Narodno blagostanje

Бр, АТ

Страва 744

њио се за 30%% од јула 1937 до фебруара 1938. Али од фебруара до јула он се новећао за 25%, и смањио се опет У савгусту, због пада цена пољопривредним производима. Према томе куповна снага потрошача није већа него У исто време прошле године, али тенденција јој је да се опорави. С друге стране, држава дели помоћ у већој мери него прошле године, а скок хартија од вредности ствара код потрошача из редова капиталиста боље расположење да повећају своју потрошњу. То се нарочито видело код великог интереса за нове типове аутомобила, после чега је порасла производња у овој индустрији. Ова тражња може да потакне Јачу интервенциону ле_латност, утолико лакше, јер су ослобођени вишкови ре"зерви, тако да су оне веће него половином 1986. Рачуна се а око 3-милијарде ових резерви претстављају кредитни потенцијал код банака око 20 милијарди динара. Неповољне је још по развој инвестиционе делатности стање надмина. Закон о надницама и радном времену који је изизшао пре кратког времена, ако не доведе да оне још скоче, неће сигурно допринети да се оне смање,

- Код грађевинарства трошкови производње смањили су се нешто јаче од марта O. г., а од тог времена повећава се број дозвола за градњу. Залихе сировина смањиле су се, тако да ће тражња расти са опорављањем, утолико пре тако цене продуже да скачу.

Према томе, ситуација за опорављање америчке привРеде у основи, посматрана економски, повољна је, а даљи развој много зависи од политике коју влада буде водила, специјално по питању надница. Јер обим производње је још врло мален, па нако је опорављање почело, може лако да се прекине чим се испречи један неповољан фактор. На том и базира оптимизам берзе, јер се верује да после губитка у изборима Рузвелт неће бити одлучан у социјалним реформама, како не би опозицији републиканаца придру жио опозицију из сопствене странке. >

Ефект Реноовог плана под знаком питања

Ha изборима 1936 народ је у Француској довео социјалисте на владу. У привредној политици они нису били социјалисти, него реформатори: Прихватајући капиталистички привредни поредак они су хтели да у њему поправе положај радника. Зато је читава економска поднтика ишла за компромисом, који капитал није никако хтео да прихвати. Спољно политичка ситуација захтевала је да се унутрашња политичка борба не заоштрава. Зато су социјалисти од почетка компромисну политику наставили попуштањем десници. Социјалне тековине у прин-

ципу су признаване, али у пракси ограничаване. Тако је |

већ под социјалистима вага претезала y десно, најпре у економској политици, а затим у парламенту.

Сви планови којима су разне владе покушавале да одстране привредну депресију полазили су од тога да треба санирати и уравнотежити државне финансије и тако очувати франак, да треба подићи производњу, да треба очувати социјалне законе и омогућити да се у Француској више ради. А све без разлике као главни услов опорављања привреде сматрале су повратак капитала из иностранства и зато су најављивале мере којима треба поправити ситуацију на тржишту капитала и по питању инвестиција, да би се капитал привукао.

На радикалсоцијалистичком конгресу изгледало jena је дошао час да се пође другим путем. Министар трговине изложио је план о диригованој привреди која треба да се заведе у Француској, Даладје га је означио да садржи битне елементе плана који намерава да објави за који дан, конгрес странке га је одобрио, а кад је Маршандо изашао

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ пе

с тим првим елементима, пао је. Диригована привреда укључује контролу девизног промета, ању је Даладје искључио у обећањима која је дао тражећи поверење да издаје декрете са законском снагом. Ако капитал неће такву дириговану привреду у којој би и он био контролисан, ако се ни радницима не могу једноставно декретовати услови рада које тражи десница, онда је неминовно било да и Реноов привредни програм задржи све основне карактеристике претходних из последње две године.

Рено је, пре објављивања плана изнео ово схватање француских привредних прилика. Већ шест месеци франак је стабилан и државна благајна пролази без тешкоћа. Решен је дакле монетарни проблем Француске, остаје само питање како да се повећа производња. Сматрајући да је у ту сврху потребно створити предуслове рентабилитета, главну запреку видео је у 40 часовној радној недељи.

Као и приликом доношења ранијих програма кв Рено је дао приказ привредне и финансијске ситуације земље. Расходи државе и самоуправа износе 137 милијарди, од тога покривено је редовним приходима 85, а мора се позајмити 51,5 милијарди. Велике расходе проузрочила је сама државна администрација. Број чиновника попео се на 960.000 према 860.000 пре две године и 600 хиљ. 1914. Железничара има пола милиона, 400.000 државних пензионера, 200.000 код железница, и 300.000 код самоуправних тела.

Тај огромни терет државне администрације нарастао је јако у време депресије. Све мере за опорављање привреде као да су имале супротан резултат. Према 1930 индекс производње мањи је 1938 за 25%%, утовар вагона за 359, извоз индустријских производа за 45%«, извоз вунених тканина за 87%% и памучних за 94%/0. Грађевинарство је слабије за 40%, тако да Француска постаје земља страних зграда и рушевина, док се у другим зида. Незапослених има 9% читаве радничке класе.

Разлози овом стању су: 40 часовна радна недеља и стање кредита. Каматна стопа у најбољем случају је 10—12%/, тако да емисије готово нема; 1937 емитовано је акција за 1,2 млд. према 8,3 млд. 1928 а облигација 2,3 према 6,4. Ако се узме у обзир мања вредност франка разлика је још већа. .

Полазећи од оваквих узрока Рено је нашао следећи излаз. Радна недеља од 40 часова у принципу остаје, али не траје пет него 6 радних дана. Тиме је требало омогућити да раде више од 40 часова предузећа код којих за то постоји потреба. Радно време на 6 дана је краће, и сразмерно томе мања је и надница, него код пет радних дана, Али зато има више радних дана са већом могућности да се ради прековремено. Тарифа за прековремени рад је снижена. То је главна концесија капиталу, да се повећа рентабилитет.

Друго средство је кредитна политика. Држава треба да се апстинира од тржишта капитала, да би оно постало ликвидно, тако да би после тог понуда била већа и каматна стопа нижа. Монетарном политиком треба припремити терен да се врати поверење одбеглог капитала. Али зато се морају довести и државне финансије у равнотежу. Изгледа да је прихваћено мишљење Ристово да се равнотежа може постићи тек за три године.и то ако се поправи привредна ситуација у земљи.

На путу ка уравнотежавању треба извршити уштеде у расходима и повећати приходе. Уштеда од 2,5—83 млд. постићи ће се ограничењем јавних радова; отпуштањем UHновника у року од 3 месеца исто толико.

Повећање прихода има да се постигне: изванредним порезом од 2% на наднице и плаће, професионални доходак и сваки доходак без обзира којег је извора ин која је

" пореска основица, одакле ће се добити 2,5 млд. франака, по-