Narodno blagostanje

Страва 398

·_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- Бр, 25

ликој. недоумици. Ако би потрајала депресија код Ратне штете не би било шанса да се поправе курсеви осталих папира. Ратна штета није интересантна само због саме себе, јер је то по себи идеално класиран папир, код кога више никад не може бити огромне понуде. Она је много више интересантна због тога што је диктатор курсева осталих папира. |

Што је обрт у последњој недељи био исто тако велики као и у претпоследњој, има се приписати углавном огромном обрту у Беглуцима, који је дошао као последица горе споменуте огромне тражње од стране капиталиста. И због тога је последњег дана баш код овога папира настала највећа пометња и попуштање курсева, који нису могли доћи до изражаја истога дана.

Тешко је предвидети кретање курсева у идућој недељи, јер углавном све зависи од тога како ће се развијати курс Ратне штете.

На загребачком тржишту акција наших индустријских и саобраћајних друштава рађено је Трбовље по 210, а Осечка шећерана по 110. Тенденција код осталих акција је слаба.

Обрачунски курс долара био је: 10-У:; 43,6041; 11-УГ: 43,4916; 14-VI: 48,3791; 15-VI: 43,2416; 16-VI: 43,2540.

Наши папири на страним берзама Курсеви наших државних обвезница на париској берзи били су:

7-М 8-М 9-VI 10-М1 13-VI 49%. 1895 307.— 305— 800.— 301— 300.5 1902 344— 349— 350 — 345 — 349 41/20/1906 310.— 313— 313— 318— 313„41/20/. 1909 315— 319— 311.50 305.— 308.50 41/29/). 1910 328.— 322.50 330.— 334— 334. 4250] 1911 920— 312.50 308.50 304.50 302 тај -..1918.. 340— 339 — 340.50 337.— 334.50 79“ Стабилиз. 380.— 379— -— 370— 3725 Фундинг 124— 124.— 123.— 119— 116.—

- Као што се из горње таблице види већина курсева

це"у попуштању. То у првом реду важи за послератне 06везнице. Код предратних зајмова развитак је неједнак. Курс 4 зајма од 1895 г., 47/9 од 1909, 4/% од 1911 н 50, од 1913 је пао, док је порастао онај 5% од 1902, 41/5% од 1906 и #/% од 1910.

На њујоршкој берзи је ситуација за наше хартије од вредности била лабава. И 7, Селигман је попустио, а он је досад у најкритичнијим временима био прилично стабилан: 7% Селигман 37,50—40

7%0 Блер 30—81,50

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Фунте су се врло живо тражиле, а роба је полако нестала, пошто су имаоци рачунали са скоком курса. У уторак су компензације вршене по 288.50, а и по тој цени се осетила несташица робе. У среду је Народна банка почела да даје фунте у неограниченом износу. Као последица тога васпостављена је поново равнотежа понуде и тражње и стабилност курса.

Затегнутост на девизном тржишту још није потпуно ишчезла. Куре динарских новчаница у Цириху још није достигао нормални ниво. Он је крајем извештајне недеље износио 9. Случај је, да је једновремено наступио преокрет и-код клириншких марака. Услед јаче понуде са приватне стране курс је нешто попустио. Последњег дана извештајне недеље тражњу нису могли задовољити приватници, тако да је Народна банка морала наново да даје робу. А она то испод 14,5 не чини. Судећи по терминским курсевима који су испод промпта, тако ултимо август 14.45, приватна

89, Блер

13 јуна 30—831,50

понуда ће потиснути курс на ниже, пошто понуда далеко прелази тражњу. Обилно је било и грчких бонова, који су DO по стабилном курсу. | -

'Tpawu

Лонлол Берлин Мадрид-- _ Милано с · бонови

10-М1 298.90 1,447.38 = === - - --28.80 Са пр. 217.29 1.763.46 === 230:83 | :—= Без пр. 169.10 · 1.872.35 —— 179.64 == 11l-VI - 238.50 1.445.46 = == 28.75 14-VI 288.50 1.450.— а и 28.75 15-VI 28938.— :: . 1.449.67 === — 28.53 16-VI 238.— 1.450.— = ===! 28,75

" Обрт је у извештајној недељи био необично мали а износио свега 18,6 мил. дин. према 226 мил. Најважнији узрок тога је врло велик пад обрта у фунтама са 7 мил. на 3,7 мил. Осим тога се осећа и нестанак исплате Беч. Обрт у Берлину се није сразмерно повећао. У извештајној недељи обрт је чак пао, са 13,6 на 9 мил. дин. Грчки бонови су рађени за 420.000 дин. према 597.000.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи:

31-Х1-36 31-ХИ-1937. 3111. 9-VI . 16-М Лондон 27:97 21.62 21.65%/6 21.73/8 21.64 | Амстердам 238.80. 240.60 24140 ' 242.52 241.62 Њујорк 435.14. 432.50 436/4 439—— 43558 Берлин 17510. 17425 17492 17675. 175:70 Париз 20.321 14.68/: 13.582 -12.95. 1213 Праг 15.221/; 15.19 15.21 === 15:90 Брисел — —.— 73.69. 74.221/a 74.075 Београд 10— 10.— 10.— 10.— 9—

У општем паду курсева предњачи долар. Његова слабост почела је прошле недеље, а врхунац је достигла. средином извештајне недеље када се почело веровати; да ће С. А. Д. приступити даљњој девалвацији долара. Истина министар финансија Моргентау категорички је побијао те гласове, али узалуд. И слабост фунте је у вези са тим гласовима, пошто би евентуална поновна девалвација долара могла да буде узрок и депресијацији фунте.

Тржиште злата

Бекство из долара имало је за последицу велику тражњу злата. Да би се то донекле парализовало, цена је на лондонском тржишту утврђена далеко изнад американског извозног паритета. Премија је износила 7—8 п. по унци, што већ давно није био случај. Злато је ове недеље извезено из. Русије и Јужне Африке. Највише је увезено у Швајцарску и у Белгију.

шилинг пенса _ Дин. | (по унци) (по кг) 1933 126 6 . 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 | i 54.560 . 1937 | :140 1 54.812 6-М1-1938 140 7 | 54.184 13-VI-1958 140. 8 54:216 | >

Робно тржиште ·

Сировине. — На тржишту сибовина У овој недељи владала је постојана тенденција. Упркос одлуци међународних картела о знатној редукцији извозних квота "до поправљања цена није дошло, сем што је заустављено дотадање падање. Цене су биле следеће: бакар 337/8, бакар електролит 38, калај 170, олово 134, цинк 125/8 фунти стерлинга за тону, каучук 5'/8 пенса, памук у Њујорку 8,05 центи за либру.