Narodno blagostanje
29. јули 1939.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 477
- 490 Agrarci 1904 — 180 79 _ Investicioni 277 50 6% Begluci 564 390 6% Dalmatinci 1.052 797
- 690. Šumski agrar 1.077 1.086 756. Stabilizacioni — 25
" 79 –—- ВЛег 42 84 79 Seligman S 266 133 Narodna banka _ 119 8 Раб | 68 62
4.154 3.968
Obrt je nešto veći nego prethodne nedelje. Ali više nego polovina obrta otpada na 6% agrarne papire, od kojih je naiživlje rađen 6%0 Šumski agrar po 1.07 mil. prema 1.08 mil., zatim: 6% Dalmatinci čiji je obrt znatno porastao prema prethodnoj nedelji sa 0.8 mil. na 1.05 mil. din. i 6% Begluci sa 0.6 mil. prema 0.4 mil. din. Obrt u Ratnoj šteti bio je znatno manji i iznosio je 410.000 din. prema 796.000, a u terminima 93.000 prema 232.000 din. 7%0 Investicioni zajam rađen је po 277.00 prema 50.000 din., što pokazuje da je dotični fond pojačao ponudu. Oskudica robe najbolje se vidi kod Ratne štete, koja je najmerodavniji papir na našoj berzi. Da je ponuda u 6%e agrarnim papirima, naročito 66% Dalmatincima i G%0 Šumskom agraru srazmerno veća nego kod ostalih papira ne iznenađuje poznavaoce prilika na našem tržištu efekata. O toj pojavi smo u našim izveštajima često pisali
Na zagrebačkom tržištu akcija nije bilo poslova.
Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 21-VII: 44.1050; 24-VII: 44.08; 25-УП: 44.0737; 26-УП: 44.0987; 27-VJII: 44.0987.
Naši papiri na stranim berzama
Na pariskoj berzi naši papiri se drže na istom nivou. 4" zajam od 1895 god. je neznatno skočio. Kursevi su bili sledeći:
25-VII 19-VII 49% 1895 229 204 79, Stabilizacioni 320 320 5%0 Funding 120 120 U Njujorku su naše obveznice nešto skočile. 79% Bler 8 Вјег 7% Seligman 25 jul 20.25—21.25 22—94 28—30
DEVIZNO TRŽIoTE
U početku izveštaine nedelje Narodna banka je obilnije zadovoljavala zahteve u pogledu slobodnih deviza. To, međutim, nije trajalo dugo. U drugoj polovini nedelje ona opet nije zadovoljavala više od 10%/ tražnje. Ne znamo zašto је Narodna banka promenila svoju politiku. Po objavljenim podacima naše spoline trgovine povećao se izvoz u neklirinške zemlje. Prema tome bi trebali da imamo deviza dovoljno, tim pre pošto ni uvoz iz tih zemalja nije znatnije povećan. Ponuda, međutim, ostaje stalno u vrlo čednim granicama. To je pojava koja treba da se objasni i kojoj ćemo posvetiti posebnu studiju čim budu objavljieni detaljni podaci o našoj spolinoi trgovini u prvom polugodištu o. g. Situacija kod klirinških maraka je nepromenijena. Narodna banka podmiruje tražnju, koja nije velika. Grčki bonovi su čvrsti zbog življe tražnje kojoj ne stoji nasuprot odgovarajuća ponuda. Klirinški čekovi na Sofiju ioš nisu rađeni. Ponuda se kreće od
75 za krupnije do 82 za sitnije komade. Kursevi su bili sledeći:
Stab. Stab. trž. 21-УП + 28,59 24-УП 25-УП 26-УП 97-VII London 258.— 207.50. 258— 958.— 954. 958,Pariz 145.98 117.43 145.99 145.97 145.96 146.—
Niujork 5487.90 4410.50 5488.12 5488.— 5488.10 5488.46 Ženeva 12483.07 1000.— 1243.82 1243.97 1243.29 1243.77 Amsterdam · 2936.07 2870.— 2919.09 2954.64 2946.59 2946.16 Brisel 936.34 753.25 . 936.59
936.39 986.19. 936.56
Privatni kliring И 1430.— 1777.50 1430. — 1430.— 1430.— 1430.—
Berlin
Madrid — — = — == == Grč. bonovi 30:35 __- | 3050. 30:75 3125 3125 Prag —— 15150 —— —= == == Sofija —— = = == == == Kliring | Milano 228.30 232.75 228.30 228.30 228.30 228.30 Varšava 880.— —— 830— 830— 830.— 830.—
Na slobodnom tržištu čvršći je francuski franak, „dolar i belga. Švajcarski franak se popravio posle slabe tendencije u toku nedelje. Vrlo čvrsta je bila holandska forinta, до ргед kraj izveštajne nedelje kada ie nastupila mala reakcija.
- Obrt je iznosio 9 mil. din. prema 89 mil. din. Iz Već pomenutih razloga osetno je pao obrt u isplati London sa 99 mil. na 15 mil. din. I Berlin je. rađen-.u-maniem- iznosti 19.6 mil. prema 16.6 mil., dok je obrt grčkih bonova povećan” sa 260.000 na 926.000 dinara. |
Kursevi deviza u Cirihu bili su sledeći:
31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38. 20-УП 27-УП
London 27:87 21.62 20.63 20.76 20.75 Amsterdam 238.80 „240.60 240.84 ·237.30 286.90 Njujork 345.14 43250 443— 4485/6 44839/5 Berlin —.— _ >” "17760 · 171.80 177.80 Pariz 20.324 14.689; 11.620: 11.745/a- . 11.75 Brisel —.— —.— 74.70 75.821/. = Beograd 10.— ~ 10.— 10.— 10— ~ 10Kod holandske forinte nastupila jie — kao što već rekosmo — mala reakcija. Inače većih promena nije bilo. Do-
lar je bio nešto slabiji prema funti. To je sledila i cena zlatu u Londonu, koja se vidi iz donie tablice. Izvoz zlata ni Do toj ceni nije rentabilan.
-(po- ke.)
(po unci) šiling репза Din. 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935. . 141 2 54.409 1936 141 · 7 5 2: B456Y 1937 140 · TT. ::54.812 1938 · 149 7 54.652 18-VII-1939 148 6 61.876 94-VII-1939 148 6
У 61.809
Робно тржиште
Пшеница, — И ова недеље била је у знаку _ најнижих курсева на светском тржишту. Опсег и. дубину садашње пшеничне кризе у свету најбоље. карактеришу следећи бројеви: у Ливерпулу метричка цента пшенице — за јули нотира 85 дин, а у Ротердаму око 82 дин; у Буенос“ Аиресу држава плаћа гарантовану цену од 85 дин. према 'извозном паритету од нешто преко 50 дин.; Чикаго плаћа унутрашњу цену око 100 дин., а Винипег око 85 дин. Разлика између унутрашње цене и извозног паритета у Аргентини, С. А. Д. и Канади креће се између 35 и 45 дин. ин пада на терет државне касе, Трошкови интервенције у Аргентини за уновчење вишка жетве изнеће око 100 мил, пезоса тј. 1.200 мил. дин. С. А. Д. су за извоз 320.000 пшенице и брашна у 1938/39 надоплатиле просечно по бушелу 2772 цента односно 25,7 мил. долара или 1.300 мил. дин, Канада