Narodno blagostanje
"Страва. '330
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Бр, 21
"пресељава своју фабрику у Александрију, у Египат.
Француска влада одобрила је полагање петроле· умске цеви од ушћа Лоара до: Монтаргиса (100 км. јужно ".бд Париза) која ће бити дугачка 450 Км. и служиће снабдевању једног евентуалног фронта и позадине нафтом и њеним продуктима.
— Наша текстилна индустрија има великих тешкоћа „око куповине памука;. Фабрика: „Доктор ин друг: у Мари·бору нема већ сировина у резерви тако да јој сваки дан
“ прети опасност обуставе рада. Друге опет, које имају врло зомато, покушавају да се обезбеде на тај начин што постоје„he залихе мешају. с немачком целулозном пређом. Тврди осе. да квалитет производа стога неће бити ништа гори. | CpehnHHOM. 1940 r. ocrBapHhe ce и последња етапа ·rpabeBHHCKOF nporpawa PyaneyroBor Foy-Z/lum-a, koja he cra„јати око 6 милијарди дол. Мисли се да ће услед опадасња- коњунктуре бити потребно израдити нов програм јав„них радова да би се изазвао поново полет у привреди. „--== У Загребу се оснива нова фабрика чоколаде под | именом „Мирим' Творница чоколаде и какао-а с. о..ј. Оснивачи су Антон и Ема Десница, Јосип Банман и Виљем „ Бизјак.. · ТРГОВИНА ·
— U poslednje vreme Engleska posvećuje veliku brigu pobolišanju trgovinskih veza sa balkanskim zemljama. Posle završenih pregovora sa Rumunijom jedan od članova engle"Sške delegacije” upućen je u Bugarsku radi razgovora sa pretstavnicima bugarske vlade. Po njegovom mišlienju glavni razlog opadanja: trgovine između Engleske i Bugarske je jaka konkurencija Nemačke. Prošle godine bugarski izvoz u Englesku je iznosio 4,8/. od ukupnog izvoza a uvoz 7,1%. Оуе godine tai se: procenat smaniio za prva 2 meseca na 1 kod izvoza i 5,8 kod uvoza. Trgovina sa Nemačkom stalno raste. "Lane je bugarski izvoz iznosio 58 33% a za 2 meseca o. p. je porastao па 75,17 од celokupnog izvoza, dok se uvoz iz Nemačke popeo od 52% 19938 na 60, 2070. Težnja Nemačke da pojača trgovinu sa Bugarskom ogleda se 1 и mnogim delega'cijama privrednika koje putuju u tu zemlju. Pre nekoliko nedelia 17 članova Trgovinske komore iz Bremena posetilo
; 16 najvažnije gradove Bugarske, posle njih došli su pretfstav“nici tekstilne industrije, a pre nedeliu dana 73 inženjera. Ovih dana uprava nemačklih državnih železnica otvorila je svoi ured u Sofiji.
— Prodaja automobila u Engleskoj u martu o. g. do:stigla je rekordnu visinu. Očekivalo se da će okupacija Češko"Slovačke od strane Nemačke nepovolino uticati na trgovinu “uopšte pa i na onu automobila, ali do toga nije došlo. U upo"тедепји за тагот 1938 prodaja ie porasla za 10,7%. Naročito je zabeležen porast tražnje malih automobila.
| — Енглески | министар TDTOBHHE je HeJaBHO H3jaBUO
| да Велика Британија има 909, светских налазишта никла а Француска 109. Прошле године увезено је никла у Енглеску у вредности за %6 мил. фунти и руде и конценврата у вредности од 2,4 мил. На питање да ли ће влада _ забранити извоз никла, који је важан за производњу муниције, министар је одговорио да она то: не намерава, пошто се никл много употребљава и У другим гранама а не само y ратној индустрији.
=— Међународни комитет за каучук одредио је извозну квоту за треће тромесечје 1939, од о према 50% У другом.
— Аргентина је удвостручила увозну квоту за америчке аутомобиле: С тиме у вези а и иначе да би појачала
· извоз у Аргентину влада С.А.Д. одредила је аргентинским
увозницима кредит од 8 мил. не и каматом од 21290, :
= Наш клириншки салдо са- Чешко- Моравску 6 текторатом је изравнан. Од сада ће Народна банка исплаћивати извозницима њихова потраживања за извезену робу-у Протекторат -по хронолошком реду онако, како уплате у Прагу буду извршене и у колико буде имала: покрића од уплата наших увозника.- -
— Народна банка је донела одлуку о увођењу при-
долара са роком од 3 годи-
сватног клиринга са Чешко-Моравском. Она од сада неће
појединачно одобрити сваки случај компензације већ. ће дозвољавати да се трансакције између извозника и уБвозника спроводе преко овлашћеног завода непосредно на берзн.
= Белгијско тржиште железа у току овог месеца показује знакове оживљења. Тражња железних произвола картелисаних предузећа цени се на 200.000 т. за мај према 175.000 у априлу и 133.000 у марту. Испочетка се мислило да се ради о спекулацији у вези са међународном ситу-
ацијом, али пошто стално притичу нове поруџбине не само
из земље него и из иностраства, нарочито из Енглеске, по-
стало је јасно да је то оживљење изазвано . појачањем темпа наоружања. Цене су врло мало измењене. Нешто су снижене за извоз у земље Далеког Истока да би се сузбила америчка конкуренција. |
— Пољски парламенат је ратификовао пољско-руски трговински споразум према којем, међу осталима, Пољска има право да извози у Русију преко Гдиња 900.000 тона угља годишње за потребе руске балтичке морнарице.
___— Светски стокови алуминума из прошле године нагло се смањују услед повећане производње авиона ли аеродинамичних возова од алуминума. Рачуна се, да ће производња алуминиума у овој години постићи ниво из 1937 који је за 429, био већи од прошлогодишњег.
— Комитет за увоз при Народној банци донео. је одлуку да се заинтересованима увозницима сировина из неклириншких земаља већ. сада издају одобрења за увоз сировина на терет трећег тромесечја текуће године.
Министар финансија овластио је Народну банку да може вршити откуп девиза по специјалним течајевима, када је по среди извоз целулозе од дрва.
— За извоз робе страног порекла, уколико се радни о извозу у неклириншке земље и плаћању слободним девизама, није потребно претходно писмено одобрење од На: родне банке, док је за извоз у клириншке земље потребно. Племенити метали у сваком случају могу се изнети само уз претходно одобрење Народне банке. 5
= На конференцији претставника приморских трговачких комора и других установа, одлучено је да се оснује Јадрански међулучки радни одбор, са задатком да претресе сва питања која су у вези са нашом поморском политиком, а специјално прометом наших лука. |
— У Загребу је основано ново акционарско друштво
"о Мосуда л. д' за производњу, куповину и продају лимене
Arno uce On crte и Прашка кредитна Банка ·„Филијала у БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.
> Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005. =
Телефон 23402, 23403, 23104, 23405, 23406.
| Tipsa улоге на штедњу MO најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи н иностранству. Издаје сефове нод закуп,
у а ва