Narodno blagostanje

26. новембар 1938.

У укупној светској производњи сировина после рата повећао се релативни значај сировина аграрног порекла са 35,6 у 1925 на 37,54 у 1937.

Упоређењем аграрне производње са кретањем становника долази се до следећих резултата:

Производња предмета исхране (без меса и млека) после рата повећала се по становнику за 19/2 према 400 пораста производње индустријских производа намењених потрошњи и 60%/ пораста производње производних сретстава. Из тога излази да је производња предмета исхране, после рата, релативно најмање порасла, за половину мање од пораста производње индустријских. потрошних производа и за две трећине мање од пораста производње продукционих средстава. У Северној Америци н. пр. производња предмета исхране 1937 по становнику била је мања од оне у 1920. Насупрот томе у Европи производња предмета исхране по становнику расла је све до 1929, а од тада остала је стационарна. Овакав развитак производње имао је за последицу смањење европског увоза предмета исхране односно затварање дебуше-а за америчке производе.

У укупној светској производњи аграр је за све време задржао своје прво и најважније место. Што се тиче његовог релативног учешћа оно је у периоду 1925—1937 пало са 80,3 на 75,59/0 тј. за 6%о. Удео индустријске производње пак, (не узимајући у обзир сировине аграрног порекла) повећао се са 19,7 на 25,5%/) или за непуних 25. Опадање релативног значаја аграра било је праћено знатно већим порастом релативног удела индустријске радиHOCTH. Ministarstvo poljoprivrede objavilo je statistiku poljoprivredne proizvodnje za 1937 godinu. Potsećajući čitaoce na naše mišljenje o toj statistici, objavliujemo niže najinteresantnije podatke iz te statistike.

Pošto su podatci prikupljeni od oka, i statistika rađena na osnovu njih ne pretstavlja sigurnu podlogu za naučan studij. Ona može da nam da samo približnu sliku razvoja naše poljoprivrede.

Kratak prikaz na,novije službene poljoprivredne statist ke

. Poljoprivredna površina u 19937 godini se neznatno povećala, od 14,455.000 ha u 1936 na 14,497.000 ili od 58,4%0 na 58,95% od celokupne državne površine. Ona stalno raste, od 1938 do 1937 godine 1,2% državne površine privedeno je Dpoljoprivrednoj proizvodnji. Na oranicu otpada 7,49 mil. ha prema 7,45 mil. u 1937, baštu i vrtove 146.102 (1936: 144.319), livade 1,84. mil. (1,83), pašnjake 4,38 mil. (4,40), vinograde 214.845 (213.609), 237.74] (278.059) ı bare 117.563 (118.095).

Poljoprivredna površ:na se povećala kod Vrbaske, Dravske, Dunavske i Moravske banovine, a smanjila se kod Primorske, Zetske i Vardarske banovine. Savska ne pokazuje skoro nikakvih promena. Kako povećanje za celu državu iznosi svega 42.000 ha, ni promene u pojedinim banovinama nisu znatne. Uglavnom povećanje se odnosi na oranicu, dok je površina pašnjaka nešto manja od one u 1936 godini.

Prošle godine žitaricama je bilo zasejano 6,16 mil. ha prema 6,17 mil. u 1936 godini. Prosečna zasejana površina poVećala. se о4 5,73 ти. 1928-32 па 6,07 mil. u 1933:37 god:ni. Glavne kulture jesu pšenica i kukuruz, zbog toga najveći deo oranica otpada na njih, i to na pšenicu 2,19 mil. ha a na kukuruz 2,78 mil. Ječmom je bilo zasejano 428.000 ha, ovsom 359.000, raži 263.000. Ostatak oranice zauzele su druge žitarice: napolica, DpToso, krupnik, heljda, pirinač i dr.

Interesantno je zabeležiti da se prosečna zasejana površina povećala za poslednjih 5 godina kod kukuruza za 10,3%/,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ссрана 759

код рсегсе 3,3% 1 гад 8,3%/0i prema periodu 1928-32. ostalih ona se nešto smanjila.

