Narodno blagostanje

Страва 100

раст. Метално-машинска индустрија развија се и даље брзим темпом, али не оним, којим 1937. Anu док је претпрошле године главне инвестиције вришла држава, прошле је приступио приватни капитал. У шумско пиланској индустрији производња се повећала иако је извоз по волумену пао за 20%. "Ова индустрија могла је да напредује захваљујући великим јавним радовима M грађевинској делатности, која је такође била добра, судећи по томе што се број запослених у индустрији камена и земље повећао за 1225, а код грађења над земљом за 756. Знак јаке унутрашње коњунктуре показује повећање запослених код грађења превозних средстава (1019) и дрводељско резбарске индустрије (1097), хране и пића (1056), текстилне за 977, прераде коже и сурогата (977), а нарочито јако повећање забележено је код трговине (2,409). Све су то индустрије које

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бе, 7

су могле да напредују код повољног развоја куповне снаге потрошача.

Опадање запослених у групи хигијене не интересује нас. Остају само три гране које показују мањи број запослених, индустрија коже и гуме, одеће и гостионице и каване. Одатле се још не може закључити да су и производња, односно промет били мањи.

Сезонске промене у току године биле су необично јаке. Од 620 хиљ. у јануару, број запослених попео се у јуну до највише тачке, на 760. Разлика је 140.000, док је ранијих година највећа 120 хиљ. Врхунац је обично био у августу или септембру, а 1938 се померио у јуни, тако да је први пад забележен у јулу, (749 хиљ.), затим мало опорављање у августу (756), а од септембра наставило се опадање. Ту се огледа јак утицај јавних радова на коњунктуру 1938.

П ЦЕНА И РАЗВОЈ КУПОВНЕ СНАГЕ

Пољопривредна и индустриска производња развијале су се повољно. Пошто је за развој коњунктуре важно формирање куповне снаге у земљи, потребно је да се види како су се кретале цене за произвођаче из ових двеју области националне привреде. Индекс цена Народне Банке за последње три године кретао се:

Биљни производи Сточни Минерални Индустриски

69,7 60 81 69,7 74,1 65,1 87 77,6 85,8 65,8 89,7 78,2

Код свих производа тенденција цена је на више. Али док су цене сточних само за пола поена више него 1937, биљних су за 11,7. Пред крај житне кампање имали смо јак скок цене пшенице, коме је следила и цена кукуруза. Али тај изузетни скок није узрок да је годишњи индекс онако висок, јер су се цене задржале високо све до краја године, опорављајући се од пада који је дошао после жетве. Да није било оног скока цене пшенице у мају, ми би имали већ трећу годину како се цена пшеници држи стабилно на висини око 160 дин. без обира на светску. А да су и цене других аграрних производа стабилне на висини, показује се у томе што јаки скок цене пшенице није изазвао велике промене у индексним бројевима које објављује Народна банка о кретању цена по месецима. Иако је пољопривредна производња 1937 подбацила према 1936, развој цена компензирао је тај пад, тако да је новчани приход пољопривредног произвођача морао да се повећа и то нарочито пред крај 1938, јер је и производња већа и више цене.

| Међутим, развој куповне снаге морао је да буде још повољнији од повећања новчаног прихода, због различитог кретања цена аграрних и индустриских производа. Две године, 1936 и 1937 биле су затворене маказе цена биљних и индустриских производа. Прошле године оне су се отвориле на штету индустрије и то. врло снажно, за 7,5 поена у годишњем просеку. У првој половини године цене индустриских производа држале су се још на нивоу, који је достигнут у коњунктурном успону у другој

половини 1937. Тако период од септембра 1937 до јуна 1938 претставља кулминацију коњунктурног успона индустријских цена. Пад који је почео у јулу продужио се до краја године, а морао је наступити после пада цена сировина.

_ Индекс цена минералних производа повећао се за 2,3 поена. Интересантно је да се на њему није одразио пад цена сировина 1937 у свету. Индекс се код нас пењао и после тог пада, све до маја 1938, затим је почео да попушта, али у новембру и децембру опет се поправио. И по кретању пољопривредних и минералних цена ми смо добро прошли обзиром на ситуацију неких пољопривредних и сировинских земаља, које су после 1937 дошле у кризу.

Куповна снага радничке класе развијала се нешто друкчије него пољопривредног произвођача. Због већег броја запослених и због повећања номиналне наднице укупна годишња надница изнела је 5.082 мил. динара, за 450 милиона више него 1937. Просечна обезбеђена надница повећала се са 22,11 на 23,62 дин. Међутим, реална надница није се развијала тако повољно, јер су цене скочиле, специјално пољопривредним артиклима које радник највише троши за исхрану. Индекс цена на мало у 10 главних градова Југославије скочио је са 85,3 на 91,5, дакле за 7%, док су наднице скочиле само за 4%. Према томе куповна снага радника није порасла, а вероватно се смањила, а повећала се укупне радничке класе, јер је запослен већи број радника. Повећање номиналне наднице појединог радника и рад“ ничке класе ишло је у корист пољопривредног произвођача више него индустрије, јер као што смо видели, у току године отвориле су се маказе цена на

"рачун индустрије.

Кретање куповне снаге огледа се и на монополским приходима. За првих 8 месеци сам дуван дао је 76,7 мил. више него што је предвиђено (остварено 1,206, мил.), али не само продајом на унутрашњем тржишту, него и због повећаног извоза. Со, код које има најмање промене, дала је за 22,6 мил. више, петролеум 13,3 мил. жижице 6,6 мил., и цигарпапир 7,9 мил. Државни приходи у то-

ку 1938 изнели су 12,136 милиона, према 11,408, за

728 мил. више него 1937, што такође показује да је стање привреде у току 1938 било повољно.