Narodno blagostanje

4. фебруар 1939. _____

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 73

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

n ОЉОПРИВРЕДА

5 Jugoslovenski Ministar poliaprivrede propisao je Pravilnik o saštavu i radu Vrhovnog savetodavnog odbora za polioprivredna istraživania i oglede. Zadatak njegov je da daje mišljenje i podnosi predloge o istraživanjima, ogledima, propagandi i stručnom radu ustanova Ministarstva poljoprivrede, Pomoćni organi ovog odbora jesu savetodavni i radni odbori i stručne komisije pri poljoprivrednim oglednim ustanovama. Redovni članovi njegovi su: pomoćnik ministra Dpoljoprivrede a načelnici i referenti za poljoprivredne ogledne ustanove, profesori poljoprivredno-šumarskih fakulteta u Zagrebu i Zemunu koje imenuje ministar poljoprivrede, pretsednici stručnih komisija, 3 pretstavnika poljoprivrednih komora i 3 priznata stručnjaka. Vanredne predlaže sam odbor u slučain da se pokaže po potrebi njihova saradnja po nekom pitanju. Sve članove imenuje ministar poljoprivrede.

__— Због слабих цена вина један део далматинских пољопривредника почео је у већој мери да производи поврће, нарочито карфиол, рани кромпир и салату. Већи део тих производа извозио се у Аустрију и Чехословачку. Сада се произвођачи жале да је извоз у те земље услед политичких промена 1988 јако опао и да би требало наћи друга тржишта,

— У Грчкој је сетва жита ове године у неким крајевима задоцнела због рђавог времена. Укупно је засејано 850.000. xa.

ИНДУСТРИЈА

— Osečka opštinska. električna centrala povećaće svoj kapacitet u cilju elektrifikacije okoline. Zbog toga predlog budžeta za 1939/40 predviđa rashode za 92,4 mil. din. veće od sadašnjeg. Anuitet za otplatu duga povećan je za 300.000 na-5,3 mil. din. Ukupni rashodi iznose 14,8 mil. din.

— U Splitu je osnovano »Jugoslavensko cement eksport a. d:«. Osnivači su dalmatinske fabrike cementa koje će preko njega prodavati svoje proizvode.

— U Southamptonu u Engleskoj stavljena je ovih dana u pogon fabrika aviona koja ie izgrađena u rekordnom vremenu od 64 dana. Njene zgrade polcrivaju površinu od 1,2 ћа i zaposleno ie 1000 radnika.

— »Ofa« holding društvo za drvnu industriju u Ženevi, koje učestvuje u raznim preduzećima u Jugoslaviji, Rumuniji, Mađarskoi i Čehoslovačkoj neće davati dividendu za poslovnu godinu ]937/38. Bruto dobit iznosi 0,55 mil. švajcarskih franaka (1986/37 0,44), a čista 0,14 mil. (0,10) i zajedno sa onom iz prethodne godine prenesena je na račun sledeće godine.

— Svetska proizvodnja veštačke svile lane Je iznosila oko 760 mil. metarskih сеп, ха 4,296 više nego 1937. Na finu pređu otpada oko 380 mil. met. centi, a ostalo na grubu. Dok je proizvodnja porasla u skoro svim zemljama, u Sjedinjenim američkim državama je opala na 102 mil, prema 1928 mil: met. centi 1937. Pošto se u isto vreme роуесао 17702, rezerve su ораје ха 6,2 ти.

— Uprave tekstilnih fabrika u Mariboru žale se да ргеmalo. dobijaju. od Narodne banke deviza za uvoz pamuka i drugih „sirovina. Od vremena do vremena, kad nestane sirovina, moraju da obustave rad ili smanje radno vreme. Neke kao na pr. Huter i drug, Toma pokušavaju da izvoze jedan deo svojih proizvoda da bi na taj način došli do deviza. Fabrika. Toma je već dobila porudžbinu šalova iz britanske Indije.

