Narodno blagostanje

Сграна 510 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр: 32 4% Agrarci 1994 — __—— | —= = 5%— 59%— Stab. 670 Begluci 87.50 8715 87— 87/.— &.— 8650 Slobodno trž. +ФУШ —+ 928.50 7-VII 8-VII 9УШ 10-УШ 6% – Вегша,г ег ——— | = —— = = Гопдоп 258. | 20650 258-— 258 258 _ 258 Bo Dalmatinci 84.225 8375 83.775 83.625 8350 83— Рап 146—- 11742 145.98 145.,98 14500 1466% Dalmat., ter. —— —— | — Njujork 5490.79 4411.75 5489.88 5493.22 5489.45 5489.76 79% Investic. 100.75 101.95 101.50 101.95 101.— 101—— Хепеуа 1243.37 1000-— 1244.57 124427 124412 1944.:19 7% Stabilzac. — 101.50 — —— —— Атзфегд. 2930.86 2358— 2939.05 2938.96 2933.01 2938.77 79 Зећетап —— — == === = Везе 936.25 753.— „936.53 „986.31 „936.290 936.50 7% Bler —_— | — | — — — — Prjvatni kliring 88% Bler — — о — — 100.50 &# Berlin 1430.— 1480.— |480== 14%8.— 1430.=6% Šum. agrar 82.95 8150 #8195 8225 81—- 8150 Madrid _— — === === === Pab, sitni 211.50 — 20975. —— 210.50 == Grčki bonovi 89.— 32.25 — 32 — 32:52 Pab, srednji ===" == = == === __ Prag —— — — == = === Рађ, krupni === === == == ==-" === Sofija 82.60 = |E МА ___ #/ Renta 1805. —— o -__ --_ __-_ . Кигпе LOoZ Grvenog: Mr: —_ - __-_ __ ____ ___ -___ Miano 228.30 228.30 228.30 „998.30 228.30 Duvanski loz __ Il II E Varšavd 830.— 830— 8%0— 8d0— 8d02

Najvažniji papiri rađeni su svakog radnog dana u пеdelji. Kursevi su iz dana u dan popuštali, tako da su роslednjeg dana izveštajne nedelje zabeleženi nainiži kursevi. U akcijama su poslovi bili vrlo slabi. One Privilegovane agrarne banke rađene su u manjim iznosima. Kurs se dosta dobro držao srazmerno bolje nego onai državnih hartija od vrednosti. Interesantan će biti razvitak berze posle ferija — koje još traje. Povratak berzijanaca može samo povoljno da deluje na poslove. Njihovo iskustvo daje izvesnu sigurnost i stabilrost poslovanju, koje se sad — i ako se ne bi moglo reći da ga nema — ipak ne sreće u toj meri u kojoj bi to bilo potrebno.

Na tržištu akcija u Zagrebu rađeno je Trbovlie po 175 i Osečka šećerana po 80.

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 4-VII: 44.1175; 7-VII: 44.0675; 8-VII: 44.1050; 9-VIII: 44.08; 10-VIII: 44.08.

Naši papiri na stranim berzama

Na parisko6i befži kursevi naših predratnih kao i posleratnih obveznica kreću se u vrlo uskim granicama, ali pre na niže nego na više, Jedino 5" Funding je vrlo čvrst.

8УШ 7-VIII 4% 1895 210 211 7% Stabilizacioni 324 325 590 Funding 135 U Njujorku kursevi naših obveznica bili su sledeći: 7% Bler 8% Bler Тојо Зећетап 8-VIII 22.125—22.5 22.125—22.5 27—30

DEVIZNO TRŽIŠTE

Ponuda slobodnih deviza bila je u prošloj nedelji veća nego u prethodnim. nedeliama. To se ima pripisati ukidanju obavezne prodaje jednog dela izvozničkih deviza Narodnoj banci. U toku nedelje zadovoljeno je 10—920% tražnje, dok u ranijim nedeljama jedva 5". Kod klirinških maraka nema ništa naročitog. Privatna ponuda sa nešto robe od strane Narodne banke potpuno je dovolina da se pokrije tražnja koja nije prevelika. Pri kraju nedelje isplata Sofija postala je nešto čvršća, pošto je bila prethodno popustila. Grčki bonovi su čvrsti, Od slobodnih deviza skočio je kurs dolara, belgijskog franka, a naročito holandske forinte, posle rešenja vladine Mrize. Stabilni su bili francuski franak, švajcarski franak i naravno funta. Kursevi su bili sledeći:

Obrt je iznosio 25 mil. din. prema 27,4 mil. din. Berlin je rađen za 14 mil. din. prema 17 mil., London 10 mil. prema 8,5 mil., Grčki bonovi 605.000 prema 25.000, isplata Sofija 143.000 itd.

Kufševi deviza u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 31-ХП-38 3УШ 10-VII Berlin —— —_—— 177.60 177.85 177.75 Pariz 20.32/4 14.681/> 11.6220 11.744 | 11.731/ London 27.387 21.62 20.63 20.75 20.735 Amsterdam 238.80 240.60 240.84 285.10 286.930 Njujork 345,14 432.50 443.— 4433/4 443 Brisel —.— = 74.70 —.— 75.27 Beograd 10.— 10.— 10.— 10— 10.—

Dolar је nešto popustio. Kurs je bio u toku nedelje još niži, on je poslednjeg dana skočio nešto. Suprotan ie bio slučaj sa funtom koja je poslednjeg dana pala, a u toku neđelje bila čvrsta. Holandska forinta je čvrsta, a i ostale devize su stabilne.

Na tržištu zlata nije bilo promena. Cena ie ostala ista. Pad dolara nije bio tako velik da bi se pokazala potreba ža sniženjem cena zlata, pošto izvoz ni po sađašnjoj ceni hije rentabilan.

1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 19835 141 2 54.409 1936 141 7 54.567 1937 140 11 54.312 1938 149 7: 54,652 31-VII-1939 148 672 61.606 8-УШ-1939 148 6; 61.606

Робно тржиште

Пишеница, — На главним тржиштима света, цена ншенице је прилично чврста. Но ипак то не мења ништа на чињеници, да цене спадају у најниже које се памте. Пријатније расположење изазвано је вестима O подбацивању жетвених приндса у важним произвођачким земљама. Тако је из Канаде јављено, да је суша прбузроковала знатне штете. У Евроли насупрот томе шкодило је, по мишљењу Међународног пољопривредног института, кишовито време, пошто је спречило радове OKO увоза и вршидбе. Европски принос пшенице смањио се услед тога са 445 мил. на 440 мил. квинтала. Али и тај принос је прилично велики, не као прошлогодишњи, али ипак већи него што је био просечни у последњих пет година. Такве вести само пролазно могу да делују на