Narodno blagostanje

17. јуни 1939

Њену конкурентску способност угрозили су раднички штрајкови који се нижу последње 2 године и због чега су скочиле наднице а тиме. и трошкови производње. Неповољно делују и дажбине које текстилна индустрија плаћа на увезени памук, а које иду у фонд за помагање производње домаћих сировина.

Најтежи проблем претставља набавка сировина због оскудице у девизама. Годишње се тражи на увоз памука 190—140 мил. злоти и вуне 90—100 мил. Стога се настоји да се појача домаћа производња вуне и побољша њен квалитет. Од 1932—1937 продукција вуне је нешто порасла (1937: 5.500 т.) али се још увек мора увозити око 20.000 т. Производња домаће пређе која треба да замени памучну развија се постепено, али заостаје у квалитету за оном која се производи у Немачкој. Осим тога трошкови производње су високи. Влада је наредила, да би ограничила увоз текстилних сировина, да се од 1 марта о. г. 12%/ увезене вуне и памука мора заменити домаћом пређом од котонизиране конопље и дрвне вуне и одредила премију од 1 злоти за 1 кг. прерађене конопља и 0,30 злоти за 1 кг. дрвне вуне.

У вези са том владином политиком за последње 3 године развила се производња синтетичких влакана. Дрвне вуне произведено је 1938 3.974 т. према 548 1936. Вештачке свиле производи се толико да се један део извози. Прошле године почело се са производњом млечне вуне.

та (а етен =: ; ; Okružni ured za osiguranje

radnika u Sarajevu u svom iZveštaju o radu 1938 izneo je interesantne podatke о Кгејаnju zaposlenosti i nadnica radnika i nameštenika na svojoj teritoriji. Tako kod njega nisu osigurani svi radnici, ipak njegovo člamstvo pretstavlja гејаtivno najveći broji zaposlenih, prema tome njegov izveštaj daje sliku stanja znatnog dela privrede.

Rekordan broi članova isarajevskog Ouzora 1938

Prošle godine broj članova dostigao je rekordnu visinu od 42384 10. juna. Prosek za celu 1938 iznosio je 35.877 za 252 više nego 1937. Ovako mali porast posledica je prelaza 3000 radnika Industrije gvožđa a. d. u Zenici u rudatrsko osiguranje posle osnivanja »Jugoslovenskog čelika«. Porast je Dio ravnomeran sve do juna, u junu je zabeležen pad, a zatim do kraja septembra ponovo porast. 16 grana pokazuje povećanje broja zaposlenih, prema 1937, a I2 opa-

|__HAPOJIHO BJIATOCTAME

Страна 371

дапје. Хласајши рад zabeležen је Код građenja železnica i puteva (za 362) 1 Код стадпја пад хепјот (та 215). Najveći porast bio je kod šumsko-pilanske industrije (za 298) i industrije duvana (za 200).

Potrebno je istaknuti da je lane porast članova bio znatno manji nego ranijih godna. Dok je 1936 broi članova bio za 10,9%0 veći nego 1935, a 1937 za 18% nego 1936, dotle je 1998 bio svega za 3,4%/0 veći nego 1997. Prema tome je konjunktura poleta 1938 bila slabija nego 1937. Zasada se još ne može sigurno reći dali ie to predznak krize. Svakako da su međunarodni događaji prošle godine znatno uticali na smanjenje poslovne delatnosti u svetu pa i kod nas. Na teritoriji sarajevskog Ouzora oni su morali imati odjeka, pošto je pripojenjem Austrije i Sudetskih krajeva Rajhu poremećen trgovinski promet naše privrede sa tim zemljama koji је inače Бро Vrlo ŽiV, a 60 је опда чНсао 1 па Ктефапје broja zaposlenih,

Fluktuacija članstva bila je vrlo jaka, pošto jedan deo preduzeća sa velikim brojem radnika je sezonskog karaktera. Ukupno je bilo 162.726 prijava i 166.011 odjava, što znači da je 1 radnik bio 5 puta prijavljen i odjavljen.

Prosečna obezbeđena nadnica bila je 1938 24 din., za 1,50 din. više nego 1987 i posle 1931, kada je iznosila 26,81 din. pretstavlja najvišu nadnicu. Ona bi bila veća da u oktobru nisu radnici zeničke industrije gvožđa prešli u rudarsko osiguranje, a oni su spadali među naibolie plaćene članove Ouzora. Posle njihovog istupa prosečna nadnica se smanjila za 90 para. Tarifski pokreti koje su radnici vodili učinili su da se smanjio broj članova u nižim nadničnim razredima za 2.666 a povećao u višim (od 20 din pa dalje) za 2.918. Najveću obezbeđenu nadnicu imali su radnici i nameštenici u industriji duvana (37,52 din), na građenju prevoznih sredstava (36,98) novčanih i osiguravajućih zavoda (35,40) i u grafičkoj industriji (34,97), a najmanju u industriji kože i gume (192,56).

Sarajevski Ouzor spada u red onih ustanova Suzora kojima ovaj mora da daje svake godine dotaciju radi pokrića deficita. Izuzev 1937, svaka godina je završena sa manjkom. Lane je on iznosio preko 359.000 din. Prinos po članu jie izncsio 519,86 din. prema 447,54 1937. S obzirom na taj porast 1988 ne bi trebala da bude deficitarna, pošto su 1937 broj cbolenja i izdaci na lekove, hranarinu i bolničko lečenje toliko porasli da je manjak bio neizbežan.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Бруто-приход пољопривреде у САД, 1938 износио је 9,22 милијарди долара према 10,35 милијарди у 1937 За готов новац продато је производа у вредности од 7,54 ми. лијарде долара. 482 мил. је исплатила држава, а 1,2 милијарди долара износи вредност потрошње саме пољопривреде. — Министарство пољопривреде је отпочело рад на санирању задружних савеза, који су услед ликвидације земљорадничких дугова запали у тежак положај. Укупна сума коју они траже износи око 200 мил. динара. Ликвидација ће се извршити на тај начин што ће савези код државних новчаних установа закључити дугорочне зајмове а један део камата платиће за њих држава. У ту сврху ове године одредиће се 20 мил. динара.

— У току ове године у Вардарској бановини утро-

шиће се на мелиорационе, регулационе и уопште хидротехничке радове око 5,8 мил. дин. и то: на мелиорацију и регулацију Скопског Поља око 2 мил. дин. за проширење просека реке Црног Дрима ради одводњавања и ме лиорације Струшког Блата 900.000 дин. На снабдевање насеља и вароши водом 2,9 мил. дин. Сви радови биће завршени до краја ове или почетком идуће године.

— У циљу регулисања Јужне Мораве, Министарство грађевина је у Крању основало хидротехничку теренску секцију. Према генералном пројекту регулација Јужне Мораве извршиће се од Бујановца до Прибоја у дужини од 40 км. и утрошиће се 21 мил. дин. У току ове године извршиће се радови у вредности од 4—5 мил. динара.

— На годишњој скупштини словачке „кметијске дружбе' донесена је резолуција у којој се између осталог тражи да се цена модре галице снизи на 3 дин. по кг. да