тако да покриће новчаница износи 62,3%. Оптицај новчаница се смањио за 612 мил. фр., што је последица прилива новчаница из иностранства, нарочито из Француске. Такођер су се смањила приватна потраживања код Народне банке за 918 мил. фр. у вези са повратком капитала у Француску.

— Do 890. aprila o. g. Pab je primio od seljaka na ime anuiteta zemljoradničkih dugova 1783,821.000 din. Za četiri meseca ove godine naplaćeno je od seljaka 30,347.000 din. Bankama 1 kreditnim zadrugama Pab je do 30. aprila o. g. ispla-

"Но 111,089.000 din. u gotovom i 219,914.000 din. u 3%'/0 obve-

znicama.

— U vezi sa povratkom izbeglog kapitala u Francusku izveštaj Engleske banke za prošlu nedelju pokazuje velike promene. U banku se vratilo novčanica u iznosu od 8,30 mil, f. što se objašnjava prestankom tezaurirania engleskih novčanica u Francuskoi Žiro računi su opali za 29 ти, 1. | iznose svega 87,9 mil. Ovaj pad je posledica povlačenja francuskih depozita. U isto vreme javna potraživanja su porasla za 25,8 mil. f., što takođe ima uzrok u povlačenju francuskog kapi-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 329

tala. Egalizacioni fond, koji je došao u posed funti prilikom povlačenja zlata ustupio ih je Engleskoj banci za blagajničke zapise kojima je ranije kupovao zlato.

— Na godišnjoj skupštini Saveza čehoslovačkih štedionica uprava je izvestila da su štedionice laniske godine kupile državnih papira u vrednosti od 200 mil. Kč. tako, da sada Zaliha niihova kod štedionica iznosi preko 6 milijardi Ке.

— Postignut je sporazum između pretstavnika dosadašnjeg Glavnog zadružnog saveza i zadruga i saveza koji su učestvovali na osnivačkoj skupštini od 3. III. 1937, prema kome će pojedini zadružni savezi učestvovati u upravi glavnog zadružnog saveza prema broju zadruga i zadrugara. Posao oko organizovania glavnog zadružnog saveza poveren je jednom odboru koji ima u roku od 15 dana da podnese predlog.

— Jedan deo akcija austrijskog Creditanstalt-Wiener Bankverein u vrednosti od 25 do 50 mil. šil. došao je u ruke Vjag-a. Ta promena verovatno neće uticati na politiku Creditanstalta, pošto ioš nije moguće da se potpuno izvrši njegova reprivatizacija. Niegova glavna aktiva sastoji se od akcija industrijskih preduzeća kupljenih za vreme krize, koja sada stoje pred poletom i zbog toga je teško odrediti vrednost tih akcija, a bez toga је nemoguće izvršiti reprivatizaciju.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

„= — Према писању Тајмса удружење страних ималаца југословенских доларских обвезница из Њујорка оценило је понуду Југославије у погледу плаћања дугова као неповољну али сматра да би се могла примити, јер је привремена. Она је затим поднела нову понуду која предвиђа пла: ћање у готовом 45% од номиналне вредности према 15% колико је први пут било понуђено, али се неће издавати 5% фундинг облигације предвиђене у првој понуди.

— U Kanadi je raspisan unutrašnji državni zajam u dve serije, u iznosu od 140 mil. dolara. Prva serija od 90 mil. dolara biće na šest godina uz 2%0, upotrebiće se za konverziju starijih zaimova. Od druge serije 20 mil. biće neopozivo do dospelosti, a 30 mil. može se otkazati počevši od 1 juna 1953 godine na 60 dana.

— Zajam londonske opštine od 10 mil. f. uz 31/%/o sa emisionim kursom od 1091/2/o nije uspeo. Upisano ie svega 450.000 f. tako da će konzorcij za emisiju morati preuzeti više od 95'/0, dok se je računalo da će ostati neupisano зуеga 25" od iznosa zaima. Uzrok 'tog neuspeha leži u tome, što je suma zajma previše visoka i što je predviđena samo jedna tranša.

— Norveška zaključila je zajam u Švajcarskoj uz d0/o u iznosu od 46,3 mil. šv. fr. koji služi konverziji i za vraćanje 4%0 državnog zajma iz 1911. Zajam su preuzeli Зећуе!zerischer Bankverein i Švajcarski Kreditanstalt, i plasirali u inostranstvu 18.5 mil., a ostatak izložili javnom upisu po kursu od 95%,

САОБРАЋАЈ

— Broj automobila u Beogradu iznosio je koncem 1937 god. 9531, kamiona 589, motocikla 564 i bicikla oko 10.000. Za deset godina, od 1928 do 1937, broi automobila se više nego udvostručio (1998: 1100) a motocikla utrostručio (1928: 180). Najjači porast je bio 1936 kada se broi automobila povećao od 1800 na 2163 i 1937 u doba poleta, a svakako da je na njega uticalo i smanjenje taksa, carina kao i cene benzina.

— Koln-Diisseldorfska rajnska paroplovidba namerava

·koncem maja da veže Mainc direktno sa Dunavom. Mainc

treba da bude prelazna stanica. Putnici koji dođu brodom u njega biće prevezeni omnibusom u Regensburg, a odavde do Beča brodovima Dunavskog parobrodarskog društva. Vožnja od Majnca do Regensburga trajaće 2 dana, a isto toliko od Regensburga do Beča.