Narodno blagostanje

НАРОДНО

28, мај 1938,

Девизни курсеви у Цириху били су следећи:

31-ХИ-36 31-ХИ-37 3111 19-У 25-V Лондон 97.37 21.62 21.659/e 21.74 21:72 Амстердам 288.30 240.60 241.40 — 242 Њујорк 435.14 432.50 4361/a 437.50 439.Берлин 175.10 174.25 174.92 174.90 175.70 Париз 90.394 14.68/2 18582 12.24 12.17 Праг 15.22/2 1519 15.21 15.27 15.20 Брисел — — 73.69 73.60 73.921/» Београд 10— 10— 19— 10— 10—

Долар је и даље врло чврст. Од континенталних деринта. једино су чврсти белгијски франак и холандска форинта. Слабост европских девиза протегла се и нафунту штерлинга.

Трфкиште злата

Главна карактеристика тржишта злата у Лондону већ је дата у општем делу. Потпуности ради регистроваћемо још да је од 16 до 19 маја стигло у Лондон злато у вредности од 48 мил. фунти, од тога из Јужне Африке 19 мил., Белгије 1,3 мил.Совјетске Уније 1,1 мил. итд. Тражња је била врло јака. Цена је скочила на 140 ш. 41/» п., која већ давно није била забежена на тржишту. Скок цена злата ишла је паралелно са скоком долара и услед тога је премија за извоз злата из САД. минимална. У доњој таблици доносимо цену у шилинзима као и просечне цене из ранијих година.

шилинг пенса Дин.

(по унци) (по кг.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 - 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 1 54.312

17-У -1938 140 1 54.000 25-У-1938 140 41/» 54.108

Робно тржиште

Сировине. — На тржишту сировина, услед великог опадања потрошње у С.А.Д., влада врло лабава тенденција. Према финансијском Тајмсу индекс цена сировина, на бази 1931 као 100, концем маја био је 135,8 према 1843 у истом месецу прошле године. Најлабавији су метали. Залихе бакра у С.А.Д. порасли су са 99.570 тона у априлу прошле године на 356.660 тона у овој години што, према садањем стању, одговара једногодишњој америчкој потрошњи. Исто тако у порасту су и залихе осталих метала. Мебународни одбор за каучук састаће се 31 маја у Лондону да проучи ситуацију и донесе одлуку о смањењу извозних квота на 50%. Шене су биле следеће: бакар 3874, бакар електролит 3974, олово 137/5, цинк 129ј46, калај 161 фунти стерлинга за тону, каучук 5%/:6 пенса, памук у Њујорку 8,50 центи за либру.

Пшеница. — Уколико се више приближавамо новој жетви на северној хемисфери терминска светска пијаца 1< све лабавија и курсеви се стално дробе. Попуштање је опште, на свима берзама. Између блиских термина и термина нове жетве стварају се све већи депори. Највећи депор показује Винипег. Разлика између мајског и октобарског термина износи непуних 30%. Октобарски термин мањи је за осам цента од минималне цене у Канади, која је у своје време била одређена на 87 центи за бушел. Нешто мањи депори постоје и у Ливерпулу, Буенос Аиресу и Ротердаму. У Чикагу, напротив, постоји незнатан репор, јер је и садања цена за ефективну робу пала врло ниско. Курсеви терминског тржишта најбољи су знак са колико се песимизма просуђује однос понуде и тражње у будућој кампањи.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 351 Термински курсеви средином недеље нотирали су: М VII IX—X Xi Ливерпул шил. мтц. 13/8 13/5 13/0 – Ротердам Хфл. мтц. 6,15 б— 5,87 5,87 Б. Аирес пезоса мтц. 9,66 9,78 — Винипег центи бушел 11 96,5 785/6 = Чикаго центи бушел 73 73 73/2 —

Ситуација на домаћем тржишту све се више прими“ рује. Велики трговачки млинови престали су да купују, постоји само мала тражња од локалних млинова коју подмирује друга рука. Понуда држи цене, јер велики део робе потиче из куповина по вишим ценама али не наилази на одговарајућу тражњу. На Тиси било је понуда по 918—222, у Бачкој и Банату по. 210—215, на србијанском Дунаву 190 905, а на главној прузи по 190 дин. Закључака у новој роби, који су се појавили пре неколико недеља на бази цене од 170, било је врло мало. Сада се нуди цена од 120—140 дин. Но нема понуде, јер су произвођачи веома забринути рђавим временом и великом неизвесношћу у погледу исхо: да бербе кукуруза. Услед киша пшеница је на многим местима полегла, али се њено стање још увек просуђује повољно. Извозни паритет према јулском термину у Ливерпулу пао је средином недеље на 95,50, а према Ротердаму на 108, односно за промптну робу на 117 дин. Као што се види, домаћа цена је још увек преко 1909, односно 132% изнад ливерпулског извозног паритета, а 100% преко ротердамског. Кукуруз. — Супротно пшеници кукуруз на иностраним тржиштима држи се врло чврсто. Разлог овоме лежи у малим аргентинским утоварима. Једини извозник на светску пијацу данас су САД. које регуларно продају свима европским увозничким земљама. Италија, услед немогућности да увезе потребне количине шшенице и малих залиха, издала је наредбу о мешању 20% кукурузног и пиринчаног брашна са шшеничним за производњу хлеба. Будући развитак цене кукуруза, све до нове бербе на северној хемисфери, просуђује се врло повољно, на што указују и знатни репори на терминском тржишту за нову робу. Тако за октобарску робу репори износе: у Ротердаму 17: центи, Чикагу 272. Оваква ситуација на тржишту пшенице и кукуруза пореметила је сасвим релацију цена између ова два артикла. Тако је за најближи термин цена кукуруза нижа од цене пшенице и то: у Буенос Аиресу 20,83% Ротердаму 16,19, Чикагу 28,39, а у нашој земљи 47,20.

Средином недеље мајски термин у Ротердаму нотирао је 5,173/» хфл. за мтц., а у Чикагу 557» центи за бушел.

На домаћем тржишту у овој недељи цене су остале непромењене упркос мањој тражњи за пасивне крајеве. Извоз, услед виших цена, још не долази У обзир. Но изгледа да више неће бити ни такве понуде да би се могло радити за извоз, јер ће произвођачи сачувати нешто веће залихе док не буду сигурнији са исходом нове бербе, која бе ове године, услед позне сетве, одоцнити за 15—20, а у неким крајевима, у којима је вршено преоравање, и за чи"тавих месец дана. Шлеповска роба рађена је по 13—114, а вагонска 115 дин. Пословање у јунском и јулском термину престало је пошто трговци, рачунајући са прошлогодишњом великом жетвом, сматрају да се на тржишту мора појавити још.и знатан извозни вишак.

Извозни паритет према јудском термину у Ротердаму био је 104, а према цени за промптну робу 117 дин.

Стока. — На бечком тржишту цене свиња, од последњег састанка, нотирају у маркама и то: мангалице 1––1,04, сељачке 1,01—1,06, србијанске 1—1,02 мк. за кг.

На тржишту у Прагу наше свиње рађене су по 6.407.20 кр. за кг.

На домаћем тржишту, услед скупоће сточне хране, цене се држе чврсто.