Narodno blagostanje

Страна 602 НАРОДНО INDUSTRIJA

— U Mađarskoj je osnovano preduzeće koje će pokušati da po Janušazi postupku proizvodi vaštačko tkivo iz kukuruzne stabljike.

— U bilizini Loma, u Bugarskoj, nalaze se naslage mrkog uglja koje se cene na 80 mil. tona. Izrađen je projekt za odvodnjavanje područja oko Loma, da bi se mogla vršiti »ksploatacija.

— Osečka električna centrala, koja je vršila elektrifikaciju Baranje, obustavila. ie rad, pošto su nastale teškoće oko nabavke potrebnog materijala.

— Влада је коначно одредила места за подизање две фабрике целулозе. Једна ће се подићи у Завидовићима У Босни, а друга у Бакру. ·

— „Ага-Руше" фабрика ацетилена и оксигена гради филијалну фабрику у Алипашином Мосту код Сарајева.

TRGOVINA

— Marokanski sultan odredio je da se marokanska valuta veže za francuski franak i zabranio je uvoz robe iz drugih zemalja, osim iz Francuske, čime je ostvaren monopol trgovine Francuske s ovom svojom Rkolonijiom, a to je prvi slučai ovakve vrste. Ako su zatvarana vrata u kolonijama obično se to činilo uvođenjem prohibitivnih mera, ili zaVođenjem kliringa, što je praktično graničilo sa zavođenjem monopola, ali nije bilo i pravno.

— U Solunu su završeni pregovori za obnavljanje grčkojugoslovenskog klirinškog ugovora, koji ističe 30 o. m.

— Međunarodni kartel za žicu odlučio je da obustavi cantralnu prodaju. Pojedine zemlje iz kartela same će izvršiti još mogućne poslove sa inostranstvom. Tom odluКот je za žicu stvorena ista situaciia, koja već davno Dpostoi kod svih prodajnih kartela gvožđa.

— Kanada je uvela stroge devizne propise. Plaćanje uvoza može se vršiti samo na osnovu dozvole Deviznog ureda, koji je dobio ime Foreign Exchange Board. Taj ured ima pravo da ekspropriša strane hartije od vrednosti i valute, koje se moraju prijaviti, ako prelaze vrednost od 1000 dol. po osobi. Bez dozvole se mogu izvoziti 100 dol. po osobi u mesecu.

— Ministar trgovine i industrije odredio je izvidni Dostupak protiv kartela papira, na traženje Udruženja štamparskih preduzeća, koje se žalilo na cenovnik propisan od strane kartela u julu o. g. Pošto se kartel u međuvremenu nagodio sa Udruženjem i propisao novi cenovnik, Ministarstvo je obustavilo postupak.

— Ста 1 росткоуат lim svake vrste poskupio je za 20 para po kg. Pocinkano posuđe poskupilo je za 10%.

— Ради изједначења цене наших сардина и рибе са оном на страним пијацама фабриканти и извозници ових, претставком су тражили да се одобри бесцарински увоз лима и другог материјала за конзервирање рибе онолико колико га се утроши за извезену рибу.

— Девизни одбор је решио да се без његовог одобрења не могу увозити из неклириншких земаља следећи производи: маст и уља из костију, коштане сржи и остале вештачке масти за мазање кожа, масна уља, уљана киселина, шећер, маргарин, сирова, црна и неочишћена нафта, восак, парфимерија са етером или алкохолом, мирисаве воде без етера и алкохола, пудер, руменила и белила, препарати за бојење косе и разна парфимерија те козметичка средства, предиво од чешљане вуне (камгарн), израђевине од крзна, папир за штампање, цртање и писање, трансформатори, кондензатори, акумулатори и електроде.

— Завод за унапређење спољне трговине убираће

таксу од 0.50 дин. по 100 кг. за давање извозног уверења за свеже шљиве.

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

— Забрањен је извоз кукуруза и пасуља.

— Narodna banka je pozvala one koji duguju ili potražuju u robnom prometu sa Poliskom do prijave svoja potraživanja odnosno dugovania.

