Narodno blagostanje
19. новембар 1938.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 141
- = Број радњи у Дравској бановини стално расте. Код занатских забележен је у прошлом тромесечју пораст од 98, у другом 184 и у трећем 195, код трговачких 37, 90 и 148 а број угоститељских у првом тромесечју је опао за 8 У другом порастао за 50 и у трећем за 37. Целокупан пораст
свих радњи на крају трећег тромесечја износи 782.
— Половином октобра о. г. било је у Енглеској, пре-
ма подацима министарства рада, 12,294.000 запослених лица,
93.000 више него половином септембра а око 210.000 мање него у исто време 1937. Број запослених се повећао у текстилној и аутомобилској индустрији, угљенокопима, индустрији железа, челика и метала, авиона, одеће и папира.
"Опао је у хотелијерству, код железница, бродарског сао-
браћаја; у трговини, грађевинарству, штампарским предузећима и још неким. Незапослених је било 1,781.227, 17.891 мање него половином септембра 1938 и 390.978 више неге половином октобра 1937. Од тога је било потпуно незапослених 1,4 мил.
POLOŽAJ RADNIKA
— Између радника и управе „Парне пилане и творнице шперплоча и фурнира“ у Срем. Митровици закључен је колективни уговор. Радници су међу осталим добили повишицу наднице за 10% и годишњи плаћени одмор од 3
до 15 дана према дужини запосљења.
— Италија и Немачка склопиле су почетком 1988 уговор о запослењу талијанских пољопривредних радника преко лета у Немачкој. На рад је отишло преко 30.000 радника, који ће се ових дана вратити. Од своје зараде они су послали својим фамилијама око 120 мил. дин. Талијанска штампа сматра да је тај уговор повољан и да ће се дого-
"дине обновити,
— У августу 1938 било је осигурано код Сузора 756.973 радника и намештеника, за 7.771 више него у јулу a a3a 35.922 (4,98%) више него у августу 1937. Највећи пораст броја запослених забележен је код индустрије дувана (166,7%)), код грађења превозних средстава (30,36%.), приватних саобраћајних предузећа (17,21) позоришта ин слободних професија, (10,73%о), хемијске индустрије (9,26%), трговине (4,99%/6), и металне и машинске индустрије (5,630). Мање је било запослено код високих градња 3a 4,56%, HHдустрије одеће и чишћења за 3,37%, рударства за 48,62%/ (811), пољопривреде за 12,23, индустрије кожа и гуме 4,80%/, папира 4,47%. Највећи пораст показују Сузори: у
"Београду (9.650), Скопљу (7.010) и Нишу (4.931), а пад онај
у Загребу (2.249), Сушаку (1.688), Новом Саду (362), Карловцу (57) и Петровграду (52). Просечна надница је износила 24,06 дин., за 0,79 дин. више него лане а за 0,24 дин, него јула 1938. Укупна зарада је била 455,4 мил. дин. према 446.11 мил. у јулу и 419,41 мил. у августу 1937.
Ра PRIVREDA
— Немачка влада решила је да створи велике резерве жита. 1935 је било силоса и других складишта за жито са капацитетом од 5,2 мил. т. Од тада је изграђено силоса са капацитетом од 400.000 т. Пошто су сва та складишта малена с обзиром на нову политику држања резерви, влада је одлучила да се што пре изгради известан број силоса, у којима ће се моћи држати најмање 2 мил. т. жита. Градњу ће вршити приватна иницијатива. Држава ће давати помоћи од 25—30%• од вредности објектата и осим тога осигурати кредит. У случају да приватна иницијатива под-
~ баци, држава ће сама градити силосе.
1: POSLOVNOG SVETA
„Трговачки регистар _
Јулио Мајнлд. д. у Загребу, упис промене чл. МЕ друштвених : правила. · — Континентално баукситно, рудокопно:
и индустријско д. д. у Загребу, упис члана управног одбоpa г. д-ра Врбанића Милана. — Кредитна банка д. д. у Нов-
ској, упис промене чл. 4 и 6 друштвених правила, — Радио д. д., Загреб, упис чланова управног одбора г. г.: дтра Пливерића Бранка и д-ра Ливадића Бранимира. — „Кроаг-
ција' творница портланд цемента д. д. у Загребу, упис промене чл. 5 и 17 друштвених правила и члана управног одбора г. Јозефа Шумахера. — „Жупанина" а. д. предузеће за трговину и прераду дрвета у Београду, упис фирме са главницом од 4 мил. дин. од чега је уплаћено 1 мил, и чланова управног одбора г. г.: Чед. М. Павловића, Вељка Миковића, Илије Зечевића, Стевана Ивковића и Здравка Тодоровића. — Југословенско електрично а. д. Браун Бовери из Београда, упис чланова управног одбора г. г.: Драгана Милићевића, инхс Никодије Богдановића и д-ра Натка Катичића. — Југословенско контролно а. д. Београд, упис члана управног одбора г. Ижака Дезидера. | Зборови акционарских друштава
24 новембар — „Загорка“ д. д. за грађевну индустрију У Загребу (редован).
26 новембар — Даруварска штедиона д. д. У Дарувару (редован). — „Босна филм" д. д. у Загребу (редован).
28 новембар — „Електра“ д. д. у Сушаку (редован).
29 новембар — Адолф Блум и Попер, југ. отпремничко д. д. у Загребу (редован).
30. новембар — Банка М. Кројцер д. д. у Загребу (ванредан).
RAZNO
— 10 0. M. yMDpo је шеф Девизног одељења Народне банке Живко Г. Петровић. Он је био један од оних ретких чиновника, који у свом звању нису изгубили интерес за општа питања своје струке. Сразмерно млад, успео је да дође до одговорног положаја у Народној банци. Он је водио једно од најтежих одељења, — девизно одељење. У том компликованом послу показао је успеха, захваљујући његовом свестраном интересу за економске проблеме. „Народно благостање" губи у њему пријатеља.
__— Универзитет у Љубљани доделио је подизање зграде Завода за машинску технику предузимачу Габријелчићу из Љубљане. Министарство просвете одобрило је кредит од 8 мил. дин. у ту сврху.
— Постигнут је споразум између Мексика и Сједињених америчких држава о отштети америчким грађанима за експроприсана земљишта. Вредност њихову ће утврдити два претставника обеју влада. Мексико се обавезује да 31 маја 1939 исплати као прву рату ! мил. долара, и сваке године дана по 1 мил, до коначне иоплате,
— Овогодишњи риболов на нашем Приморју i. 4,8 MMIM. KT., 3a 28,9%o BHHIe Hero MaHe.
— Београдски пензиони завод од укупно прописаног доприноса од 22,6 мил. дин. наплатио је до краја октобра о. г. око 90%. Ускоро ће отворити пословнице у Новом Саду, Нишу и Скопљу,
— По споразуму постигнутом између владе на претседника њујоршке берзе о реформи рада исте убудуће неће се иста фирма моћи бавити имешетарским пословима и емисијом нових хартија од вредности него или једним Или другим. Задужење поједине фирме не сме бити веће :од 1.500%/) њене главнице (Максимална граница била је досада двадесетероструки износ главнице). Ова ће мера ступити на снагу 1 јануар 1939. Мешетари ће морати барем једанпут годишње објавити опширан биланс и тромесечно кратке извештаје. Од 1 априла 1939 забрањене су марже спекулације мештарима који воде за туђи рачун маржа рачуне. Добар део реформе састоји се у пооштрењу постојећих одредбаба или у регулацију узанса.