Narodno blagostanje

31 · децембар 1938.

за 29. облигације, 188 мил, за 1 и 38 мил. за 1/8% бла. dišnje berbe kudelie upotrebiće se - ODU ista količina za

„Ова успела. конрераија

| nalizacije. Za povećanih rashoda neće biti

ЈЕ 1939 | пе _ Poreski obveznici, _ 0! d d podložan tečevini znatno. smanjen, mogu u opštem roku za. podnošenje prijava predati molbu da mu se za 1989. izvrši novi razrez tečevine.

TPFOBHHCKA ПОЛИТИКА

| — Трговински уговор између Југославије и Чехословачке, чији рок истиче крајем 1938, продужен је до " краја јуна 1938. У јануару почеће преговори. за склапање __ новог уговора. . __.- = Ових дана склопљен је између Немачке и Чехо"словачке трговински царински уговор и споразум о пла_ћању. Чехословачки извоз у Рајх цени се да ће износити ко 2,1 милијарди кч или 35% OJL целокупног извоза. Сма_ њени су контингенти за текстилне. производе, а онај за - „стакло. је сасвим отпао пошто се та индустрија налази _ сада у Немачкој. Повећани су контингенти за железне и зеличне производе, машине за прераду метала могу се "неограничено извозити у Рајх. Царинским уговором про_ тегнуте су све повластице, које је имала некада Аустрија, на Немачку.

РАТНА ПРИВРЕДА — Програм јавних радова у Швајцарској, који је ових дана одобрен, предвиђа да се у току 3—5 година утроши на њихово извођење 400 милиона франака. По" довина од те суме употребиће се за радове народне од“ бране, изградњу железница; путева и стварање резерви _ сировина, 50 мил. предвиђено је за мелиорационе радове _ и регулацију река. — Белгијска влада поднела је парламенту предлог закона о повећању одбране против напада из ваздуха. "За набавку авиона и антиавионске артилерије предвиђају се расходи од 1.200 мил. франака, а за одржавање авиона и топова 75 мил. - __— Енглеска влада израдила је план за изградњу просторија за заштиту становништва од напада из ваздумжа. Само за челичне плоче и: други грађевни материјал заздаће се 20 милиона фунти. То ће. добро доћи индустрији ·"челика:која оскудева у поруџбинама. Ове мере јесу про„грам само за кратак рок, пошто влада сматра да нема сада довољно времена за изградњу PO торија апсолутно 'си„:гурних, од. бомби. ; 15 = Поморски BDOrpaM Француске предвиђа да се до 1949 изгради 300.000 т. ратних бродова. У току 1939. гра„„диће се 130 бродова са тонажом од 340.000 и то: 4 бојна обреда од по 35.000 т, 2 носача авиона од 18.000 т, три кр"старице. од по 8.000: · т и више мањих бродова и под„морница. 27: = Фгипепа Sdrogata 10. tANianskoj. industrili naročito s je. u-zadnie vreme porasla kod tekstilnih proizvoda. Da bi se 2 сат про; иуо2 ратика, ратиспа industrija upotrebljava kude: ju, 21937 :je: ona :potrošila oko 5. mil, kotonizirane. kudelje, a

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ маси dje са потпуним. успехом, 0

| а ie PO. VEIKOg roda, javnih radova, naroč: 210 125

kojimš |

4 Страна 843 "ove godine oko 8 mil. kg ili 11,5 mil. kg sirove. Od. ovogo-

ip. reradu u kotoniziranu.

САОБРАЋАЈ

= Железнички комитет којег је одредио Рузвелт да испита стање железничких друштава предложио је да се „установи специјални саобраћајни уред. Он има да изради план за санирање тих друштава и ревизију. досадаш"њих тарифа, Комитет препоручује да се укину одредбе KO јима су заведене ниже. тарифе за спорије теретне возове неголи за брже на истим пругама. Осим тога предложио

| ie. низ мера које би DEO JO да испита и Боен саобра“ ~ „ћадни уред. 7 7 5 ~ id

== Бродарске актионарско друштво цев e Beo. град, повисило је главницу :за 15:мил,: на: 30 : мил; 'ДИиН. 50.000 нових акција по 300 дињ За сваку стару акцију“ издаће се бесплатно једна нова. Емисију је почела 19 децембра 1938 г. Уједно ће се старе акције изменити новим,

_ _— Већ годинама се пише о градњи канала који би спајао Атлански океан са Средоземним морем. Сада ће се почети са остварењем те замисли, пошто је ових дана потписан уговор између француских, енглеских и холандских интересената који ће финансирати тај посао. Највећи део сретстава даће Холандске банке . Цени се да ће трошкови износити око 90 мил. фунти (21.420 милиона динара). КаHan ће почињати код Бордоа на Атланском океану а завршаваће се код Ла Нувел на Средоземном мору. Биће дуг 400 км., широк 150 M rako да ће моћи да се возе упоредо лва брода ма које величине. Биће запослено око 90:000 радника. Треба да буде готов 1942.

— Белгијске железнице повисиле су та 5>—69/6, Нова тарифа ступа на снагу 1 јануара 1939: 4 бити повишена возарина код артикала код којих је јака конкуренција камиона. Тарифа је повишена· највише: код масовних артикала, код: неких за 1096: Путничка тарифа повишена је за 189/6 код обичних карата. " Повратне карте ће бити јевтиније него досада. Цени се да ће се. приходи железница повећати 32 90 мил, франака.

SO BOR;

КОЊУНКТУРА

= Број беспослених у току 1988 се у многим 86мљама повећао према стању 1937. Крајем 1937 рачуна се да је било незапослених 16,5 мил. Ту нису обухваћене све земље (на пр. Јапан, земље Јужне Америке). До септембра 1938 тај број незапослених се попео на 18 мил. Од тога половина отпада на САД (9,9 мил.), на Енглеску“ 58: мил, Француску 361.000, Холандију 301.000, Пољску 210.008 итд.

— У току 1937 на подручју Сарајевске трг-индукоморе отворено је 1439 а непотврђено 831 трговачких радња. Број њихов крајем 1937 је износио 18.134, "за: 608 више него 1936. Највећи пораст забележен је: код малих трговина колонијалном робом. Индустријских предузећа“ је било 326 као и 1936. Стечајева је било 4,(1936: 2), принуд“ них нагодби ван стечаја 7 (183). Дрвна индустрија, . према извештају коморе, радила је знатно боље него 1986. Из. везено је преко 800.000 м дрва (240.000), од тога 5 у Бнглеску. Текстилна индустрија направила 15—209%/ већи про“ мет него 1936, дајући у већој мери робне кредите. И остале индустријске гране повећале су своју делатност. Поред проширења жељезаре у Зеници, основана су још 2 HHAyстријска предузећа „Монтаниа“ а. д. која је подигла "топионицу у Фајачи код Лознице, и Вишеградска индустрија инж. Станковића а. д. Вишеград. Пољопривредна прбизчводња била је подбацила. Нарочито је био слаб принос воћа. Велики број банака "налазио се и: 7. :1937. 192" за штитом.