Narodno blagostanje

Страна 602 __,

ника. У земљи је произведено 169.000 т. а остатак увезено у вредности од 583,67 мил. дин. Извезено је у Бугарску, Грчку и Турску 2400 т. Железне руде извезено је 50.150 т. у вредности од 848 мил. дин. или просечно 170 дин. по TOHH.

— Француска производња челика била је на најнижем нивоу у јулу ове године, када је радило свега 75 ви: соких пећи према 86 у јуну и 107 у јулу 1987. Просечна месечна производња у првом тромесечју 1938 била је 575.000 т, у другом је пала на 419.000 т. а у јулу износила је 419.000, док је у последњем тромесечју 1987 била 690.000 т. Производња железа је такође знатно опала, од 685.000 т. просечне месечне производње у последњем тромесечју 1937 на 419.000 т. у јулу о. г. Нешто мањи пад показује производња железне рудаче за исто време.

_—- Товарнг кемичних изделков д. д. у Храстнику, која је члан Вертеровог концерна, решила је да повиси главницу од 625.000 дин. на 5 мил. емисијом 8750 нових акција по 500 дин. Упис акција траје до 25 септембра 0. T.

TRGOVINA

— Ma londonskoj sednici Irega zakliučeno je da postojeće ceme svih proizvoda obuhvaćenih u ugovoru ostaju neizmenjene. U isto vreme došlo je do izmene misli sa pretstavnicima švedske železne industrije koji se posle oštre konkurentske borbe sa Iregom na svetskom tržištu pokazuju sve više spremnim za sporazum.

— Glasovi o stvaranju međunarodnog Wartela olova sada su se ostvarili. Veliki broj pretstavnika proizvođača iz vanameričkih zemalja sastali su se ovih dana u Londonu i zaključili da se stvori kartel koji će ograničiti proizvodnju i regulisati pitanie prodaje: Uzrok stvaranju kartela ie opadanje cena, koje su od 33 funte po toni u martu 1933 pale na 14 funti i 5 šilinga. Rezerve olova su jako porasle, pošto je tražnja opala a proizvodnja nije dosada ograničavana. Saopštenje o formiranju kartela uticalo ie povolino na cene, koje su skočile za 7 šilinga i G pensa. Sada se vode pregovori sa ostalim vanameričkim proizvođačima da pristupe kartelu. Misli se da Francuska, Belgija i Nemačka neće pristupiti, pošto one u zemlji proizvedenu količinu same potroše. Ipak se očekuje da će kartel obuhvatiti sve proizvođače van SAD. Smatra se da će biti dovoljno smanjenje proizvodnje za 7 do 10%, pa da se situacija na tržištu popravi.

— Prodaia australske vune bila je početkom ovog теseca vrlo dobra. Naročito le bila jaka tražnja iz Japana i Jorkšira. Cene su bile čvrste. Ponuđeno je bilo 12.582 bala od kojih je 11.613 prodato u vrlo kratkom vremenu.

— Прашки сајам ове године је слабије посећен него прошле због напетости политичке ситуације и застоја У светској привреди. Закључено је мање послова и по количини и по вредности него 1937, нарочито је осетно опало учешће иностранства. Купаца из Француске скоро није ни било.

— Индекс цена на велико у Француској (1914 = 100) код 45 артикала пао је од 652 крајем јула на 644. Најјачи пад је забележен код биљне хране (од 692 на 632), код средстава за исхрану индекс је пао од 638 на 628. Код 25 индустријских производа се повећао од 565 на 659. Индекс цена на мало се нешто повећао, од 647 на 649 код 13 производа за исхрану.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Prema iziavi francuskog ministra trgovine radovi komisije na reformi carinske tarife toliko su napredovali da će tarifa uskoro biti gotova. Reforma obuhvata ne samo carinske stavove nego i nomenklaturu pozicija. Na osnovu tih radova, vlada je u julu dekretom revidirala oko 6O carinskih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"___Бр.28

pozicija, ali zavođenje nove tarife zavisi u prvom redu od međunarodnih privrednih odnosa. Ukoliko se oni stabilizuju, biće zavedena nova tarifa, inače bi prerano njeno uvođenie bilo štetno.

МОУСАВ5ТУО

— Turske poljoprivredne kreditne zadruge poslednjih godina znatno su napredovale. Od 191 zadruge sa 20.170 članova 1930 one su porasle na 591 zadrugu sa preko 100.000 zadrugara 1937 godine. Glavnica i fondovi iznosili su 1937 oko 4 mil. lira. Prošle godine one su dobile od Agrarne banke 20,88 mil: lira kredita: -

— Код Поштанске штедионице наставио се пораст улога на штедњу и у августу на 1.818,4 мил. према 1.310,5 мил. крајем јула и 1.298,2 мил. крајем јуна. Паралелно расте и просечна сума једног улога као и број отворених штедних књижица. Исто тако показују пораст улози по текућим рачунима са 1.704,2 мил. крајем јула на 1.715,5 мил. дин. као и број чековних рачуна са 25.757 на 25.854. Обрт по чековним рачунима износио је у августу 8.2814 мил. дин, од чега 4.615 мил. 55,72%«, без готовине према 8.144 мил. и 4.722 мил., 57.997/0.

— Удружење банкарских и осигуравајућих предузећа у Новом Саду тражило је од Министра трговине и индустрије да Паб изда одмах новчаним заводима и другу половину 3%о земљорадничких обвезница, пошто је протекло више од две године од ступања на снагу Уредбе оликвидацији земљорадничких дугова.

— Немачки портери обвезница предратних зајмова Србије, Босне и Херцеговине одлучили су да се организују у једно удружење, које ће тражити од Југославије да се регулише питање ових зајмова.

JAVNE FINANSIJE

— Ministar finansija SAD iziavio je da će vlada polovinom septembra izdati vrednosnih papira u visini od 1148 mil. dolara. Od te sume 700 mil. upotrebiće se za ·pokriće deficita a ostatak za isplatu blagajničkih zapisa koji dospevaju 15 XII o. ge. Biće emitovane 41/»/o obligaciie u vrednosti od 400 mil. za rokom od 12 do 14 godina i 300 mil. dolara blagajničkih zapisa za 1'/s\/o kamate i rokom od 49/a godine.

— На главној скупштини у Београду сопственици биоскопа донели су резолуцију којом се тражи да се државна такса на улазнице снизи од 20 на 10%, а самоуправна од укупно 90%о државне таксе на 50%о. Овај захтев они образлажу тиме што биоскопи плаћају поред државне таксе сд 20% Ha целокупни промет, још 10%» општинске, 80 бановинске, 10 позоришне и у најновије време полицијску таксу, тако да је промет оптерећен са преко 48/• разних такса.

КОМЈОМКТОКА

— U avsSustu ove godine bilo je u celoj državi 5 stečajeva i to 1 u Drinskoj banovini, 2 u Dravskoi, 1 u Dunavskoj i 1 u Beogradu. Osim toga bilo jie 15 prinudnih poravnania van stečaja: po 1 u Vrbaskoj, Dravskoj i Moravskoj, 3 u Dunavskoi, 7 u Savskoj i 2 u Beogradu.

— Крајем августа ове године било је у Чехословачкој 165.998 незапослених према 184.167 крајем јула и 233.318 крајем августа 1987. До овог смањења броја незапослених дошло је једним делом због одласка извесног броја радника у Немачку. У аграрним деловима државе незапосленост се мало повећала, пошто су радови око жетве завр: шени. — Крајем августа о. г. било је у Енглеској .1,759.242 незапослена, за 13,074 мање него у јулу о. г. а за 451.000