Narodno blagostanje

29. април 1939.

шта појачањем развоја индустрије. Царине које су раније биле заведене само као фискална мера, сада су постале заштита индустрије.

Задатак који је себи поставила влада није био лак због сиромаштва у угљу, рудама и због релативно слабо развијене железничке мреже. У северним крајевима налазе се налазишта мангана, олова, цинка, калаја, антимона и железа која се сада експлоатишу. Производња нафте подмирује око 70%/• потребе и моћи ће се повећати, тако да ће смањити оскудицу у погонском материјалу. Водене снаге су досада само деломице искориштене као извор погонске енергије:

Пошто земља обилује сировинама за пољопривредну и текстилну индустрију оне су се већ и раније у знатној мери развиле. Заштитне царине ограничиле су се на лаку индустрију и то каучука, цемента, текстилну и металну. Држава је не само заштитила домаћу индустрију него и активно учествује у њеном развоју. Данас она контролише преко 50%• производње нафте, откупила је неколико важних железничких линија и настоји да откупи хладњаче и фабрике животних намирница.

Поред наведених тешкоћа за развој индустрије постоје још три: оскудица капитала, квалификоване радне снаге и неразвијеност унутрашњег тржишта. Највећи део становништва живи на селу и представља слабог потрошача индустријских производа због ниске куповне снаге. та ограниченост домаћег тржишта узрок је да је текстилна индустрија морала да ограничи производњу прошле године а влада забранила увоз нових машина да би спречила проширење те гране.

Резултат предузетих мера је знатно појачање индустријске производње у упоређењу према предратном стању. Док је 1914 било пласирано у индустрију 1.788 мил. пезоса 1935 4.314 мил. вредност произведених артикала је за то време порасла од 775 мил. на 1.494 мил., моторне снаге од 679.000 на 2,57 мил. коњских снага а број радника и намештеника од 410.000 на 526.000.

По величини на првом месту је индустрија животних намирница, која највећи део својих произвовда извози, затим текстилна. Од осталих домаћу потребу могу у целости да подмире индустрија обуће, цемента, шећера и папира. Знатно је развијена и индустрија за —прераду метала и машинска.

Даљи развој индустрије зависи од појачања куповне снаге села, а овај опет од кретања цена пољопривредних производа на светском тржишту.

________________________ Drvo tromesečje proteklo ie u Tereti američkog zaduženja SAD bez vidnog znaka da bi u drugom moglo doći do nekog oživljenja proizvodnje. istina, indeks proizvodnje je za 20—29%/o iznad nivoa u istom Deriodu 1938, ali mesto tendencije na više on је pokazivao suprotnu. Još uvek je najjači argumenat za opravdanje optimizma da je po zakonu cikl:čkog kretania sada na redu изроп, i da politika »trošenja« treba da ostvari uvod u polet. Međutim, veliki budžetski deficit od 1,3 milijarde kojim je završila 1938 budžetska godina i još veći, od 4 miliiarde koji se očekuje u junu na kraju 1939 budžetske godine potiču neraspoloženje prema vladinoj finansiskoi politici, Jer me vide da veliko trošenje donosi drugi rezultat nego povećanje duga. Za 1938/39 predviđeni su rashodi sa 9,592 mil. od toga deficit 3,972 miliona, a. za 1939/1940 god. 9,095 mil. i deficit 3,826. miliona dolara. Ovaj budžetski teret treba podmiriti iz nacionalnog dohotka koji ie pao sa 69 milijardi 1997 na 64,2 mld. 1938, a ove godine biće još manji. Državni dug popeo bi se 1940 na 44,5, milijardi dolara, prema 15 milijardi 1930,

о

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 265

а zajedno s dugovima ostalih javnih tela on će iznositi oko 65 milijardi, a to je polovina svih dugoročnih zaduženja u SAD.

