Narodno blagostanje

17. јуни 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 383

Робно тржиште

Пшеница. — И ако су садањи курсеви на светским берзама релативно врло ниски ипак, чим се показало да су песимистичке вести о изгледима за жетву на северној хемисфери биле претеране и видело да ће жетва бити добра и суфицитарна, курсеви су почели да попуштају. УЗ то дошла је и нова аргентинска процена која је повећала принос за даљих 45.000 вагона чиме се повећава и преносна светска залиха пер 31 јула ове године. Статистички бирои светских трговачких кућа рачунају да ће преносна залиха бити знатно већа од светске увозне потребе у наредној кампањи при чему не треба губити из вида ни чи њеницу да велики број земаља располаже и знатним гвозденим резервама створеним због ратне опасности. Од извозничких земаља у најтежем положају је Аргентина са својим великим вишком. Да би овај колико толико смањила интервенциона установа — Јунта — одлучила је да извесан део пшенице денатурише па да је као сточну храну продаје сточарима по светским ценама чиме би се по повећао извозни вишак кукуруза чија је позиција на светској пијаци много боља. Сем тога, Аргентина је закључила са Италијом компензациони уговор на бази размене робе у вредности 460 мил. лира. Од овога 120 мил. лира биће употребљено за пшеницу (око 30.000 вагона) и 51 мил. за кукуруз (око 25.000 вагона). Румунија је од јануара до конца априла извезла 67.425 вагона пшенице и то највише за девизе. Од извезене количине отишло је 25.524 вагона у Енглеску, 6.899 у Италију, 6.804 у Холандију, 6.128 у Грчку, 5.920 у Немачку, 4.983 вагона у Белгију и т. д. Дозвољен је извоз 3.000 вагона у Швајцарску на бази плаћања 30% у слободним девизама које ће извозници, ради премошћења разлике између домаће и светске цене, моћи да уновче по 70 леја за франак док званични курс франка износи 32 леја. Преносне залихе у Немачкој пене се на 500—600.000 вагона. Мађарска очекује принос од 226—248.000 вагона што би значило извозни вишак од 50.000—50.000 вагона,

Светски промет пшенице, услед лабавије тенденције, последњих недеља знатно је опао. Западно-европски купди постали су веома уздржљиви у очекивању даљег падања цене.

Термински курсеви на светским берзама

средином недеље изгледали су овако:

IV Х XII-—I Ливерпул шил. мти. 8/8 9/5 976 Ротердам хфла мтц. 3,50 3,75 4,10 Буенос Аирес пез. мтц. 7,01 7,04 Чикаго центи бушел 788/4 47,— 75,Винипег центи бушел 61,— 62,— 635/a

На домаћем тржишту ситуација је такође постала

лабавија, јер друга рука жели да се ослободи и остатка

залиха док локални млинови мање купују, а велики немају никаквог интереса за робу пошто ће ускоро престати уопште са радом и почети чишћење за нову сезону. Од стране произвођача међутим не појављује се никаква понуда. Цене су попустиле ове недеље и то: Тиса—Бегеј на 147—148, паритет Вршац 144—145, паритет главна пруга Србија 150—151 дин.

Извозни паритет према јулском термину у Ливерпао је средином недеље на 59—60, а према Ротерна 51—58,25, односно на бази цене за ефективну на 59—60,55 дин.

Кукуруз. — Прогнозе за развитак ситуације на светтржишту кукуруза у ово време биле су супротне онима за пшеницу: претпостављало се да ће курсеви почети да падају чим се на тржишту буде појавила аргентинска и јужно-афричка роба. До тога међутим није још

пулу даму робу

ском

дошло. Светски извозни вишак, у недостатку понуде из европских аграрних земаља, цени се на 696.000 вагона. У овај вишак нису урачунате залихе С. А. Д. које могу, У случају оцене да ће идућа берба бити добра, изнети неколико стотина хиљада вагона. Међутим за сада нема опасности да би С. А. Д. форсирале извоз, јер је стање усева још неизвесно. Због тога кукуруз је веома стабилан и вероватно да ће такво стање продужити до доласка на тржиште јечма и овса. Ротердам за јули нотирао је 457 хфл. за мтц, а Чикаго 50 центи за бушел..

На домаћем тржишту влада врло чврста тенденција и цене су од краја прошле недеље у знатном скоку тако да су достигле највиши ниво у овој сезони. До скока је дошло услед веће тражње за домаћи конзум док је понуда осетно смањена. Нарочито је чврста вагонска роба која је скупља од шлеповске. За извоз купује једино Призад и то минималне количине, Цене су биле: шлеп ДунавТиса 116—117, вагон паритет Инђија 1185—120, банатске утоварне станице 118—119 дин.

Извозни паритет према јулском термину у Ротердаму био је 86,50, а према цени за ефективну робу циф енглеске луке 91— дин,

__Сировине. — Тржиште сировина у овој недељи било је прилично стабилно. Метали су одржали своју релативну чврстоћу. Цене су биле следеће: бакар 4175, бакар електролит 4734, калај 22484, цинк 1475, олово 143/8 фунти стерлинга за тону, каучук 8,30, памук 6,80 пенса за либру.

Уљарице. — На тржишту се појавила прва уљарица —- репица. Услед смањене засејане површине и рђавог времена у вегетационом периоду принос је мањи но што се очекивало, око 700—800 вагона. Пошто фабрике уља не купују, јер имају још доста сировине, то је средином недеље изишао на тржиште Призад који купује сваку понуђену количину на бази следећих интервенционих цена: 951,75 дин. за трговце и 238,50 дин. за произвођаче. |

77 ЊУ

а = ZA

Сваки напредак у промзводњи м

употреби сђе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга»

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

STANDARD — VACULIM

Oil Company of Jugoslavia Inc, ЗАГРЕБ БЕОГРАД