Narodno blagostanje

4; март 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 133

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

НЕ Огетомот ха поу (громпзк] и govor između „Jugoslavije i FHrancuske završeni su зрогаzumom, koji je neobičan za dosadanji ugovorni odnos. Francuska je vrlo obilno izišla u susret našim željama. Odobrila nam je za polioprivredne i industrijske proizvode veće kontingente i za veći broj poljoprivrednih proizvoda pogodnosti u formi povraćaja car:na i sniženja taksa na uvozne dozvole. Pored redovnih odobreni su nam i specijalni kontingenti, koji u ukupnom iznosu pretstavljaju znatne količine. Kontingenti sa pogodnostima su sledeći: konji za klanje 4.000 komada, suve kobasice i salame 200 Ку. јаја 6.000 kv., šljive sveže i suve 20.000 kv., drvo obično tesano i strugano 65.000 tona i celuloza 8.000 tona. Za uvoz izvesnih agrarn:h pro:zvoda predviđeno je smanjenje ili potpuno oslobođenje fakse na uvoznu dozvolu, koju plaćaju francuski uvozn:ci, a koja se takođe za smanjeni iznos restituiše našoj zemlji. Snižena uvozna taksa odnosi se na kontingente proizvoda: svinjsko meso usoljeno 1.000, preraдепо 500, živina zaklana 2.500, јаја 6.000, разшј 30.000 Ку. Specijalni kont:ngenfti predviđeni su za veći broj stočarskih i biljnih proizvoda i to: smrznuto ovčije meso 1.000, usoljeno. 600, prerađeno 300, kobasičarski proizvodi 300, živina zaklana 2.000, jaja 3.000, pasulj 20000, jabuke sveže 10.020, šljive sveže 10.000 kv., vino, sem jakog 1.000 hl. Granična linija za naš izvoz u Francusku predviđena je u specijalnom dodatku sporazumu kojim su našem izvozu priznati sledeći pro. centi globalnog francuskog uvoza: konji za klanje 5%/o, žive ovce 30%, svinje 25%, sveže ovčije meso 4,5%, usoljeno 59/o, prerađev:ne od mesa 5%, kobasičarski pro:zvodi 1'/, zaklana živina 5%, jaja 9%0, i na račun specijainnog kontingenta 40%, sir 1%0, kukuruz 10%, pasulj 6%, jabuke i kruške 4%, orasi u ljusci 3%, bez ljuske 3", crni luk 2%0. Naš udeo u francuskom uvozu određen je prema iskustvu za poslednje dve godine; za neke art:kle izvršeno je povećanje procenata, a za neke smanjenje.

Francuski napor za poveća= :njie uvoza iz Jugoslavije

Kao kod kontingenata za poljoprivredne proizvode i drvo, novi aranžman povećava dosadanje i obezbeđuje nove Копtingente za veći broj industrijskih proizvoda kao što su: riblje konzerve, metilalkohol, aceton, patlidžan, cement, bakar, keram:čke ploč:ce, fini fajans, žensku konfekciju, kože činjene goveđe i svinjske, kose i srpove, kuhinisko posuđe, izrađevine od aluminuma, nameštaj od savijenog drveta, konzerve od patlidžana, tutkal, kuhinjsku staklariju, papuče, kuhinjske sudove emaljirane, tulike, šešire. Ako su kont:ngenti za industriiske proizvode (utvrđeni tromesečno) neiskorišćeni u jednom, moći će se prenositi na naredno tromesečje.

Dosadanji režim uvoza kukuruza, koji je dopunjen jednom novom mogućnosti povećanja našeg izvoza kukuruza u Francusku, produžen je do konca ove godine,

Platni promet regul:san je tako da se naše izvozničke devize imaju upotrebljavati isključivo za naša plaćanja u Francuskoi. Da bi se obezbed:la i finansijska plaćanja, odnos međusobne razmene dobara pedviđen je u razmeri 100 prema 60 tj. s aktivom od 40% u našu kor:st.

Novim aranžmanom Francuska nam je dala što je najviše mogla. Vrednost kont:ngenata koje nam je odobrila prelazi 300 mil, din. To znači da bi se naš izvoz u Francusku u ovoj godin:, prema 1938, mogao da poveća četiri puta, dok bi francuski uvoz u našu zemlju, s obzirom na utvrđenu razmeru, mogao da bude veći za 60%.

