Narodno blagostanje

30. септембар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 611

Из уредништва

Осам година кризе на:

1 ОПАДАЊЕ

Говорећи о улози банака у националној привреди (Н. Бл. бр. 36 т. г.) истакли смо да оне стоје изнад осталих грана привреде. Оне претстављају кредитни апарат националне привреде, у њима се бележе резултати привредне делатности, оне имају иницијативу, уносе организацију и врше контролу привреде. Огромно искуство банкарског пословања разрађено је и систематизирано до те мере да је сведено на правила. Водити добре банкарске послове значи примењивати најбоље правила која постоје о њима. Зато се о улози банака може говорити онако уопште, као што смо то учинили у цитираном чланку, ограничавајући се код тога на оне проблеме који су код нас постали актуелни у вези с најновијим догађајима на новчаном тржишту.

Да бацимо сада поглед на стање нашег банкарства и да видимо какву улогу може оно још да одигра у нашем привредном животу.

Банке су кредитни апарат, али успех њихов, зависи од тога колико имају туђих средстава из којих деле кредите. Банкарски је посао у привлачењу, на дужи или краћи рок, незапослених капитала и у сигурном пласману таквих средстава. Ко хоће да зна како стоје банке нека пита како стоје депозити. У ту сврху израдили смо доњу табелу.

Кодго Остале Прив. Држав.

Укупни великих прив. банке новч.

улози бангка банке укупно установе 1930 12.238. 5,360. 5,426 10786 1,452 1931 14242. 5718. 6,20 12,347 15695 1932 11.016. 3,986. 5,900 9,885. 1,914 1933 9850 351396 #2925 7,121 2,139 1934 9337 3296. 3,974 7,260. 2,577 1935 10.274 3.154. 40839 7,237 | 3.037 1936 10:592/ 5068. 2156 7.225 3107 1937 11.390 3202 3680 7,252 4,108 1938. 11.531 3,414 3,84 7,008 4,433 1939 17.112 3004 #s“#"N,727 · 6,/27/ , 4,381

Код наших банака улози на штедњу достигли су највећи износ 1931 са 14,242 милиона динара. Према 1930 то претставља повећање од 2 милијарде динара од чега неколико стотина милиона отпада на улоге по виђењу на текућим рачунима код банака у Словенији који до тада нису узимани у рачун. Али и после тог зарачунавања (први пут у септембру 1930) улози су расли брзином која се не може никако објаснити формирањем новог капитала. Остављајући по страни извор, факат је да је националној привреди 1931 стављен највећи износ нових сретстава на расположење, и тиме је добрим делом парализирано и дејство дефлапије која је те године била врло јака. за

Али већ у другој половини 1931 преживела је наша народна привреда први удар депресије који је непосредно изазван падом фунте стерлинга. До јуна 1932 улози на штедњу пали су за преко 3 милијарде према јупу 193:!. Овако снажан пад изазван је другим ударцем у априлу 1932, банковним мораториумом, који је дошао као последица начина решавања сељачких дугова. Годину дана касније, у

~ Ооеанека

ДЕПОЗИТА

јуну 1933, улози на штедњу пали су на 9,850 милиона, за 1 милијарду према 1932. Али тада је повлачење практично било онемогућено, јер је велик број банака већ био отишао под заштиту. Друге, које су пребродиле срећно ударце остале су са минималним износом улога. 1934 године пали су улози на најмањи износ од 9,837 мил. Од 1931 до 1934 пад износи 31%, скоро једну трећину. Затим улози поново расту, али врло споро. У депресији вршена је код нас и приватна тезауризација, тако да повећање штедње 1935 према 1934 за 400 милиона долази више од напуштања тезауризације него од стварања новог капитала. То потврђује и чињеница да су до јуна 1936 улози порасли само за :20 милиона, иако је 1935/36 била привредно далеко боља од 1934/35. Тек 1936/37 почела је ситуација да се брзо поправља. Улози су порасли те године за милијарду динара. Вероватно је да је тек сада изишао из скровишта последњи тезаурирани новац, пошто се не може претпоставити да је читава милијарда резултат нове штедње. јер од друге половине 1937 до јуна 1938 имали смо најбољи период у нашем привредном полету, па су улози на штедњу повећани ипак само за 250 милиона. Вероватно је да је то капитал који је у целини формиран у том времену. Држимо да је он морао бити већи, али политичка ситуација у свету није више стварала добро расположење за штедњу код банака које су из депресије изишле осакаћене, Догађаји у септембру 1938 дошли су као поручени да поколебају поверење, које се ни касније никад више није вратило, јер су у јуну

"1939 улози били мањи за 400 мил. према 1938.

Када се упореде 1931 и 1938 види се да штедња није више никад дошла на ниво на коме је некад била. Иако је 1937 као година просперитета сила боља од 1930, штедња је 1938 према 1931 била мања за 2,711 милиона. То је последица ударца који је нанесен нашем банкарству решавањем проолема сељачких дугова. Сви други чисто депресиони ударци изазивају само привремено попуштање штедње. Међутим банке код којих су улози остали замрзнути нису више никад могле да привуку улагаче, а то је уједно и њихова пропаст. Од 1931 до 1934 улози на штедњу смањили су се за 4,405 милиона, а од 1934 до 1938 повећали су се за 1694 милиона. Велик износ тих уштеда је потрошен, али доста је и тезаурирано приватно. Оно што је дошло банкама после 1934 потиче и од нове штедње и од тезаурираног новца. Немамо довољно основа да прорачунамо колико се годишње формира новог капитала, и колика би могла да буде годишња штедња у нормалним приликама по банкарство. Од 1928 до 1929 улози су порасли за скоро 1,5 милијарду, а од 1929 до 1930 за преко 2 милијарде. Овако. брзо повећање улога могло би се објаснити развојем банкарства које је будило смисао за штедњу, тако да су активирани мртви капитали. Али ако би узели да је штедња из новоформираних средстава могла да до-

устигне само 1 милијарду, требало је да, без враћа-

ња: тезаурираног новца, улози порасту за 3-4 милијарде између 1934 и 1938.