Narodno blagostanje

Страна 56

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Dp d

duga iz zalihe kojom je još raspolagala. Ali ona je bila ne-

znatna i obustava plaćania mogla se očekivati svakog časa.

Ovom obustavom najteže je pogođena Engleska, jer je ona dala najviše zaimova Kini. Ukupni kineski dugovi iznosili su } januara 1936 okruglo 47 mil. funti sterlinga, 46 mil. dolara, 45 mil. jena, 100 mil. rancuskih franaka. Povrh toga Železnice su dugovale oko 8350 mil. maraka. Služba duga po ovim zajmovima iznosila je 56 mil. standard-dolara (standard dolar oko 15 dinara), a osobno 32 mil. za odštetu iz bokserske afere, a prihodi od carina iznosili su 325. mil. dolara.

Obustava plaćania primljena ie u Londonu s negodovanjem. lako se priznaie da ije Kina bila uvek uredan platac, i priznaie joi se da ovog puta nema odakle da plati, prebacuje joi se što je iz političkih razloga odbila da pristane na englesko-japanski sporazum i traži se da naknadno ispravi pogrešku.

TIE: Пре месец дана јавили смо И Нови Зеланд огранича- да је Нови Зеланд завео три ва увоз у интересу валуте мере да би заштитио валуту: 186 контролу девизног промета, i | увоза и извоза робе. Валута је покривена фунтом, чије су се залихе смањиле од краја 1937 до септембра 1988 за 23,7 на 17 милиона. Разлози овом смањењу су опадање извоза, и други, још важнији, бекство капитала који је био узнемирен привредним и социјалним мерама социјалистичке. владе. У јесен 1938 она је спроводила изборе и очекивало се да ће после њих њезин реформаторски рад бити још опсежнији.

| У почетку контрола извоза и увоза била је схваћена као мера која има да помогне што потпунију контролу девизног промета. Међутим, од почетка јануара влада даје дозволе за увоз само извесних артикала, а то је изазвало забуну код увозника, јер влада није донела никакав програм из кога би се могло видети по коме ће кључу увоз извесних артикала бити претпостављен другима. Тим самим ова мера служи унапређењу извесних грана индустрије пред другима, а нема само валутни значај, као што се мислило кад је донесена. Увозници су донели резолуцију на једном скупу у којој траже да влада изнесе свој план трговинске политике, а дотле да прекине с најновијом праксом.

Уколико се може закључити из те праксе и изјава које су дали министри, влада има намеру да контролом увоза сачува привреду Новог Зеланда од потреса које би могла изазвати привреда иностранства. Засада смањен је увоз свих артикала прилично пропорционално, према обиму увоза у истом периоду од пре годину дана. Најмања су ограничења за увоз из Енглеске, затим Доминиона, највећа за земље изван империја. По артиклима, најмање се дозвола даје за увоз луксузних и оних чија се производња може повећати у земљи без нарочитих тешкоћа, да би што више девиза остало за увоз преко потребних, специјално сировина,

Ове мере интересантне су зато што показују да ће заштита валуте послужити као елеменат протекционизма као што је било после 1929, а то настављање старе праксе могло се запазити и у другим земљама. С друге стране, Нови Зеланд покушава да девизвну кризу преброди повећањем извоза у Енглеску. Његови претставници тражили су да она увезе више, а са своје стране Н. Зеланд пристаје да се читав износ извоза употреби за куповање робе у Енглеској или посредством ње. Уколико се на тај начин повећа производња у Енглеској била би она способна да купи више вуне и животних намирница из Н. Зеланда. Ако се не оствари ништа од овог предлога, онда ће Н. Зеланд морати да развије индустрију у земљи која ће трошити

домаћу сировину. По најновијим мерама ова друга солуција се већ спроводи. А кад се пође тим путем, једна мера. изазива другу, тако да се привреда једне земље све више затвара за спољни свет. | и Ц O почетка јапанско-кинеског рата праве се прогнозе о његовом свршетку на оцени стања јапанске привреде. И у свету и код нас већина тих оцена су негативне и да су се оне обистиниле рат би одавно био завршен у корист Кине. Оне се доносе, с једне стране, из психолошких разлога, јер многи писањем задовсљавају своју жељу да Кина победи. С друге, зато што резонују по шаблонама које важе за либералистичку привреду, не познавајући велике промене које су настале организацијом ратне привреде. Ништа није тако погрешно као функције ратне привреде доводити у непосредну зависност од залиха злата (М. Милошевић, Привреда Јапана за време рата, „Политика" од 25 ХП 1938). Крајем 1936 Јапан је имао око 550 мил. јена злата. Од тог има још више од половине, а на рат је утрошено досада преко 5 милијарди јена од чега је зајмом у земљи покривено 4,06 млд.

Уписивање зајмова није досада наилазило на тешкоће. Влада је једно време мислила да максимира дивиденду, да пропише проценат за поделу добити, да би што више остало за уписивање зајма. Остало је по старом, само не може се повећати тај проценат, Успех зајмова мора се c једне стране приписати одличној организацији јапанског банкарства, контроли под којом се оно одавна налази, а с друге акцији да се уписивање омогући најширој публици. Сама управа поште пласирала је преко својих шалтера од

Како Јапан финансира рат

почетка рата за 380 мил. јена облигација које гласе од 25

јена на више до 100.000. Специјалан зајам уписује се преко Хипотекарне банке. Облигације су од по 5 јена, премијске, извлачење се врши свако пола године, а премија износи 5—500 јена. О лигације ће бити искупљене 1955 по 7.50 јена комад. Сама Јапанска банка преузела је од почетка рата 2,6 милијарди јена облигација, и од тог пласирала публици 1,63 мил. Новчанични оптицај порастао je, истина, од 1671 мил, у новембру 1987 на 2.025 мил. јена. у новембру 1988, а то није ни онолики проценат за колики је порастао новчанични оптицај у неким европским земљама У току септембарске кризе.

Ни за увоз сировина није толико значајно злато после курса од половине 1938, да се већи увоз омогући већим извозом. Ми смо о том писали, а резултат ове преоријентације је у том да је трговински биланс активан, (извов за првих 11 месеци 2393 мил. према 2380 мил. увоза). Најбоље карактерише ситуацију да је министар финансија намеравао да ове године повећане трошкове покрије само зајмовима и да се одлучио да повиси порезе за 200 мил. јена тек кад су привредници изразили мишљење да је то подносиво.

Нема сумње да су терети ратних финансија велики, јер се национални дуг повећао за годину дана са 9,48 на 13,53 млд. јена. Али и сам рат је ненормално стање у коме се уопште код свега поставља питање колико се може издржати. Ако је функционисање финансија мерило функционисања читаве привреде, онда нема још предзнака да је Јапан на крају привредних снага,

Ми смо и раније у својим написима о проблемима.

ратне привреде указивали да су њене потенције далеко веће него што се мисли кад се ствари оцењују мерилом слободне привреде. Ко хоће да добије претставу о могућ“ ном развоју догађаја, бар у најскоријој будућности, треба да буде тачно информисан о датом стању. Не указу-