Narodno blagostanje

(грана 584 — |

Бр. 31

више 280 мил. Због потреба рата оптицај новчаница према стању на 6 септембра повећао се за недељу дана са 529,5 на 5498 мил. фунти стерлинга и може се повећати још за нешто више од 30 милиона.

У кредитној политици Енглеске банке значајна је одлука да даје предујмове за исплату меница које су издане до 3 септембра, а потичу из међународних трговачких послова. Ове менице се нормално исплаћују римесама из иностранства, али због ратних прилика оне ће спорије долазити, тако да би менични обвезници били у незгодној ситуацији о року доспећа. Место проглашења мораториума проширена је кредитна политика.

Откад је избио рат · нема земље из које не стижу вести о мерама предузетим против повишења цена и нагомилавања артикала потрошње код потрошача и трговаца. То је општа појава, неминовна у једном привредном систему који је заснован на принципу поделе рада. Сваки догађај који запрети нормалном току производње и циркулације добара изазива страх око снабдевања и тежњу да се направе резерве. Потрошачи беже из новца у добра потрошње, тако да се ремети однос понуде и тражње, због чега цене нагло скачу. У тражњи од стране потрошача нема никаквог шпекулативног момента. Међутим, трговци и фабриканти с друге стране рачунају с оскудицом робе, било зато што ће се смањити производња, било због велике тражње од стране војске, било због немогућности увоза. На већу тражњу одговарају они мањом понудом, да касније исту робу продају много скупље. То је разлог да првих дана рата може да нестане са тржишта робе које је било уочи рата сувише.

Све дотле док је снабдевање у рату брига сваког појединца, ова појава је неминовна. Увиђајући то, дошло се на идеју образовања државних залиха за случај рата, и стварања организације која ће у рату вршити рационалну поделу артикала потрошње. Када би та организација била спроведена пре рата и снабдевена довољним залихама, отпао би страх потрошача. Ако је нема, ваља очекивати панику потрошача и шпекулацију трговаца.

И код нас је дошло до таквих појава на тржишту неких артикала, да су власти морале да интервенишу. Дневна штампа скренула је пажњу · на споредну страну овог проблема, ко је проузроковао и је ли оправдано проузроковао оскудицу. Бакалини оптужују трговце на велико, потрошачи бакалина, трговци на велико перу руке. Проблем је у том шта треба да се ради.

У оваквој ситуацији обично се почиње с максимира-

Проблем цена

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

њем и контролом цена. Као што је показало искуство У светском рату ова мера није довољна. Њена прва последица је да нестаје с тржишта артикла коме је цена максимирана и појављује се код криумчара. Зато максимирање цена и санкције против криумчара иду упоредо.

Док ово пишемо познато нам је да се у министарству трговине и индустрије израђује уредба о сузбијању скупоће. Нешто мало података који су објављени у вези с радом комисије која израђује уредбу, показују колико је код нас проблем сложен. Јер не ради се само о сузбијању скока цена, него и пада код неких артикала. Пољопривредни артикли, који су имали добру цену због извоза, падају нагло, нарочито воће, а и за шпценицу је јављено исто. Проблем је дакле не у сузбијању повишења цена него У одржању досадашњег нивоа, који је био врло важан елеменат наше коњунктуре. У политици одржавања цена на нивоу до рата садржана је и борба против скупоће, али она је и шира од ње. Служећи се искуством других земаља у оваквој политици цена требало би поћи даље од полициске контроле. Наиме, контрола мора да почне од самог произвођача. Јер само тако се може успешно GOрити против криумчарења и извршити најправеднија расподела датог производа. А у ту сврху треба контролисати увоз и извоз, на чему се такође ових дана ради код нас.

Контрола мора да почне од произвођача зато што је регулисањем цена административна власт преузела на себе да одређује и висину добити. Она мора о њој да води рачуна ако неће да постигне резултат супротан оном за којим је ишла, да парализира трговину, а преко ње и производњу. Код нас, како пишу новине, дошло је до размимоилажења по питању хоће ли се дозволити добит од 10% или од 25%, за артикле исхране. Оваквим паушалним одређивањем добити не решава се проблем, јер је осим висине добити важна и брзина обрта. Код једне довољно је и 1%, а код друге мало је и 25% добитка.

Оваква контрола цена је један од елемената дириговања привредом, за разлику од чисто полициске контроле. Она се може да врши само тада ако је организација постављена на што ширу основу. Ту се показало да је потребно сваку грану привреде обухватити у једној организацији и у ту сврху искоришћени су картели. Онде где их није било, власт је прописивала образовање принудних. У нашој штампи појавило се мишљење да контрола цена, у сврху сузбијања скупоће, треба да обухвати и картеле Уствари ту је контрола већ од раније отишла даље него што ће бити спроведена код некартелисаних предузећа, јер су њихове цене регистроване уз документацију о трошковима производње. Место да обеснажује картелне споразуме контрола ће морати да их прошири.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POTREBAN JE SARADNIK »NARODNOM BLAGOSTANJU«

ПОЉОПРИВРЕДА

— Отпочео је откуп семена од сунцокрета. Службена откупна цена износи 153 дин, док приватници плаћају 170.

— Енглеска влада је решила да исплати произвођачима пшенице 2,271.500 фунти стерлинга на име премије за 1938/39 годину. Та сума биће раздељена међу 80.206 произвођача.

— Због међународне политичке ситуације обустављена је куповина војвођанског хмеља.

— Према трећој званичној процени берба памука у САД 1989/40 износи 12,38 мил. бала. Памуком је било засејано 9,68 мил. ха (1938/39 9,7 мил.).

ИНДУСТРИЈА

— Отворена је нова рударска пруга Угљевик—Мезграја која ће бити од велике користи за државног рудника угља у Угљевику.

— Од 1 јануара до 31 августа у Скопљу је издато 68 грађевинских дозвола у укупној вредности од 7,3 мил. дин. Већи део ових је издат за подизање нових зграда и само мањи део (11 у вредности од 853.000) за назиђивање и дозиђивање.