Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 343

3. јуни 1939,

хода односно нешто мање од половине укупног државног прихода отпада на посредне порезе (трошарина, таксе, царине и монополи). Посредни порези, без монопола, стоје на првом месту са уделом од 27%/•о укупног прихода. Највећи приход од посредних пореза био је у буџетској 1928/29 години (3.693 мил. дин.. Од тада приход је опадао све до. 1933/34 када је достигао најнижу цифру од 2.302 мил. дин. Затим је почео систематски да се поправља и у 1938/39 попео се на 3.839 мил. дин. За пет година систематског пораста повећао се за непуних 45690. Главну промену У структури ове категорије фискалног прихода преставља прелажење тржишта са прихода од царина на приход од такса. Овај преокрет наступио је посл е1932/38 г, Све врсте овога прихода забележиле су 1938/34 најмањи принос. Према тој години у 1988/39 приход се повећаво и то: трошарине за 33,9%/0, такса за 43,19, царина за 62,2%. Приход од такса растао је добрим делом због сталног повећавања стопа и увођења нових такса, Трошарина је такође повеБавана а царине повишене су генерално у два маха повећавањем царинске ажије и то: децембра 1936 г. са 1000 на 110095 и новембра 1937 г. са 1.100 на 1.200%/о. Удео монополских прихода према периоду пре депресије смањио се са 22 на 17,59. 1934/35 монополи су дали најмањи приход од 1.839 мил. дин. У 1938/39 њихов приход био је 2.163,4 мил дин, или више 17,6%0. Од свих фискалних прихода монополски се иајмање поправио. Заостајање пораста монополског прихода за осталим фискалним приходима последица је политике која је настојала, да на повећање прихода утиче повећањем односно држањем непромењених цена дувану, најважнијем монополском артиклу.

У релативном учешћу у укупном државном приходу највеће промене показују непосредни порези. Од 1926/27 њихов релативни удео стално се повећавао, са 15,8 наг2,8"/з. Од укупног фискалног прихода на њих отпада једна трећина. Најмањи приход од њих био је 1931/32 (1.785 мил. дин.. После тога принос се стално повећавао да би у 1988/39 г. достигао 2.749 мил. дин. Повећање износи 547, У овој категорији највећу промену показује приход од порезе на пословни промет, Према 1928/29 овај се приход учетворостручио: повећао се са 2089 на 850 мил. дин. Кућарина, земљарина и течевина у 1929/30 чиниле су 809/о прихода у овој категорији, а у 1988/39 г. око 60%/о. Супротно кретању свих врсти прихода ове категорије службенички порез од 1934/35 све до 1937/38 опадао је: са 300 на 270 мил. дин. Тек у буџетској 1938/39 г. забележио је извесно повећање,

инвненае-е 4 (] ргоји 14 од 8 арта, разац Spremanje poljoprivrede u smo o akciji engleskih poljo-

Engleskoji za rat privrednika protivu vladine agrarne politike. Prvi rezultat te akcije bila ie promena u resoru ministarstva poljoprivrede. Odmah zatim parlamentu je podnet zakonski predlog, ali ne o pomaganju poljoprivrede, kako se to očekivalo, već o organizaciji polioprivredne proizvodnje za slučaj rata. Zakonski predlog, prema tome, pretstavlia osnovu za mobilizaciju engleske poljoprivrede. Pitanje povećanja cena agrarnih proizvoda, zbog krupnih nacionalnoekonomskih i trgovinsko-političkih razloga, kao i pitanje davania ostalih pomoći i obezbedjenja novih izvora kredita za poljopriyredu, odloženo је ха docnije.

Paralelno sa razvitkom kapitalizma odnosno industrije poljoprivreda u Engleskoj sve više je gubila značaj. Industriiski razvitak apsorbovao je sve veći broji seoskog stanovVništva; namesto malog i srednjeg poseda došla su velika gazdinstva, nekadanji posednici ili su otišli u industrijske radnike

ili su na selu postali polioprivredni radnici. Snažan razvitak industrije u XIX veku ostavliao je polioprivredi sve manji broj radne snage, a u nedostatku carinske zaštite koja bi zaštitila domaćeg proizvodjača od prekomorske konkurencije polioprivreda nije bila u stanju da u većem obimu mašinizira rad za koji je takodje važio kapitalistički princip rentabiliteta. Usled toga nekadanje oranice napuštane su ili pretvarane u pašnjake; nerentabilna proizvodnja žitarica zamenjena je stočarstvom kole ie mnogo docnije osetilo prekomorsku konkurenciju.

