Narodno blagostanje

Стргна 604

управног одбора г. г.: д-ра Васића Андрије, Станковића Мише, Радичева Лазара, д-ра Ердељанова Пере, Јанковића Косте и Драгана Кристифора.

Зборови акционарских друштава

23 септембар — Угљеник Ладање долње д. д., Ладање долње, HI. Марушевац (редован). — „Унион' грађевно д: д. у Загребу (редован).

95 септембар — Осјечка творница кожа д. д, Осијек (редован). — Угљеничко друштво „Монте Промина" д. д. у Сиверићу (редован). ;

27 септембар — „Грађевина“ југ. грађ. ДД. У Београду (претходан).

27 септембар — Иван Пенић д. д. у Загребу (редован).

99 септембар — Југославенско Ауерд. Д. У Загребу

(редован). — Д. д. прве југозападне крајишке мјесне жељезнице у Загребу (ванредан). 2 октобар — Дезидер Форгач паромлин на ваљке

д. д., Бачка Топола (редован).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

RAZNO

— Fabrika cehiloze u Drvaru podigla je bolnicu koja će ovih dana početi sa radom. Gradnja i instalacije su stajale 13 mil. din.

— Влада је ових дана одбила кредит од 5 мил. дин. за подизање зграде музеја Јужне Србије и 5 мил. за зграду н машинерије за радиостаницу у Скопљу.

— Према подацима Министарства трговине и индустрије приходи од промета странаца 1933 износили су 701,11 мил. дин., 1934 811,10 мил., 1935 827,13 мил., 1936 845,56 мил. а прошле године 961,74 мил. дин. На туристичка места У ужем смислу отпада 44487 мил., на купалишта 212,66 а остатак на друга места у Приморју и планинским крајевима. |

— На јавне радове у Чехословачкој за првих 8 месеци утрошено је 703 мил. Кч., за 200 мил. више него 38 исто време прошле године Највећи део издатака отпада на граљ њу цеста и мостова.

БИБЛИОГРАФИЈА Десет година радничког васпитања, Издање библио-

теке „Ослобођење". Београд, Кнегиње Зорке 19. Цена 8 динара.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8 SEPTEMBRA 1988 6.

U staniu Narodne banke važnijih promena nije bilo. Jedino bi se mogio pomenuti to da, u suprotnosti sa ranijim nedeljama, većina promena bila je među aktivnim pozicijama, a ne među pasivnim. Veći porast su zabeležili zaimovi po eskontu za 26,7 mil. na 1.520,1 mil. din., dok su zajmovi na zaloge pali za 1.5 mil. na 98 mil. din. Devize koje ne ulaze u podlogu porasle su za 9,5 mil. na 394,4. mil. din. Razna aktiva se povećala za 7,1 mil. na 2.162,2 mil. din. Zna se, da je Narodna banka u izveštajnoj nedelji kupila klirinške marke, pa je verovatno da su one ušle u raznu aktivu. Vrednost ostalih fondova je smanjenja za 11 mil. na 13,9 mil. din. Zlato u kasama se povećalo za 900.000 din. na 1.828,3 mil. sa 28,5% prima za 1,1 mil. na 2.349,9 mil. din. Zlato na strani је перготепјепо 17 ти. Фп., за 285% prima 21.8 mil din. Obaveze po viđenju pale su za 12.5 mil. din. na 2.209,6 mil., i to razni računi, koji su u posedu državnih privrednih ustanova za 39.4 mil. na 1.1928,9 mil., dok su žiro računi porasli та 25,8 mil. i potraživanje države za 1,1 mil., čime je velikim delom kompenziran pad raznih računa. Razna pasiva je smanjena za 1 mil. na 291,7 mil. din. Kao saldo svih promena porastao je novčanični opticaj za 35.8 mil. din, na 6.282 mil. Porast bi bio još veći, da jedan deo isplata nije vršen u kovanom novcu. Njegov stok se smanjio za 5.7 mil. mil. na 395,6 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđenju porastao je za 23,3 mil. na 8.484,7 mil. Kvota pokrića ie usled toga nešto pala na 27,94%.

(U prošlom broju potkrala se štamparska greška što je stanje Narodne banke označeno na dan 22, a treba 31 avgusta).

(Види табелу на следећој страни) Beogradska berza lsveštajna nedelja od 9 do 485-1IX 1938 EFEKTNO TRŽIŠTE Berza rđavo ogledalo

Da političke prilike u Evropi nisu ni najmanje povoljne za berzu, zna svako političko dete i svaki šegrt u berzan-

КТУРА

skim poslovima. Kad se svet svakoga sata ponova pita hoće li biti idućeg časa Evropa poprište rata ili ne, onda utrne posao svake vrste, a pogotovu berzanski, koji je najosetljiviji i najjače reagira na međunarodne zaplete. Ali ono što se dogodilo na beogradskoi efektnoj berzi u poslednjoj izveštajnoij nedelji, nikako ne može da se oglasi za normalnu reakciju na međunarodne političke događaje, niti se to može smatrati kao merilo političke atmosfere — naravno i njenoga dejstva na Jugoslaviju pošto se ovde radi o čisto jugoslovenskim рар:rima. U izveštajnoj nedelji bilo je mnogo nedoslednosti i mnogo nepoželinih pojava usled rđave organizacije našeg efektnogr tržišta. Da vidimo pre svega kurseve.

„8-I%. O-% 19:IX, | 13-98 1|4-IX [B-IX Ratna šteta 478.— 476— 476— 474.— 468.— 465.—c Ratna šteta, бек, ____ 47650 _ ___ ___ ___ 400 Ngranci 1921] 6295 6295 | ' 400 Дотаксј 1934 6050 | GI_ ___ ___.____ ___ 6% Begluci 90.50 90.50 90.75 90.50 8875 88600 Beelući ter. ______ ___ E O U 6% Dalmatinci 90.— . 89:75 90.95 89:50 85825 ____ 6% Dalm. ter. === | === | — a | II 7% Investicioni = 9950 = __ ” O. 9970 Seligman === == === == == === 70 Stabjližacioni __ __-__ о ___ O IE 7%o Bler 91.75 S9135 91925. ___ 5850 ___ 8% Bler 9650 _- —— —— 9550 ___ Loz Cry. Krsta == === | ===. === ,_== == Duvanski loz === | = == = == Nar. banka === === == ==-" == _= Pab, sitni 2299.— =— == == == 92929.Pab, srednii == == == == === == Pab, krupni = == —— —— ==

Ratna šteta je pala od 478 poslednjeg dana prošle nedelje na 465 poslednjeg dana u izveštajnoj nedelji, a ponuda je bila i ispod 4692. Begluci su pali od 90,50 na 88, a poslednjeg dana ponuda ije bila i niža. Popustili su Dalmatinci i ako poslednjeg dana nije ništa rađeno. Bler je otišao od 91,75 na 88,50, a Pab od 999 na 222.