Narodno blagostanje
Страна 756 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 48
обично 30—50% мање но кукуруза, а извози двапут више. Кукурузом се храни сеоско, а шеницом варошко становништво. Сељак гаји шеницу као добро размене, а кукуруз као добро сопствене употребе. Кукурузом се исхрањује а шеницу уновчава. Шеница је елеменат новчане, а кукуруз натуралне привреде у Србији. Шеница се троши у земљи за 40—50% мање но кукуруз. Што је потрошња релативно већа но број становништва варошког према сеоском, објашњава се другим моментом, који баш ове године игра врло важну улогу. Из науке о народној привреди знамо да је потрошња хлеба у једном народу стална количина, она подлеже незнатним варијацијама из године у годину. Физиолошки минимум хлеба је непроменљив. За евентуалне промене у потрошњи шенице треба тражити објашњење у померањима, у сурогирању хлеба сличним брашненим материјама — нпр. кромпиром. Знатно увећање и смањење потрошње хлеба код истога броја становништва немогућно је данас у модерним државама и при највећим кризама. За шеницу то не важи у Србији. Таблипа 2) нам показује да потрошња шенице подлеже врло осетним варијацијама. То се објашњава овим фактом: да шеница служи сеоском становништву као
сурогат кукуруза. У доба слабе жетве кукуруза или сувише високе цене кукуруза а ниске шенице, последњу употребљава и сељак за своју исхрану. При томе треба констатовати, да сељак чини то врло нерадо. За то нам служи као доказ факат, да је услед рђаве бербе кукуруза 1904 год. увезено 2050, а 1905 3080 вагона кукуруза. | |
Из свега овога излази, да при проучавању питања о исхрани треба у исто време имати пред очима кукуруз и шеницу. То је у толико потребније, што у Србији не постоје никакви податци о томе, колико троши варошко становништво шенице, а сеоско кукуруза. Постоји још један моменат, због чега се нарочито ове године морају оба артикла да имају пред очима: он лежи у факту, да је сељак ове године, услед веома слабе лањске жетве, остао без икакве хране и да је због тога приморан, да се најмање два месеца — до кукуруза, храни шеницом. На то ће отићи најмање једна седмина целокупног овогодишњег приноса у шеници: тј. око 3.000 вагона. Та се цифра може да смањи за 1.000 вагона с обзиром на факат, да се велики део мушког становништва налази под заставом, тј. храни га држава.
Табела 2. Унутрашња потреба Краљ. Србије у шеници и кукурузу у 10.000 кгр.
— Шеница —
1901 1907. 1903... 1904. 1905 1905
1907 1908 1909 1910. 191. 1012 193. 1014
Жетвени принос 22.000 31.000 29.600 31.700 30.000 36.000 23.000 30.000 = = _ — = 21.000
Извоз 6.000 „5.000 5.000. 8.300. 9.800 9.100 5.400 9.000 S — — 9.620 — =
' Увоз == = SRI U 2 1 пи MB U и а Или ба 55
Унутр. потреба 18.000 26.000 24.600 23.400 20.700 26.900 17.900 21.000 — — = -— — — Кукуруз —
Жетвени принос 47.000 46.000 50.000 24.000 54.000 70.000 Извоз 4.600. 2.700 3.460 340 2.047 4.450 Увоз – — 54 2.050 3.085 Унутр. потреба 42.400. 43.300 49.504 25.610 54.938 65.650
Извоз свиња и меса 155.000 143.000 136.000 147.000 122.000 67.000
После овога имали бисмо за задатак, да на основу података о жетвеном приносу, извозу и увозу шенице и кукуруза за неколико година, изнађемо количину, која претставља унутрашњу потребу. Радећи овако чинили бисмо једну знатну омашку. Тачно је, да се пет шестина ккуруза троши у земљи, али не иде сва количина на људску храну: велики део се употребљава за гојење свиња. О томе, колико се кукуруза троши као људска, а колико као сточна храна, немамо апсолутно никаквих података. Због тога смо упућени на опште претпоставке. Из статистике спољне трговине видимо, да је принос у кукурузу од 50.000 вагона био довољан, да исхрани становништво и да угоји 140.000 свиња. Сасвим је природна појава, да се 1907 и 1908 год. кад је свињарство дошло у кризу услед царинског рата с А.- Угарском, појављује знатан извоз кукуруза, који 1908 достиже висину 10.200 вагона. Немамо при руци статистику спољне трговине за даље године, али је познат факт, да је Србија у последње време поред поново омогућеног извоза свиња у А-Угарску уговором од 1910 год., — редовно извозила кукуруз у већој количини, но ранијих година.
Ове године имамо рачунати с тим, да ће гоје-
45.000 53.800 == — = 5 НЕ | 10.200. 4.900 — — — 4.760 = __
34.806 48.400 —- — па i: о Пе
14.800 11.200 — — = = — =
ње свиња спасти на минимум. Трговци који се тим послом баве, вероватно да неће улагати капитал у свиње, пошто је извоз апсолутно онемогућен. Истина, није искључена могућност, да цена свињском месу услед тражње у другим државама — а под претпоставком, да се одобри извоз свиња и свињског меса — достигне па и престигне цену, коју је плаћала последњих година А-Угарска (по контингенту 120125 дин. 100 кгр.) и то да буде стимулус за гојење свиња. Наравно, то ће бити само у случају, ако се буде одобрио извоз.
Из свега овога дају се извести два важна факта: | 1) да је изглед на принос у кукурузу веома повољан,
2) да ће принос у кукурузу бити већи но што је унутрашња потреба за људску храну, тако да се може рачунати са једним знатним суфицитом. Због тога: i
а) што је велики број становништва у најбољим годинама позивањем под заставу стављен за сада на шеничну храну,
6) што ће се употреба кукуруза као сточне хране — за свиње — свести на знатно мању меру.
(Не би рђаво било, кад би се гојење свиња ку-
|
пи пне Li