Za vreme svetskog rata Engleska je osetila sve nedostatke relativno uzanog agrarnog sektora. Za uvoz žitarica za ishranu stanovništva i stoke ona je bila prinudiena da upotrebi znatan deo svoje flote. U istom položaju ona se nalazi i sada. Proširena površina za bilinu proizvodnju u vreme svetskog rata napuštena je odmah posle rata i zavisnost Engleske od uvoza žitarica ponova je postala velika. Poslednjih godina neto uvoz pšenice i pšeničnog brašna kreće se oko 600.000 vagona, Ako tome dodamo i ostale žitarice i stočnu hranu uvoz prelazi 1,000.000 vagona. Za vreme rata taj uvoz postaje još veći s obzirom na ishranu уојзКе čiji se kontingent povećava za nekoliko miliona trupama iz kolonija i dominiona. Angažovanje flote u vreme rata Za dOVOZ tolikih količina hrane smeta Engleskoi, jer joj umanjuje potencijal operativne i odbranbene pomorske snage.

Koristeći se iskustvom iz svetskog rata Engleska želi da u budućem ratu bude što manje zavisna od uvoza žitarica odncsno da ima što više slobodne flote za vojničke ciljeve. Prva mera u ovom pravcu bila je stvaranie gvozdene rezerve pšenice i brašna. Pored državnog stoka veliki mlinski koncerni i pekarska preduzeća obavezana su da stalno drže izvesnu zalihu sa kojom bi državna organizacija snabdevanja mogla da raspolaže na dan objave mobilizacije. Veličina 7аlihe odredjuje se prema kapacitetu preduzeća. Pre izvesnog vremena sa zvaničnog mesta sugerirano je potrošačima da bi i oni u svojim domovima mogli da drže stalno po koju Trezervnu količinu hrane, u prvom redu brašna. Na taj način stvorena zaliha mogla bi u prvim danima rata za izvesno vreme da obezbedi ishranu. Ali time problem ne bi bio rešen. Zbog toga zakonski predlog ide za povećanjem proizvodnje. U posleratnom procesu favoriziranja agrara u industrijskim zemliama Engleska sada prvi put preduzima odlučan korak u pravcu povećanja proizvodnje. Ali se njena akcija, kao što ćemo videti, bitno razlikuje od agrarne politike ostalih evVropskih industrijskih zemalja.

Zakon predvidja reorganizaciju polioprivrede da bi se za vreme rata mogla obezbediti maksimalna proizvodnja. Da | se to postigne, svi poljoprivrednici koji u toku šest meseci po stupanju na snagu zakona preoru i pripreme za kulturu žitarica napuštena zemljišta ili pašnjake dobijaju subvenciju od dve funte po ekru. Ovako osposobljena zemljišta sve do rata ne bi se upotrebljavala za proizvodnju žitarica, jer bi to moglo da pogodi izvozne interese Kanade i Australije. Zemljište bi imalo da bude samo pripremljeno da bi se na njemu, za slučaj rata, moglo odmah da započne sa proizvodnjom, a dotle na njemu će se moći da proizvodi isključivo stočna repa. Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će ovom subvencijom pcvećati površinu oranice najmanje za dva miliona ekra, ||. za kcliko je smanjena posle rata odnosno bila povećana za vreme svetskog rata, Pored toga zakon rešava i pitanje obezbedjenja polioprivrede najvažnijim proizvodnim sretstvima za što efikasniju proizvodniu u vreme rata. U prvom redu vlada prima na sebe brigu da obezbedi potrebne količine veštačkog djubriva i poljoprivrednih mašina koje bi imale da zamene jedan deo radne snage u poljoprivredi. Zatim se predvidjaju organizacione mere, Odmah po objavi mobilizacije stYara 56