Ra e - Производња синтетичког каучука у Немачкој тзв. „буна“ толико је порасла да ће се 1939 моћи да изврши замена: гуме“ на: точковима“ свих аутомобила у: саобраћају

ТРГОВИНА

— У Београду је основана Југословенско-Француска пољопривредна комора. Циљ коморе је да проучава: привредне односе између Француске и Југославије, да унапреди што тешњу сарадњу у области пољске и шумске привреде итд. За претседника Коморе изабран је г. Војислав Ђорђевић.

— U Ljubliani ie održana javna prodaja koža divljači, Kvalitet je bio osrednji. Cene su bile poliska lisica. 100, kunazlatica 1000—1320, kuna belica 550—600, tvorići 80—110, zimski тебе 7, zimske srne 9, letne srne 16, jeleni 40, jazayac 80—76, Фуца. зутја. 10, фуђа mačka 50 i bizamski pacov

-25 din. po komadu.

— U Beograđu ie osnovana Jugoslovensko-britanska trgovinska komora sa ciliem da radi na popravljanju privrednih veza između Jugoslavije i Velike Britanije. Za pretsednika izabran je g. Tihomir Panić, za potpretsednike gg. ing. Nikola Savić i Voia Petković, za većnike gg. dr. Milorad Đorđević, Čeda Petrović, Pera Milanović, Edo Marković, J.Hanan, Vlada Teokarević, Aca Pavlović Sava Veljović, dr. Milutm Petrović, Svetislav Marodić, Dragan Milićević, dr. Jovan Gašić, Dušan Ristić, dr. Slavko Stanić, dr. Vojislav Besarović. U nadzorni odbor ušli su: ge. Ljuba Mihailović, Tomas Maplbek, Miliis Pavlović, Vlada Mitić i Laza Lazarević.

— Detalina trgovina u Engleskoi imala ie u decembru 1938 za 1,3%i manje obrta nego u novembru, a za 1,995 veći nego u istom mesecu 1937. Sredstava za ishranu prodano je za 1,8/o a obuće i odeće za 5,4%/i više nego u novembru što је posledica velike hladnoće. Od februara do kraja 1938. obrt u detalinoj trgovini je porastao za 2%0 prema istom periodu 1937. Opadanie vidljivih rezervi, koje je započelo u junu, nastavilo se i u decembru ali u manjem obimu i iznosilo 2,99%,

| — Poznati nemački ekonomist Bernhard Keler rekao. je. u jednom predavaniu da se u nemačkoj detaljnoj trgovini godišnje proda na veresiju razne robe u vrednosti od 3 milijJarde RM. Ako se računa prosečno 86 kamate, platili su ti kupci 240 mil. RM više nego pri kupovini za gotovo. Alj su cene kod veresije često puta 30,40 pa i 100%% veće.

— Ministar trgovine i industrije potpisao je naredbu o kontroli izvoza konja. Dosadašnji izvoznici, proizvođači i Zadruge moći će u buduće da se bave izvozom samo alo. buku registrovani kod Zavoda za unapređenje spoline trgovine.

— Француска је поручила у Сједињеним Америчким · Државама око 700 авиона за суму од 14 до 1,5 милијарде франака.

— Стална делегација дрварске привреде Југославије на последњој пленарној. седници констатовала је да сенаша дрвна индустрија натази у тешком стању. Извоз у. Немачку наилази на тешкоће због слабог функционисања Југословенско-немачког клиринга. Потребно је да се орга-.

„низација клиринга усаврши да би извозници могли Ha време

да удовоље својим обавезама. У резолуцији се тражи, да се све упутнице у маркама до 11 јануара 1939 исплате по курсу од 14,40 дин, да не би дрвна индустрија претрпила“ огромну штету. Делегација је констатовала потребу повећања извоза дрва у неклирнишке земље, али сматра да је то немогуће, док се извозницима (не осигура пуна проту“ вредност извозничких девиза укидањем задржавања“ 25% девиза по званичном курсу.

— Склопљен је споразум о. извозу угља између. претставника енглеских и немачких рудника. Тим је створена могућност да се наставе преговори и са осталим земљама извозницама угља у циљу“ склапања међународ“ ног споразума,