Narodno blagostanje
Страна 316
22 јуни — „Дорис" а. д., Београд (редован). 27 јуни — Српска фабрика стакла, Београд (редов.).
Трговачки регистар
„Его“ д. д. за промет робом, Загреб, упис фирме са главницом 500.000 дин. и чланова управног одбора г. г: Варговића Александра, д-р Матића Константина, д-р Габрека Франа. — Питомаско-Чрешњевски угљеници JL JL, 3aгреб, упис чланова управног одбора гг. Минх Адолфа, д-ра Пандаковића Мирка и Димитријевића Вељу. — Дестилерија д.д., упис промене чл. 2 и 4 друтвених правила. — Српскотрговачко д. д. у Петровграду, упис чланова управног одбора г. г.: д-ра Пере Ердељанова и Живе Кодарова, — Прва механичка фабрика стакла за прозоре а. д. у Панчеву, упис чланова управног одбора г. г.: Евжена Жантија и Милана Милојевића. — Старокањишка хришћанска пучка банка д. д., упис чланова управног одбора г. г.: д-ра Нађ Петра и Лошонца Петра. — „Аутелко" а. д., у Београду, упис фирме са главницом 500.000 дин. и чланова управног одбора г. г: Љубомира Ненадовића. Милтона Прајса, Франка Шевалије, Борислава Станимировића и Миладина Пећинара. — Прва српска парна пивара у Београду, упис чланова управног одбора г.лг.: Хермана Грамберга и Војислава И: Вељковића. — Индустрија мотора а. д. у Раковици, упис чланова управног одбора гљг.: Милеше Обрадовића, Милана Т. Пешића, инж. Петра Сењановића и Алескандра Тадића. | Do Ц
BIBLIOGRAFIJA
Monnaies et banques 1988/39, Vol. I. et II, izdanje Društva naroda. Ovo delo kao i ranijih godina u dve sveske, sadrži u prvoj pregled finansijske situacije u svetu do marta 1939, a druga donosi stanje trgovačkih i novčaničnih banaka za 44 zemlje. U prvoj svesci naročito je interesantna studija o razvoju bankarstva posle rata. Poznata je pojava da je s ulogom države u privredi došlo do jake promene u ulozi kredita, jer je država apsorbovala najveći deo izvora Za роkriće svojih potreba, dok je trgovačkim bankama postepeno dodeljena druga funkcija, da i same posreduju sve više iz-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 20 -
među. publike i države u podmirenju kreditnih potreba. Dati su podatci o poslovanju svih vrsta novčanih zavoda u 22 zemlje, tako da se ova promena može statistički pratiti. Jedan deo materijala odnosi se na vreme pre Svetskog rata, tako da se upoređenjem sadanjeg stanja s predratnim može da vidi kolika je promena nastupila. -
Milica Đurić-=Topalović: Žena kroz vekove. Izdanje Osloђодепја а. d., Beograd 1939. — Ministarstvo finansija Kraljevine Jugoslavije, 1918—1988. Izdanje Ministarstva finansija Beograd 1939.
RAZNO
— Po podacima koje ije objavilo jedno englesko udruženje lekara, u Engleskoj jedna trećina do polovine dece nema. potrebne hrane. Da bi se ishrana naroda podigla na nivo koji određuje nauka bilo bi potrebno da se potrošnja mleka poveća za 80%, butera za 40%, jaja za 55%, voća Za 120%, zeleni za 85%.
— Из Бремена је допутовала делегација да заинтересује наше привреднике и званичне кругове за бременску луку, која може да буде врло важна за памук а извозна за дуван. У делегацији се налазе гг. О. Х. Бернхарт сенатор за привреду и конзул, д-р Бортчелир, Карл БолмаЈер, Карл Аабрехт, Е. Шир, Каспар Менке, Ренекамп, Пикман, Луис и Борстел.
— Г. Бринкман, секретар Министарства привреде и потпретседник Рајхсбанке пензионисан је због болести.
— При лондонској Трговачкој комори основана је Југославенска секција. За претседника секције изабран је пуковник А. Гринфелд, за секретара г. Ли. На оснивачкој скупштини из Југославије активног учешћа узели су г. г. Тихомир Панић, Драган Милићевић, д-р Мохорић, д-р Јулијо- Мајнл и д-р Флаше.
— Наша делегација која ће узети учешћа на шестом заседању привредног савета Балканског споразума, отпутовала је у Букурешт. У делегацији се налази једанаест лица. Не одричући значај овог заседања, гледајући на четво: рогодишњи рад, могли бисмо констатовати да резултат сто“ ји у обрнутој сразмери са бројем чланова делегација.
—
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 МАЈА 1989 ГОД.
Новчанични оптицај смањио се и у извештајној недељи за 146 мил, дин. на 7.274 мил. дин. То је проузроковано углавном смањењем зајмова на.залоге за 107,5 мил. на 140,8 мил. дин. Зајмови по есконту су насупрот томе нешто порасли за 12,6 мил. на 1.731,3 мил. дин. Друго знатније смањење међу активним позицијама је оно девиза које не улазе у подлогу за 716 мил. дин. То нагло смањење потврђује исправност наше претпоставке, да се преко девиза које не улазе у подлогу вршила нека кредитна операција. Разна актива се незнатно смањила за 1,1 мил. на 2.088 мил. дин. Злато у касама повећало се за 250.048 дин. на 1.906,8 мил., за 28,5% прима на 2.450,3 мил. дин, а укупна подлога за исти износ на 1.917,6 мил. односно 2.464 мил. дин.
У пасиви овога пута промене нису биле велике. Обавезе по виђењу смањиле су се за 36,7 мил. на 1.590 мил. Смањење жиро рачуна износи 18 мил. разних рачуна 72,5 мил. док су се потраживања државе повећала за 50 мил. на 80 мил. дин. M разна пасива се смањила за 9 мил. на 248,2 мил. дин.
Збир оптицаја и обавеза по виђењу смањио се за 151,2 мил. на 8.864,3 мил. дин. Квота покрића се услед тога повећала на 27,79%. (Види табелу на следећој страни.)
Веобтадзка ђегха | Izveštajna nedelja od 12—17-V 1959
EFEKTNO TRŽIŠTE, KOLOSALAN OPTIMIZAM
Evropska politička situacija i dalje se snažno poboljšava. Musolini je izjavio da on ne vidi nijednoga problema, koji bi mogao da izazove rat. Prema docnijim izjavama državnika ostalih velikih država, isto gledište vlada svuda. Smanjenje ratne opasnosti izazvalo je veliko raspoloženje na berzama u celoi Evropi. Londonska berza kao naiglavnija i dalje je vodeća. Na ovom mestu treba zabeležiti i kolosalan uspeh francuskog zajma. Istina, diplomacija i dalje aktivno radi, vode se pregovori levo i desno, zaključuju paktovi, ali što je šira baza utoliko je jače reosiguranje od rata.
Još se bržim tempom rasčišćavaju zablude u našoj zemlji odnosno našeg medjunarodnog položaja. Dogadjiaji koji su usledili posle našeg članka: »Eventualni svetski rat i mi«. sve su jače potvrdjivali ispravnost našeg gledišta, da smo mi u veoma povoljnom položaju pred perspektivom opšteg rata u