· Koncem 1936 godine između naše zemlje i Francuske

zaključen je trgovinski aranžman čiji je najvažniji deo pretstavljao sporazum o kupovini pšenice i regulisanju uvoza kukuruza. Prvim sporazumom Francuska je kupila od nas 15.000 vagona pšenice, dajući nam prosečni preferencijal od 15 fm. za kv. a drugim bio je produžen aranžman o preferencira-: nom uvozu kukuruza na bazi povraćaja 40'/ francuske UYVOZ-: ne carine. Izvoz pšenice, blagodareći tome što je robu kupovala vojska zbog hitne potrebe stokiranja, izveden je u potpunosti. Kukuruza međutim izvezeno je malo usled tamošnje. relativno niske cene pod uticajem bescar:nskog uvoza kukuruza iz Indokine. Pored pšenice iskorišćeni su i kontingenti za drvo, koje je u 1937 g. imalo odl:čniu konjukturu. Od Oostalih proizvoda mnogi kontingenti nisu uopšte mog.i da budu iskorišćeni, a od nekih je iskorišćeno vrlo malo. Zbog: prodaje pšenice vrednost našeg izvoza u Francusku u 1937 g; izvora. Uvoz iz Francuske, međutim, bio je svega 90,8 mil. te je trgovinski bilans te godine zaključen u našu korist sa 248,7 mil. din. Takav rezultat bio je izuzetan u našoj razmeni dobara sa Francuskom. Prošle godine vratilo se staro. Zbog otsustVa izvoza pšenice i kukuruza i velikog pada izvoza drva, (sa 44,5 na 22,2 mil. din.) izvoz u Francusku bio je svega 75, mil. din. ili 1,46 ukupnog izvoza, a uvoz 141,8 m:l. din. te je, trgovinski bilans zaključen sa pasivom od 66,8 mil.. din. Zbog · čega se ponova stavilo na dnevni red pitanje plaćanja naš.h: finansijskih obaveza Francuskoj. ;

Duga je i interesantna trgov:nsko-politička i trgovinska istorija između Jugos:iavije i Francuske. I mi smo o tome. mnogo pisali. Mi saosećamo sa tvorcima ovih novih aranžmana, sa njihovom zebnjom i njihovim nadama. Pšenica + и ИЕ svakako ne mogu doći u obzir za izvoz u Francusku. do kraja 1939. U 1938 god. Francuska je imala veoma n:zak nivo cena zbog pada franka za 60%, а to je jako ometalo izvoZ. Ali ovaj postepeno skače.

U svakom slučaju, ako ni ovo ne uspe, teško da će se Francuska moći učiniti odgovornom, kao što je činjeno u pro— | ako; bez razioga:

mr Установе за помагање незапослених једу саме скоро половину својих прихода

Средишња управа за посредовање рада објавила је у Социјалном архиву свој буџет за 1939 и преглед прихода у. 1935, 1936 и 1937. По својој функцији она спада међу врЛо важне социјалне установе у држави. Од прошле године њена важност је још више порасла, пошто је Уредбом о. збрињавању незапослених заведено потпуније осигурање за случај незапослености, о чему смо писали у броју 15/88. Стога се њеном раду мора посветити већа пажња. Како нису објављени подаци о приходима у 1988, када је прирез за берзе рада повећан за 109, не можемо још оценити дејство те мере, али оно сигурно није велико с обзиром на релативно мало повећање буџета за 1938. Опорављање привреде од последица кризе 1985 и 1936 које је 1937 прешло у полет, имало је за резултат повећање броја запослених што је опет утицало на пораст прихода берза рада. 1935 они су износили 22,3 мил. дин, 1936 24,1 мил. и 1937 33,9 мил. или укупно за те три године 80,4 мил. То значи да годишњи просек износи 24,9 мил. Највеће приходе имала је берза рада у Загребу (укупно за 3 године. 28,2 мил.) а затим Београд (20,9 мил.).

На основу тог просека израђен је буџећ Централне“ управе за 1939 у износу од 36,1 мил. дин. (1938: 24,07 мил.).: После приреза најважнији извори прихода јесу они по Уредби о пословним књижицама од 8 мил. дин, радни: