Narodno blagostanje

Страна 508

де исплати Средишњем савезу хрватских сељачких задруга у Загребу 146 мил. дин. у 42 аграрним обвезницама на име отштете за зграде и жито одузето за сврхе аграрне реформе. Према предлогу министра пољопривреде требало би исплатити и камате у износу од 2,9 мил. дин. с чиме није сагласан министар финансија. Ствар је била упућена Врховном државном правобраниоштву које се сложило са последњим, пошто сматра да за исплату камата треба засебно овлашћење законодавне власти. Министар финансија је издао налог да се исплати само отштета без камата. — Луксембуршка влада је била почетком јуна решила да изврши конверзију 4%/ државног зајма од 140 мил. франака у 3%. Пошто се јавио велики број ималаца који желе исплату у готовом, с чиме влада није рачунала, едустала је од конверзије.

— Немачки министар привреде издао је распис да се хартије од вредности емитоване од стране друштава У Судетским крајевима имају сматрати домаћим и да спадају под ограничења закона о девизама. _

— Извоз злата у САД почео је у јулу O. T. поново да расте и износио 268 мил. долара према 240 мил. у јуну. Тај пораст потиче искључиво од депозита злата страних новчаничних банака, који су за 7 месеци о. г. порасли за 760 мил. долара и износили 1,3 милијарде.

— Ministar finansija je rešio da se srebrni kovani novac od 50 i 20 din. i metalni od 2 i 0,50 din. zameni novim iskovanim u kovnici Zavoda za izradu novčanica Narodne banke. Stari srebrni novac će se povući iz opticaja za 6 a metalni za 12 meseci.

KONJUNKTURA

— У јуну 1939 године било је код љубљанског Оузора осигурано 104.520 радника и намештеника, за 934 више него у истом месецу 1938. Пораст је забележен: код градње железница, путева и водоградњи за 1340, јавног саобраћаја 446, текстилне индустрије за 413, трговине за 385, а пад: код градња над земљом за 1.050, кућне послуге за. 367 радника, индустрије коже и гуме за 309. Према мају 1939 пораст износи 760.

— Снажан полет у енглеској индустрији последњих месеци одразио се у сталном порасту пословне делатности. Од 101 крајем 1938 (1935 = 100) он је порастао до половине јуна на 111,5. До тада број запослених је порастао за 102.000 а незапослених се смањио за 93.000 према мају Према јуну 1938 пораст запослених износи 656.000 а смањење незапослених 517.000. Ових сада још има свега 1,256.000. Полет у индустрији сретстава за производњу пренео се и на ону сретстава за потрошњу. На развој коњунктуре повољно делује опадање цена увезених сировина. Индекс потрошње угља порастао је од 105 у јуну 1938 на 112,5 1939, железа од 93 на 157,5, увоза сировина од 11 на 130, извоза од 101,5 на 106 и запослености од 109 на 115.

— National City Bank of New York истиче у свом извештају за месец јули о. г. да се на развој америчке привреде гледа оптимистички, што је дошло до израза у порасту курсева на берзи. Највећи пораст броја запослених радника. показује челична индустрија која сада ради са 60% свог капацитета и тако је достигла највиши ниво после новембра 1988. Добит 365 водећих индустриских преду“ зећа скоро је двоструко већа од оне у првом полугодишту 1938 год. Неповољно упливише на послове пад цена хране, Стање резерви је задовољавајуће. Трошкови производње нису знатније порасли. Очекује се да ће полет у аутомобилској индустрији повући за собом и друге гране.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava:

12 avgust. — »Bosna-Film« d. d. u Zagrebu (vanredan).

17 avgust. — U. B. Ulrih d. d. u Zagrebu (redovan). »Tegma« d. d., Zagreb (redovan).

18 avgust. — »Slavonija« fabrika furnira i šperploča d. d., Slav. Brod (redovan).

19 avgust. — Srpska privredna banka u Čurugu (redovan). — Narodna šumska industrila d. d. u Zagrebu (redovan). — »Slavia« d. d., Zagreb (redovan). — »Dom« d. d., Zagreb (redovan). — Hrvatsko d. d. za promet nekretninama u Zagrebu (redovan).

21 avgust. — Nihaš d. d. u Zagrebu (redovan), ~

26 avgust — »Kuliun« d. d. u Novom Sadu (redovan).

28 avgusta. — Uljanik petroleumsko d. d. u Zagrebu (redovan). — »Bitumen« d. d. u Zagrebu (redovan). — »Metan« d. d., Zagreb (redovan).

30 avgust. — »Dia« d, d. u Zagrebu (redovan).

Trgovački registar:

Doberlin d. d. u Zagrebu, upis promene čl. 24 društvenih pravila. — Jugoslovenski film Varner Bros Frst Nešenel d. d. u Zagrebu, upis promene čl. 26 društvenih pravila. — »Kroacija« osig. zavod u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. prof. inž. Đure Štipetića. — A. d. »Hemolabor« u Beogradu, upis Firme sa glavnicom 1 mil. din. i članova upravnog odbora g.g.: Milorada S. Ristića, Božidara Popovića, Ratka Raketića, Borivoja Simića i Aleksandra Vajsa. »бјамја« d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora 2. Sala Georga. — »Titan« d. d., upis člana upravnog odbora g. Mihalovića Antuna. — D. D. za izgradnju svratišta i kupališta, upis člana upravnog odbora g. d-ra Milana Vrbanića. »Mustad« d. d. u Karlovcu, upis člana upravnog odbora 2. Josipa Mrgana. — Bosanska polioprivredna industrija a. d. Brčko-Zagreb, upis članova upravnog odbora g. g. Darinke Teslić i Jelene Teslić. — »Elin« d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. d-ra Kumičića Đure. — »Tekstor« d. d., Zagreb, upis firme sa glavnicom od 500.000 dinara i članova upravnog odbora g. g. Hinko Majer, d-r Vladimir Markulin i Bela Levi.

BIBLIOGRAFIJA

Finansijski zakon za 1989/40 godinu, izdanie Geca Kon a. d., Beograd. .

U izdanju »Politike« a. d., Beograd, izišle su donje knjige:

Milivoje Popović: Borba za parlamentarni režim u Srbiji.

Dr. Milan Vladisavljević: Hrvatska autonomija pod Austro-Ugarskom,

Živan Mitrović: Srpske političke stranke.

Nikola Đonović: Grna Gora pre i posle ujedinjenja.

Vekoslav Bučar: Politička istorija Slovenačke.

Dr. Ilija Pržić: Spoljašnja politika Srbije. -

Vaso Čubrilović: Politička prošlost Hrvata.

Dr. Nikola Stojanović: Srbija i jugoslovensko uijedinjenje. -

Josip Horvat: Stranke kod Hrvata i njihova ideologija.

Dr. Vladimir Ćorović: Političke prilike u Bosni i Hercegovini. RAZNO

— Naša vlada propisala jie uredbu o privrednim savetnicima. Dozvolu za obavljianie ovog zvanja davaće ban a moći će ga dobiti lica sa diplomom ekonomsko-komercialne visoke škole i 5-godišniom praksom u službi privrednog karaktera. Zadatak njihov je da daju savete i mišljenja po privVrednim pitanjima i da na zahtev vlasti ili pojedinaca vrše reviziju privrednih preduzeća.

о.