Industrijske bilike pokazuju znatne promene. U 1936 i 1937 tražnja nek:h biliki bila je jaka, zbog toga se i zasejana površina povećala. Prosečna površina u periodu 1983-37 je iznosila oko 134.000 ha prema 143.000 u 1928-32. Ovo smanjenje od 6,98% posledica je opadanja tražnje industrijskih biljki za vreme krize, zbog čega je zasejana manja površina, a delimice i zbog toga što je lane zasejana za 28% manja površina šećernom repom перо 1986, а |апот 2а 20,77. Ртуо теsto zauzima od 1934 godine konoplja sa 56.000 ha, koja od 1932 (27.000 ha) stalno raste. Obratan proces imamo kod šećerne repe, čija se površina stalno smanjuje i lane še dostigla najnižu cifru od 21.255 ha.

Povrtarski usevi postaju sve važnija kultura. Pošto su to proizvodi masovne potrošnje, tražnja za nima se povećava zajedno sa porastom stanovništva, a osim toga jedan deo se izvozi. Sve je to uticalo na porast prosečne zasejane površine od 387.000 ha u 1928-32 na 426.000 ha u 19933-37 godini. Najvažnija vrsta je krompir, čija se prosečna površina povećala za poslednjih 5 godina za 8%. Još značajniji porast zabeležen je kod paprike i crvenog patlidžana, i to kod prve za 26% a kod drugog za 20%. Ova promena je posledica jačeg interesovanja inostranstva za mlevenu papriku i sve Većeg konzerviranjia patlidžana. Izvestan porast pokazuju Vinogradi, čija je prosečna površina 1933-37 iznosila oko 205.000 ha prema 185.000 ha u 1928-32 godini. U vezi sa napredovanjem stočarstva prosek oranice zasejane stočnim biljem 1933-37 veći je za 11,5%/o od onog 1928-32. Isto tako površina pašnjaka povećala se za 13%.

Naši ·šljivici izgleda da su konačno prebrodili krizu u koju su zapali 1930 godine zbog zaraze šljivine uši. Do 1934 broj ljivinih drveta smanjio se za 11,95 mil. od 50,4 mil. 1929 na 38,45 mil. u 1933 godini. Od tada se on postepeno diže i 1937 je iznosio 41,9 mil. Ostale vrste voćaka pokazuju lagan i Dpostepen porast, tako da je ukupan broj lane bio oko 70 mil. prema 67,8 mil. u 1936 godini. Prosek 1933-37 iznosio je 60,7 mil. prema 68,2 mil. u 1928-32.

Prinos po hektaru kod žitarica ne pokazuje značainijih promena za poslednjih 10 godina, što je znak da je tehnički nivo naše poljoprivrede ostao uglavnom isti. Kod kukuruza prosečan prinos za poslednjih pet godina iznosi 17,1 metar. centi, pšenice 11,1, ječma 9,7, ovsa 8,8 i raži 8,3. Promene prema periodu 1928-32 su tako male da su sigurno rezultat vremena a ne poboljšanja poljoprivredne tehnike. To isto važi i za druge kulture. U tol:ko pre, što je kod nekih prosečan prinos nešto malo opao. U statistici nema podataka o broju poljoprivrednih sprava i upotrebi hemijskog gnojiva, ali s obzirom na mali pr:nos glavnih kultura poslednjih 5 godina, stanje se sigurno nile mnogo izmenilo.

Dok biljna proizvodnja ispoljava znake stagnacije, stočarstvo, živinarstvo i pčelarstvo polagano ali stalno napreduiu. Mi možemo na osnovu statistike da konstatujemo samo kvantitativan porast, ali je verovatno da su se oni i kvalitativno pobolišali, sudeći po brojnim selekcionim stanicama i drugim merama koje se godinama preduzimaju od vlasti, raznih ustanova i pojedinaca. 1937 godine bilo je u mil.

Kod

konja „magaraca mazga i mula goveda bivola 12 0,12 0,018. 4,1 0,036

svinja ovaca koza živine košnica 3,1 9,9 1,9 22,4 0,8

Prosečan broj je broji Код nekih vrsta znatno porastao, kao što se vidi iz sledeće tabele:

konja magaraca ~ mazgi goveda 1928-32 5 114 5,10 0,015 3,77 1937-37 1521 0,12 0,018 4,01