Narodno blagostanje

(бтрана 102

3 НАРОДНО БЛАКОСТАЊЕ

БР

да оно износи око 4—+,5%, а то је већ доста висока стопа за прилике под којима се код нас формира капитал. С друге стране, пошто се главна куповна снага код нас развија у пољопривреди, темпо индустријског развоја зависан је и од ње, све и ако би се у индустрији капитал брже формирао.

· Немамо података о томе колико је страни капитал допринео повећању инвестиционе делатности кол нас 1938. Али познато је да .су прошле године довршене неке инвестиције, као код Борских рудника, а с другима се тек започело, као што су предузећа „Трепче", тако да је учешће страног капитала било доста снажно.

Иако наша коњунктура није ишла стопама светске, ипак, било би погрешно закључивати да је она била строго унутрашња. Стабилност цена аграрних производа изнад светског паритета је најважнији фактор наше коњунктуре, а она се може одржати само дотле док се за увозни вишак добијају те више цене. Такав извоз отклања несразмеру између понуде и тражње која би морала наступити,

тако да се и у унутрашњем промету, код неких артикала и без инвестиција, одржавају високе цене. Ако се тиме подиже куповна снага села и даје сигурна подлога индустриској коњунктури, с друге стране наваљују се утолико већи терети на раднике, јер пада реална надница, и на индустрију, отварањем маказа цена на штету ове. Зато ако је, по развоју производње уопште, и по рентабилитету пољопривреде, 1938 далеко боља од 1937 и тиме најбоља у нашој привредној историји, по индустриском рентабилитету за њу се то можда не би могло рећи.

Код нас је много говорено о превисоким ценама пољопривредних артикала, због којих нам је немогућно да се појавимо на тржиштима земаља које плаћају у девизама. Добро је да су на данашњој висини, јер би се обарањем цена на ниво светског тржишта срушио код нас основ коњунктуре. Али то не значи да би се и даље скакање цена аграрних

производа одразило још повољније на коњунктури,

јер је једна од битних претпоставки да се одржи полет, да све гране националне привреде имају повољне услове за просперитет.

виза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

- Razvitak državnih prihoda DoIL. kod državnih budžetskih Slednjh meseci, daje vrlo dobre

prihoda 1938 је pretekla rezultate, Prihodi stalno pre-

1937 bacuju predviđanje. Takav rezultat pokazuje ı decembar me7 sec. Prihodi su doneli 1.047,9 mil. din. ili 3,2%/0 više od onoga što je bilo predviđeno. Prema decembru 1937 godine prihod je bio veći za 2,4%. Po pojedinim grupama rezultati prihoda su sledeći:

Predviđeno Ostvareno = Ш — 'е mil. din.

Neposredni porezi 224.9 236.1 + 4.0 Posredni porezi 261.7 286.4 E 09.5 Monopoli 172.4 198.3 #15:2 Ukupno fiskalni prih. 659.0 720.8 = 94 Državna privreda 355.7 325.9 — 8.5 Od toga:

železnice 199.0 220.0 +10.5 pošte 50.1 47.4 — 5.5 šume 11.8 71 —40.0 rudnici 36.5 174 — 58.

U kretanju državnih prihoda u decembru mesecu imamo istu tendenciju kao i kod ranijih meseci: dok se fiskalni prihodi odlično drže i odbacuju znatno više preko predviđanja dotle prihodi od državne privrede, izuzev železnica, stalno podbacuju. To utiče na promenu strukture državnih prihoda u kojima sve veći značaj dobijaju fiskalni prihodi. U decembru mesecu ovi prihodi pretstavljali su nepunih 70% ukupno ostyarenog prihoda. Među fiskalnim prihodima naročito je karakteristično veliko povećanje prihoda od posrednih poreza i monopola, Povećanje prihoda od trošarine preko predviđanja za 301% 1 од топороја та 15,2% indicija je za porast potrošnje. No ovaj prihod se nije povećao samo prema predvidenom, već i prema prihodu u istom mesecu u 1937 2. Prema decembru 1937 on je bio veći: kod trošarine za 90%, a kod monopola nepunih 5%. | |

|| Rashodi u decembru mesecu izvršeni su za -936.8. mil. din. odnosno 7.7% manje od predviđanja, Od ovoga na lične

МИ

izdatke utrošeno je 459.393 mil. din. ili 48.2%0. Za materijalne rashode bilo je predvideno 556.4 mil. din., a izvršeni su sa 484.7 ili 13% manje. Najmanje je iskorišćavanje kredita kod ministarstva: građevina, polioprivrede, šuma i rudnika i pošta. Upoređenjem prihoda i rashoda u decembru dobija se razlika od 110 mil. din. kojom ie znatno povećan dotadanji višak prihoda u tekućoj budžetskoj godini. : Za period apri—decembar tj. za devet meseci tekuće budžetske godine državni prihodi dali su 9.217.4 mil. din. dok ie budžetom bilo predviđeno 9.135.0 mil. din. Prema. tome, poхоцпо priticanje prihoda u decembru uticalo je na pobolišanje rezultata za 9 meseci, jer sve do decembra prihodi su bili ispod predviđanja, koje sada prelaze za 0.9%. Prema istom periodu budžetske 1937—438 god. prihod je veći za 3.7%. Rezultati prihoda.po glavnim kategorijama izgledaju ovako:

Predviđeno Ostvareno + Ш— %

Neposredni porezi 2.024.6 2.125.1 + 49 Posrednj porezi 9.356.1 2.493.8 + 5.8 Мопороћ 15522 1.670.1 71 7.6 Ukupno fiskal. prih. 5.982.9 6.289.0 mr (0) | Državna privreda 3.080.6 92.842.9 = 7.8 Od toga:

železnice 1.791.0 1.921.0 “8. 7.2) rečna plovidba 65.9 42.6 —85.4 pošte 451.2 399.3 —11.6 šume 106.5 69.9 —934,4 rudnici 328.5 197.83 -——839.8

Kod fiskalnih prihoda, prema predviđanju, najviše se

| povećao prihod od trošarine: za nepunih 13%. Prema istom _ periodu u budžetskoi 1937/38 ovaj je prihod veći za 12.8%.

Povećanje potrošnje trošarinskih artikala svakako se može uzeti kao indicija i za povećanje potrošnje ostalih proizvoda cdnosno za porast kupovne snage prema 1937 godini. Pritiсапје neposrednih poreza takođe je povolino i znak je svVe manjih zaostataka. Suprotno stanju fiskalnih prihoda, državna privreda, osim železnica, daje sve nepovoljnije rezultate. Prema ostvarenom prihodu u periodu april—decembar 1987/938 sadanji prihod podbacic je kod šuma za preko 20%, a kod