Narodno blagostanje

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА POLJOPRIVREDA — Fabrika kanapa, užarije i tekstilne industrije d. d.

— Američke rezerve pamuka iznose 13 mil. bala, dok je normalna rezerva do nove berbe bila dosada 5 mil. Da bi se što pre izvezlo 8 mil. bala vlada je spremila plan o izvozu. Farmeri su dosada dobivali zaiam na pamuk koji su predali državi koja ga je stokirala da ne bi suviše jaka ponuda oborila cene. Sada svaki farmer koji se reši da proda svoi pamuk пе тога da vrati puni iznos zaima nego će mu se na svaku balu koju uzme iz državne rezerve odračunati 1,25 dolara od zajma. Osim toga država će dati neki dodatak na cenu pamuka prodanog inostranstvu. Koliki će biti taj dodatak još se ne zna. Za sledećih 5 meseci računa se da će trebati 15 mil. dolara. Pamuk će se izvoziti pc niskim cenama. U isto vreme zavešće se uvozne kvote za pamučne proizvode da ne bi američki pamuk bio uvezen u prerađenom stanju.

INDUSTRIJA

| — Francuska vlada dala je dosada niz poreskih olakšica kapitalu da bi ga uvukla u prcizvodniu. Ovih dana donesena je nova uredba koja će olakšati povećanje glavnice preduzeća, čija visina ne odgovara današnjim privrednim uslovima usled devalvacije franka. Biće oslobođeno od poreza na dohodak povišenje glavnice koje se izvrši do početka 1940. Porez na nove akcije izdane povodom toga biće smanjen za polovinu. Istom uredbom produžena je važnost one od maja 1938 kojom su predviđene poreske olakšice za fuzije do početka 1940. Određene su poreske olakšice za osnivanje društava za studij i istraživanie kao i komanditnih društava.

— Fabrika Zelenka & Co. u Mariboru namerava da preseli svoju predionicu u Južnu Srbiju. Predionica je zaposlavala 180 radnika, kojima je otkazano i уес је росећо за demontiranjem mašina.

— Tražnja mašina alatljika u Francuskoj u zadnje vreme se jako povećala zbog naoružanja, iako je i dosada bila velika. Radi pojačania proizvodnje ministar finansija je oslobodio poreze sve isporuke tih mašina vojsci, mornarici i VaZduhoplovstvu. Osim toga ukinuće se porez naposlovni promet kod svih preduzeća koja proizvode ove mašine, ako se ta ušteda upotrebi za proširenje preduzeća. Vlada se nada da će tako ne samo biti potpuno zaposlene postojeće fabrike nego da će se i njihov kapacitet povećati.

— Nemačka štampa piše o novom surogatu koji ima da zameni jaje od kokoši. Pravi se od obranog mleka i zove se »M:lei« (mlečno jaje). Može da se upotrebi za pravljenje svih jela za koja su dosada trebala jaja. Stalež za ishranu države i druge poljoprivredne organizacije pravile su opite sa tim surogatom. Novine pišu da nije bilo nikakve razlike u kvalitetu jela pravljenih pomoću ovog surogata i onih pomoću jaja.

— U Nemačkoj je donesen zakon o pomoći industriji u pograničnim krajevima. Ministar finansija je ovlašćen da da državnu garanciju za kredite industriji do 50 mil RM.

— Sindikat pariskih metalaca ustao ie protiv prekovremenog rada kojeg je vlada zavela dekretima, pošto smatra da se na taj način neće povećati proizvodnja. Traži da se zavede osmočasovno radno vreme u tri smene. Proizvođači iziavljuju da se slažu sa tim predlogom sindikata, ali da ga je teško povećati zDog oskudice u radnicima specijalistima. Provedeno istraživanje u svim industrijskim granama pokazalo je znatan manijak tih. radnika, zbog čega je, po njihovom mišljenju, zavođenje četrdesetčasovne radne nedelje dalo negativne rezultate. Radi toga je povećanje proizvodnje moguće jedino produženjem radnog vremena.

u Odžacima, otpustila ie 600 radnika, pošto nije mogla da dobije odobrenie Narodne banke za kupovinu funti za UVOZ potrebnih sirovina, naročito jute,

NOVČARSTVO |

— Narodna banka izmenila je propise o prodaji šalterskih deviza. U buduće banke će moći dve trećine tih deviza upotrebiti za robna a jednu trećinu za nerobna plaćanja sVOjih komintenata. Sve te transakcije banke će vršiti i dalie preko berze.

