Narodno blagostanje

Страна 612

Немачка то и постигне, то ће још увек остати њезин монопол. Тешко да још која земља може с тим да рачуна, и ако су више њих упутиле своју економску политику у том правцу.

Одмах после Светског рата није се ни мислило на аутаркију. Стојећи на гледишту да је аутаркија утопија, а да је снабдевање битан услов успеха у рату, војници су стали на гледиште, да се пи· тање снабдевања има да реши скраћивањем рата. У том случају стокирање би било решење питања снабдевања.

Постављајући питање, како да се скрати рат, војници су претходно морали одговорити на питање: зашто је рат данас тако дуг. Одговор је био врло лак: због усавршавања технике ровова и због појачаног значаја митраљеза. Рат се може да сврши брзо јуришем пешадије. Међутим, кад је непријатељска војска ушанчена иза бетонских утврђења и кад располаже великим бројем митраљеза, онда је јуриш мера на коју се не може да мисли. Ни земље са становништвом од много десетина милиона немају толико војника колико може да изгине приликом једног јуриша на бетонска утврђења иза којих се налазе небројена митраљеска гнезда. Полазећи од овога сазнања талијански BO|ни стручњаци су дошли на мисао да се ова имобилизација рата и онемогућење јуриша може да изигра помоћу два нова техничка сретства: авиона и тенкова. И томе се има да припише да је Италија пре неколико година била земља најјаче војче авијације и најмногобројнијих тенкова. Али се последњих година морало да коригира то гледиште. Авион се показао неспособним да одлучи рат. Он је згодан за узнемиравање позадине и задавање великих штета цивилном становништву. Тенк је такође неспособан да провали бетонске зидине. То је сазнање толико импресионирало војне кругове, да је у Енглеској извршена читава револуција у у погледу наоружања. У Енглеској су, наиме, док је Италија изграђивала авијацију такође стајали на гледишту, да је ова опасно ратно оруђе нарочито по ратну морнарицу. Због тога је Енглеска до пре две године потпуно занемарила наоружање у другој димензији — на води, а форсирала нарочито на трећој — у ваздуху.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39 _

Италијански стручњаци нису могли стати код разочарења које им је донела употреба авијације и тенкова. Они су морали тражити нова сретства и начине за омогућавање јуриша. Резултат тих студија познат је тек од пре кратког времена. Ов, је врло прост: потребно је наћи начина за уништење непријатељских митраљеских гнезда. То се може да постигне само артилеријом. Та артилерија мора бити покретна као пешадија, која једина може донети решење рата. Као последица тог сазнања дошла је далекосежна реформа талијанске војне формације: пешадија је гарнирана многобројним лаким топовима који имају за задатак да униште митраљеска гнезда. Тако формирана талијанска војна снага имала је пре два месеца маневар. Нама није познато какав је био резултат, али ми не верујемо да је то успело. И непријатељ ће увући међ пешадију лаку артилерију, а митраљезе усавршити и умножити.

Док ратна техника убојних оруђа није могла да пружи сретства за скраћење рата, дотле је на другој страни довела до савршенства систем граничних утврђења. Линије Мажино и Зигфрид претстављају на граници бране које се не могу да савладају. Код оваквог стања одбранбене технике рат је имобилизиран за вечита времена. Сто година могу да ратују Француска и Немачка и да ни једна од њих не добије могућност да пређе преко непријатељског одбранбеног рова. Дангс се може замислити рат као континуелно занимање војске, док остали део народа води свој нормалан живот. Чињеница која чини рат апсурдним.

Основно правило војне науке је да се не изазива рат ако нема известан проценат шанса за победу. У противном то је самоубиство народа, а на то нема право ни једна војна власт. Ми мислимо да је одлука Француске у погледу чехословачког питања ових дана резултат овог сазнања. Од свршетка светског рата Француска се наоружава дефанзивно. Тај циљ је толико доминирао њезином војном политиком, да је упропастио могућност офанзиве преко граница, на којој постоје модерна дефанзивна сретства. Француска се може да брани на источном фронту, а никако да пређе у офанзиву.

Ш. ПРОБЛЕМ СНАБДЕВАЊА И ДУЖИНА РАТА

Као што видимо, офанзива, као једино бојно сретство за привођење рата крају постала је кемогућном, па следствено и рат бескрајно дугим. Тиме се питање проблема снабдевања ставља на прво месго.

Аутаркија је једно сретсаво, а стокирање друго. Стокирање добија све већи значај последњих година. Код извесних артикала који се могу релативно конзервирати, а који имају велики значај за рат, као што су оружје, муниција, погонска сретства итд. стокирање се практикује већ одавно. Али је последњих година, помоћу технике конзервирања, стокирање постало проблем којим се занимају интензивно све државе у Европи. Може се рећи да Енглеска у томе предњачи. Фелдмаршал

Геринг је ономад рекао у Нирнбергу, да се Немачка налази данас пред проблемом магацина. А пре неколико месеца забележили смо да су у Енглеској спремљени кредити за помоћ општинама за извођење што обимнијег стокирања за случај рата.

Али је стокирање слаб палијатив код очигледности, да нема сретства за скраћење рата.

Стокирање постаје све важнији фактор економског мирнодопског живота. Финансијски и тржишно. Оно апсорбује огромне капитале и постаје фактором тражње, а евентуално и понуде, које могу да буду решавајуће за цене и у мирно доба. Ако се продужи ова политика, онда социјална привреда улази у нову периоду, која ће бити у знаку стокирања.

ТУ. ЕКОНОМСКИ ПОЈАВИ У ОЧИ РАТА

У публикацијама Карнеџијеве задуџбине писано је и о финансијским и о економским поремећајима периоде очекивања рата и страха од ње-

га. Први знаци таквог душевног стања једног народа појављују се на ефектном тржишту. Оно је најосетљивије на рат, а следствено и прво реаги-