Narodno blagostanje

18. фебруар 1939.

грунтовница. За ту тврдњу имамо дакле, логичан основ, али T. дер Костантиновић бко је 'одвише смео са својом тврдњом, да је пракса код нас пошла путем враћања оном примитивном облику обезбеђења. На самом факту да постоје такви случајеви она се не може одржати.

Да ли је овакво обезбеђење тим самим зеленашење2 На то питање најбоље може да одговори историја Србије. Да је то случај, Србија би данас "изгледала сасвим друкчије. Не искључујући да је преношење тапије могло да служи зеленашењу, с друге стране оно је служило и кредиту У правом смислу, и служи на част банкама код нас да су, у једној по кредит незгодној форми, која је тако могла да се искористи против дужника, остале у послу моралне.

Посматрајући овај значај преношења тапије по одр-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 105

жање кредита код нас, не можемо да се сложимо ни с резоновањем писца да овај посао не одговара правним прописима који важе у области стицања стварних права. Код свих послова треба се равнати према вољи странака, ма у којој форми да је изражена. Преношењем тапије пренесено је право својине. Али извршено због обезбеђења тим самим настаје и обавезни однос паралелно стварно-правном послу. По том обавезном односу повериоца да врати тапију заштићена је коначно својина. А преношењем тапије довео је дужник себе у такав положај да мора да се брине да врати дуг на време. То је, дакле, форма која, под примитивним приликама, најбоље одговара обим странама. Сама по себи она није зеленашка, али може да буде искоришћена тако као и све друге.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Turska vlada posvećuje veliku brigu poljoprivredi. Da bi podigla kvalitet nienih proizvoda zavela ie kontrolu izvoza. Izvoznicima koji izvezu robu lošeg kvaliteta, vlada oduzima odobrenje za izvoz. Posledni:h godina radi se na podizanju kulture oraha, pomorandži i čaja. Težnia je da se proizvodnia podigne :da podmiri unutrašnju potrebu. Od industriiskih biliki najbolie napreduie šećerna repa, čije su otkupne cene povišene lane za 30%. Misli se, kad se podigne još nekoliko fabrika šećera da će se Turska potpuno osloboditi uvoza. Lane su osnovane dve državne poljoprivredne ustanove; jedna za upravu državnim mposedima i druga 7а prodaju žita i opiuma.

— Fabrike šećera zaključile su ugovore za sadnju repe na površini: od 72.000 jutara, t. |. 90%) od one površine koju su predvidele za 1989 god. U 1938 god. zasađena površina šećernom repom iznosila je 34.000 jutara.

INDUSTRIJA

— »Slavonija« a. d. za industriju drva u Zagrebu rešila је da smanji glavnicu od 15 na 9,7 mil. din.

— Inđustriiska proizvodnja Poliske razvijala se lane povolino zahvaljujući vladinom planu o industrijalizaciji koji se već skoro godinu dana sprovodi. Za 10 meseci 1938 indeks proizvodnje (1928—100) je porastao za 5,7 na 116,7. Naročito veliki porast zabeležen je kod industrije sretstava za proizvodnju, čiji indeks je iznosio 139,2, za 12,7 više nego 1937, dok je onaj sredstava za potrošnju porastao svega za 0,9.

— Пољска влада повисила је помоћ за бушење на потпуно неискоришћеним пољима нафте. У неким подручјима она ће ићи до 50% трошкова.

— Производња електричне струје у Енглеској изно"сила је у јануару 1939 2,7 мил. кв. сати према 2,3 мил. у истом месецу 1938, за 13,59 више. Радних дана је било 26 као и прошле године.

__— У последње време писало се у енглеској штампи да ће ускоро влада послати делегацију у Румунију која ће водити преговоре о пласирању енглеског капитала у румунску индустрију. Ових дана Дели Телеграф пише да "је отпутовао у Румунију лорд Семпил, који је познат као човек машинске индустрије, да испита техничку изводљи"вост румунских инвестиционих планова.

МОМСАВ5УТУО

| Do kraja januara 1939 Privilegovana agrarna bahka ” primila: je na ime otplate zemljoradničkih' dugova 278,4 mil, “din. i to 143,4 mil. na račun prvog anuiteta, 130,7 mil. na

račun drugog i 4,9 mil. na račun trećeg. Za isto vreme izdala је 3" obveznica u vrednosti od 259,2 mil. Od toga otpada na područje centrale 116,7 mil. filijale Zagreb 64,9 mil., -Lijubliana 50,9 mil. i Sarajevo 97,1 mil. Ukupno je dosada -preuzeto 367.323. dužnika, čiji dug iznosi 695,24 ти. фп. Мгасепо ie novčanim zavodima 983.686 dužnika.

— Dresđener Bank bila ie 35 godina centrala poljoprivrednih i zanatlijskih zadruga u Nemačkoj. Ovih dana je Ona taj posao predala Deutschlandkasse i ukinula svoja zadružna odeljenja u Berlinu i Frankfurtu na Maini.

— Hrvatska štedionica a. d. u Koprivnici, koja je 1934 tražila zaštitu, 1935 je otpisala celu glavnicu od 800.000 din. i stvorila novu od 700.000 din. upisom od strane ulagača. Sada se gclavnica povisuje na 1 mil.

— Uprava Komercijalne banke a. d. u Zagrebu predlaže glavnoj skupštini likvidaciju. Glavnica banke iznosi 10 mil. din., rezerve 3,5 mil. Godinu 1938 ie završila sa gubitkom od 51.867 din.

— Претседник мађарске Народне банке изнео је на главној скупштини програм рада за ову годину. Банка ће настојати да повећа резерву девиза у интересу одбране земље, да одржи платни биланс у равнотежи и да појача производњу. То ће бити у исто време база њене кредитне политике.

— Управа Пољске банке решила је да предложи главној скупштини измену банчиног статута о покрићу новчаница. У будуће само износ који прелази 800 мил: злоти био би покривен златом са 40%. Према потреби а у споразуму са владом непокривена сума могла би се повисити на 1.200 мил. Узрок овој мери лежи у повећању оптицаја новчаница за време септембарске кризе, тако да се покриће смањило на 25,4%/ према 32 у августу 1988. Осим тога окупација Тјешина такође је повећала оптицај новчаница, због чега се он ни до данас није смањио. Она ће омогућити банци да повећа оптицај новчаница и обавеза по виђењу за 267 мил. злоти. Тако ће Пољска банка због нових прописа о покрићу бити много еластичнија У својим диспозицијама.

= Њујоршка ефектна берза завршила је прошлу годину са губитком од 1,55 мил. према 0,17 мил. долара 1987. Приходи су износили 5,66 мил. а расходи 7,21 мил. Збир биланса је био 39,42 мил. према 41,88 мил.

"== Немачки државни секретар Бринкман је изјавио да нема ни говора о инфлацији. Рајхсбанка остаје банка и неће бити министарство. Радиђе се да се извозницима

"дају знатне девизне олакшице. Сада су већ укинуте таксе