— Narodna banka obavestila je ovlašćene zavode da mogu prodavati strana platežna sredstva putnicima koji dolaze u klirinške zemlie + bez vize diplomatskog predstavništva tih zemalja, ako imaju vizu naših policiskih vlasti. —

— Praška vlada izdala ie nova naređenja novčanim Zavodima u pogledu isplate uloga. U toku nedelje može se isplatiti 89%/o od uloga ali ne više od 1.500 K. kod banaka ili 500 K. kod drugih zavoda. Veće sume mogu se isplatiti samo, ako se dokaže da je tai novac potreban za isplatu nadnica, plata, kirije, poreza, javnih radova, premija osiguranja, sudskih taksa i depozita ili za održanje preduzeća. Ova naredenja važe samo za uloge pre 15 marta 1939.

— Prošle godine porast uloga na štednju u Nemačkoi bio jie neprekidan osim u septembru, kad je i nemačke ulagače uhvatila panika i kad su ulozi opali za 0,59%. Do kraja 1938 ulozi kod štedionica su porasli za 1957 mil. RM, za ovim po tekućim računima porast iznosi 2306 mil. (1937 : 1733. mil.) tako da je suma svih uloga u starom Raihu iznosila 20,9 milijardi prema 18,59 milijardi 1937. Ulozi kod austrijskih štedionica povećali su se od kraja marta do kraja 1938 od 1,18 na 1,28 milijardi RM. U Sudetskim krajevima krajem 19% je bilo 710 mil. RM uloga. U celoj Nemačkoj bilo je 1938 23 milijardi RM. uloga.

— Slovačka vlada namerava da ustanovi sopstveni noVčani zavod. Već su izvršene pripreme za štampanje novčanica. Novčana jedinica zvaće se orel (orao) i prema češkoj kruni stajaće u odnosu 1:10 kao i nemačka marka. Krunske поуčanice koje su u opticaju biće postepeno zamenjene za nove. United Press javlja da je vlada naimenovala za svoje savetnike u radu na osnivanju novčanične banke direktora Кајћзbanke Hermann-a Waldhecker-a i Dr. Engen-a Einsield-a.

TRGOVINA

— Narodna banka obavestila je ovlašćene zavode da mogu uvoznicima izdavati dokumenta primljena iz inostranstva radi naplate uvezene robe, kad ovi polože protuvrednost u dinarima. Primliene dinare zavodi moraju da vode na zasebnom privremenom računu uvoznika s tim da se imaju da upotrebe za isplatu inostranom poveriocu u smislu deviznih propisa odmah po izvršenom carinjenju uvezene robe u našu zemlju.

— Poliska namerava da kupi veću količinu našeg duvana. U Split su doputovali stručnjaci poliskog monopola radi kupovine dalmatinskog duvana. Docnije će pregledati duvan i u drugim stovarištima.

— Na osnovu novog trgovinskog ugovora između Francuske i Rumunije regulisani su modaliteti isporuke nafte. Rumunija će po sporazumu sa pretsednikom francuskog društva »Petrofin«, godišnje isporučiti 700.000 t. nafte u vrednosti od 200 mil. franaka. Polovina tog iznosa upotrebiće se za isplatu ratnog materijala, koieg: je Rumunija dobila od Francuske 1936 i 1937 u· vrednosti od 2 milijarde franaka. Druga polovina: će se polagati na poseban račun rumunske države