lako je dug ovako brzo narastao, on nije toliki da bi osetno teretio američku privredu. Poslednjih godina došlo ie do značainih promena u strukturi američkog zaduženja i u teretima duga uopšte. Ukupna dugoročna unutrašnia zaduženja iznosila su 19937 god. 126,2 m:lijardi dolara prema 116,7 milijardi 19830. Od toga otpadalo je na dugove javne ruke 55,9 mld. prema 32,2 mid. 1930, ali zato su privatna zaduženja ukupno opala sa 84,5 mld. 1930 na 70,3 mid. 1937. (Zaduženia železnica iznosila su 1937 god. 13,1 mid. prema 18,4 mld. 1980, industrije 7,8 prema 10,8, preduzeća od opšte koristi 13,9 prema 14, farmerski hipotekarni dugovi 7,1 prema 9,1 i gradske hipoteke 28,5 prema 97,2 mld.). Privatna zaduženja smanjila su se za 14 mld. a javna povećala za 24 mid. Ali zbog pada interesne stope teret dugova smanjio se sa 5,4 mld. 1930 na 47 mld. 1937. Služba duga iz državnog budžeta povećala se sa 600 na 950 mil.

Ne uznemiruje veličina duga ni njegovi tereti nego poiava da se konsolidacija državnog zaduženja ne sprovodi dovolino opsežno. Od 35,3 milijardi državnog duga bilo je kraiem 1938 samo 5 milijardi koje dospevaju posle 15 godina. Između 10 i 15 godina dospeva 5,5 mld. između 5 i 10 god. 11,2 mld. a u roku od 5 god. 13,3 mld. Ovakvo stanje podnosivo je još dok nema većih potresa. Ali ako bi oni došli iz prilika u kojima se nalazi sama proizvodnja, ili zbog političkih prilika, nekonsol:dovani državni dug mogao bi da takvu situaciju učini ioš težom. NIKKI = 0 MMi smo u broju 13/39 pisali o Mo seje vetar, žanje buru bojkotu hrvatskih trgovaca u ПА И А ИРА S“Ovenuii i nela зшо да је (0

vrlo opasna stvar, naročito ako postane opšta i da država treba da je suzbije energično. Pisanje »Slovenca« i »Jutra« početkom marta o. g. O borbi između ljublianskih mesara i trgovaca dalo nam је Za pravo. Bojkot koji su organizovali slovenački trgovci daje prve Tezultate. iz protivrečnih vesti koje su donosili slovenački listovi dobiva se ovakva slika: Banska uprava Dravske banovine donela je uredbu da se svinje iz drugih banovina mogu prodavati na njenoj teritoriji samo zaklane i očišćene. Mesari tvrde da je uredba donesena na poticaij trgovaca i da su propisi takvi da bi morali da prodaju slaninu sa kožom, što nije u interesu potrošaća. Zbog toga su morali sami da kupuju svinje bez posredništva trgovaca. Dakle, počeli su da Бојкоtuju ove.

Trgovci su reagirali na to detaljnom prodajom svinja preko jednog mesara, koji se nije solidarisao s ostalim. Posledica toga je bila pad cena. Slanina se prodavala po 12 din. po kg., dok je ranije bila 18 din.

Obe strane, kao što to obično biva u ovakvim slučajevima, tvrdile su da rade u interesu potrošača i vrbovali preko štampe simpatizere za sebe. Dok su mesari optuživali trgovce da su stvorili kart»l da bi mogli diktirati cene od 12,50 din. po kg. žive vage i fond od 200.000 din. da bi slomili mesare damping cenama, ovi su opet tvrdili za prve da žele bojkotom da strpaju u svoj džep njihovu posredničku dobit.

Bez obzira na te uzajamne optužbe van spora je da je borba izmedu ljublianskih mesara i trgovaca posledica bojkota hrvatskih trgovaca, organizovanog od strane slovenačkih, i da je samoupravna vlast stala na stranu poslednjih.

Mi se ne čudimo da je do te borbe došlo. Ona je rezultat ometanja cirkulaciie dobara i stvaranja veštačkih granica unutar jedinstvenog carinskog područja. Zabluda je mi-