Narodno blagostanje

Страна 374 НАРОДНО deksa uvoznih za čitavih 5 poena, Ta veća razlika u korist izvoznih proizvoda održala se do januara ove godine; od tada ona je pala na 1,8 до 1,5 роепа.

U svom aprilskom izveštaju Narodna banka više ne obјауЦије селе па тајо ро gradovima. već skupni indeks za 10 gradova i posebne indekse za Beograd. Skupni indeks za 10 gradova (na bazi 1930=100) pokazuje prema martu mesecu smanjenje za 0,2%. Prema aprilu prošle godine indeks je Veći svega za 0,93%. Pojedine grupe proizvoda u ovome indeksu poslednje četiri godine kretale su se ovako:

1935 1936. 1937 1938 |9301V Hrana 81,6 85,0 88,3 98,1 99,7 Odeća 74,0 73.4 77,4 77,0 76,2 Огтеу 1 озуеЏепје 88,8 88,7 92,7 95,6 94,1 Кагпо 85,5 83,5 886 ' 37,8 88,1 Skupni 81,2 82,7 85,8 91,7 92,1

Kao što vidimo, cene na malo od 1938 godine bez malo kreću se na nivou onih iz 1930 godine, ti. iz vremena pre depresije. Najskuplja je hrana, upravo skup cena obuhvaćenih proizvoda za ishranu isti je kao u 1930 godini. Za hranom dolazi ogrev i osvetlenje čiji je indeks naročito porastao od uvođenia trošarine na električnu energiju, a posle toga došao je i skok cene ogrevnogr drveta. Zatim u relativnom odnošu dolazi skupina raznih proizvoda. Za čitavu četvrtinu niže cene od onih u 1930 pokazuje odeća, odnosno tekstil. Kretanje cena navedenih grupa poslednih meseci pokazuje sledeće tendencije: hrana se drži postojano na visokom nivou, odeća je stabilna, ogrev i osvetlenje pokazuju neznatan pad usled pojevtinjenja drva, razni proizvodi su stabilni.

_ Indeks cena na malo u Beogradu vodi se na bazi 1996 godine te se zbog toga ne može da upoređuje sa stanjem cena na malo u ostalim fradovima. Beogradski indeks krefao se ovako:

1935 1936. 19937 1988 | 1039 IV Hrana 68,5 69,9 72,9 82,2 83,8 Odeća 72,4 71,6 75,6 80,6 84,4 Ogrev i osve{lenje 71,8 70,0 72,9 79,5 82,4 Кагпо 71,8 68,6 70,3 77,6 76,6 Skupni 69,8 69,7 73,2 81,3 83,3

U indeksu hrane sve do prošle godine kolonijalni proizvodi bili su relativno naiskuplji. Od tada postali su najskuplji predmeti ishrane polioprivrednog porekla, a oni zanatskoindustriiskog porekla najjevtiniji, dok su se kolonijalni proizvodi plasirali između njih.izuzev kolonijalne proizvode svi ostali prema prošloi godini pokazuju osetno poskupljenje. Prema proseku za prva četiri meseca indeksi su skočili i to: predmeti ishrane biljnog porekla za 7,4%, zanatsko-industrijskog porekla za 3,0%, skupni indeks hrane za 5%/0, odeća za 7,6%/o, ogrev i osvetlenje za 4,7%/0, skupni indeks za 5,29%. Porast cena na malo u Beogradu koji je započeo u drugoj polovini 1936 godine nije još zaustavljen, ali je intenzitet toga porasta sada nešto slabiji.

oss E Батина га винил е Етар.

Између лекара социјалног осигурања и уредске бирократије већ годинама води се прави рат. Бирократија сматра да је број лекара превелик, (боји се њиховог систематског повећавања услед чега стално расту и расходи; а поред тога замера им да не воде довољно рачуна о финансијској страни пословања осигурања (давање хранарине, лечење, лекови итд.), тј. да расипају. Лекари пак за финансијско стање социјалног осигурања криве бирократију коју сматрају неспособном за управљање том установом и проглашују себе јединим компетентним стручњацима за управу њоме. Суштину спо-

Нова фаза старе борбе

O O И U RJ OI пнтииеаиннела Пеги Еј

БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 24 ра претставља тежња да се што боље и темељније обезбеде властите позиције у социјалном осигурању. О томе се и сада ради. Сузор је спремио нове прописе за колективне уговоре лекара, у намери да за исти трошак лекарске службе добије већи ефекат и да се смање давања осигураницима. Нови услови за колективни уговор, поред осталога, предвиђају и следеће: искључује се пријем у службу политички непоћудних лекара, лекари-чиновници могу да буду аутоматски отпуштени из службе, ако кроз три године добију слабу оцену; а за уговорне лекаре предвиђа се у извесним случајевима аутоматско губљење. службе без отказа, одговорност за дефиците уредског пословања пребацује се на шефа лекара који због тога може да буде кажњаван смањивањем награде и најзад предвиђа се повећање радног времена које је до сада било два часа дневно. –

У радничком осигурању упослено је око 1750 лекара 7“ што претставља скоро половину свих лекара у земљи. У 1987 години лекарске плате изнеле су 49,17 мил. дин. или 11,79/2 целокупног прихода социјалног осигурања. Без мало на једног лекара долази просечан расход од 24.000 дин. годишње. По статусу лекара има две врсте: уговорних и чиновника. Лекара чиновника има око 300 и постоји тенденција да се њихов број повећа. Плате ових лекара сј далеко веће од хонорара, а и они, као и уговорни, имају право на приватну праксу. Сви они имају право и на већи број хонорарних служби. Према томе социјално осигурање претставља одличан извор прихода за лекарску струку Исто тако ретко је наћи које друго звање у коме би кумулација хонорарних служби била већа но што је случај са извесним бројем лекара. Међутим у социјалном осигурању све више пада у очи површно и недовољно лечење болесника, које је у извесним случајевима слично решаваЊу административних аката и то на најповршнији начиз, Отуда сталне жалбе осигураника на лекаре.

Нови услови за колективни уговор тангирају лекаре У њиховом политичком опредељењу, отказном року и радном времену. Увлачење политичког критеријума до-

нело би социјалном осигурању само штете,

а никако ко ристи. По

литичка опредељеност и стручност су две ствари: намештање са гледишта политичке припадности може само да буде на штету стручности, а што је главно бирократија би тиме добила такву премоћ, да би лекари стварно постали њено оруђе. Лекарска служба према данашњем стању била би далеко погоршана. Исто тако и олредбе о отказу потпуно су несоцијалне, Аутоматско избгцивање, сем у изванредним случајевима тешке повреде

интереса осигурања односно осигураника,

није начин за одабирање у

: лекарском кадру. Уместо тога много и управо једино ефикасно сретство претставља систематска и строга контрола, а нарочито узимање у поступак жалби осигураника. Стање и односи у осигурању данас су такви да осигураник прелази ћутке преко многих ствари, нема коме да се жали. Ако би се осигураници уверили у противно, био би сигуран лек за знатно поправљање лекарске службе. Најзад, то би било исто тако и у интересу самих лекара, јер би многа неумесна жалба отпала, Захтев за повећање радног времена сасвим је на месту, То је такође један од начина да се лекарска служба у осигурању учини јефтинијом. Али то није и једини начин. . Оно што би социјално осигурање нарочито погодн10, то је одредба којом се стипулира одговорност шефа лекара за дефицитарно пословање. То значи да бирократија, ради безбеђења својих права, пребацује на лекаре одговорност за финансијско пословање, На тај начин лекари би дошли у положај да буду стално под притиском

уверен да