— Naše potraživanje od Nemačke u kliringu povećalo se za 316.000 na okruglo 14 mil. maraka a od Protektorata za 13,8 mil. na 24,3 mil. č. k. Naš dug prema Italiji porastao је za 5,6 mil. na 196,2 mil. din.

— Međunarodni kartel kalaja povisio je izvoznu kvotu u trećem tromesačiu sa 80% na 100% standardne kvote Која iznosi okruglo 52.000 tona. Za četvrto tromesečje izvozna kvota zasada iznosi 60%.

NOVČARSTVO

— lako je u Engleskoi propisana obavezna prodaja zlata Ministarstvu finansija, ponuda je mala, što nije čudno, jer je već pre rata privatni posed bio ograničsn na 10.000 funti sterlinga. Veći iznosi u privatnoi svojini susreću se samo na računu stranaca, na koje зе пе одпозе ргор: о obaveznoj prodaji zlata.

· — Lat, zakonsko platežno srestvo Letonije, koji ie bio vezan za funtu sterlinga, odvojen je od ovog i vezan za dolar i švedsku krunu. Letonski ministar finansija izjavio je, da je to učinjeno s obzirom na unutrašnji nivo cena, koji ne bi mogao da se održi, ako bi lat pao zajedno sa funtom.

— Народна банка за Чешко-Моравску позвала је сва лица која имају потраживања у иностранству да их пренесу у земљу.

— У освојеним крајевима Шлезије заведена је марка као средство плаћања. Курс замене за злоти одређен је 1:2. Рајхсбанка је у Катовицима и Кролевски Хути отворила своје филијале.

— Iz nedeljnog stanja Švajcarska narodne banke od 15 o. m. vidi se, da se novčanični opticaj smanjio, i to u nešto jačoj meri nego u prethodnoj nedelji. Opticai je iznosio 2.038 mil, prema 2.067 mil. šv. fr. Zlatne i devizne zalihe ostale su nepromenjene, sa 2.419 mil. prve i 286 mil. šv. fr. druge.

— Državna hipotekarna banka iskazala ie 31 avgusta uloga na štednju 1.46 milijardi prema 1.44 milijardi krajem juna. Samostalni fondovi iznosili su 604 mil. prema 608 mil., razni fondovi 1.8 milijardi prema 1.8 milijardi, kapitali iavnih ustanova 516.7 mil. prema 521 mil., tekući računi Ministarstva finansiila 55.8 mil. prema 85 mil., razni tekući računi 1.4 milijarde prema 1.4 milijarde, založnice i obaveznice u opticaju 632 mil. prema 809 mil., avansi i depoi banaka 292 mil. prema 110.7 mil., rezervni fond 347 mil. prama 344 mil., fondovi za osiguranje i amortizaciju bančinih zgrada 76 mil. prema 76 mil. i razna pasiva 567 prema 4937 mil. din. Gotovina i blagajnički zapisi Narodne banke iznosili su 438 mil. prema 542 mil. din., hipotekarni zajmovi 1.8 milijardi prema 1.8 milijardi, prirezi i prihodi 1.5 milijardi prema 1.5 milijardi, vodnim zadrugama 70 mil., po lomabardu 154 mil. prema 144.7 mil., menični na hipoteku 76 mil. prema 75.2 mil., menični 59 mil. prema 57 mil., tekući računi Ministarstva finansija 1 milijarda, razni tekući računi 558 mil. prema 459 mil., hartije od vrednosti 1.4 milijarde prema 1.4 milijarđe, nepokrztnosti 968 mil. i razna aktiva 217 mil. prema 194.5 mil. din.

RAT I PRIVREDA

— Neposredno pred rat nemačka proizvodmja uglja

· pretstavljala је kritičnu tačku u sprovođenju čitavog čet-

vorogodišnjeoe plana, zato što je produktivnost rada pala i što su mlađi radnici bežali u druge grane industrije. Okupacilom rudnika u Poliskoj ova kriza je uklonjena, jer su poljiski rudnici proizvodili mnogo više nego što je iznosila domaća potrošnja. Poliska ie izvozila oko 11,7 mil. tona i sta-