Narodno blagostanje

28. октобар 1939

malne potrebe. Savesnog građanina podilaze žmarci kad pročita ovaj propis. Ne samo što je i suviše drakonska kazna, već, što je još važnilje, nisam u stanju da se čuvam od te kazne, ier nemam merila niti kriteriuma za to koje ja normalna potreba. Taj je propis učinio da su savesni građani izbacili iz kuće najobičnije zalihe, koje održavalu, da ne bi svakog dana išli trgovcu (u nekim gradovima neki stanuju vrlo daleko od svojih liferanata), da bi imali u slučaju iznenadne veće potrebe i najžad zbog toga što svaki uredan građanin ima izvesnu rezervu u životnim namirnicama i u ostaloj robi. Jednom savesnom građaninu je dosta da ga povuku na krivičnu odgovornost, pa da strada mnogo više duševno nego drugi od same kazne. Mislim da se ovaj propis mora izbrisati, jer ,kao što ste vi lepo napomenuli, ге гехегуг тови biti samo od koristi proizvođačima.

Naš odgovor

Ta neobična činjenica da zakon protiv skupoće ni jednim paragrafom ne cilja na skok cena kod koga se jedino može da sprovede skupoća, objašnjava se upoređenjem cesarske uredbe od marta 1917 godin» sa našom današnjom. Mi smo u člancima napomenuli, da ie naša uredba propustila da obaveže vladu na donošenje maksimiranih cena (vlada ima ovlašćenje za to u uredbi, ali ne i obavezu): Austriska uredba pak zasnovana je na maksimiranim cenama. Svi su ostali delikti sporedni, glavni je prekršenje propisa maksimiranih cena, jer su sve cene — sem luksuznih — bile utvrđene od strane vlasti. Tu je ležalo fežište austriske uredbe i njezina doslednost u politici suzbijania skoka cena. Naša uredba je izvukla tu čiviju i zbog foga ceo njen mehanizam ramlje. Zbog toga se dobija utisak da ona nije uopšte regulisala glavno pitanje, već da je manipulisala oko niega.

Što se tiče druge tačke, mi se potpuno slažemo sa dopisnikom, dodajući da smo {iu primedbu čuli уес пеђгојгпо puta.

la —— === Државни приходи у августу

Буџетски приходи и месецу, који је последњи миррасходи за август и за пет Бодопски месец били су 1.140,6 месеци 1939/40 мил. дин. односно 5,7% више но што је буџетом било пред. виђено, а 2,2% више од прихода у истом месецу претходне буџетске године. Поједине категорије прихода дале су следеће резултате (у мил. ДИН.):

Предвиђено Остварено + или—%

Непосредни порези 246,5 338,4 + 37,4 Посредни порези 277,4 270,0 — 26 Монополи 185,9 197,7 = 59 Државна привреда 357,0 323,5 = 96 Од тога: железнице 219,8 232,4 = 57 поште 53,1 44,6 — 16,2 шуме 121 5,4 — 55,6 Рудници 5,8 3,9 — 27,3

До августа кретање државних прихода карактерисало се, поред осталога, добрим држањем посредних пореза и опадањем прихода железница. У августу међутим имамо опадање прихода од посредних пореза и знатан пораст прихода од монопола и железница. Опадање прихода посредних пореза није било велико, али је карактеристично као појава која указује на умањење потрошње у земљи. Повећање прихода од монопола. дошло је због пораста унутрашње потрошње, а од железнице због повећања промета после жетве пшенице.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 679

Расходи у августу били су 1.022,0 мил. дин. или 5,3% мање од предвиђених кредита односно 9% више од расхода у нстом месецу прошле буџетске године. На личне расходе утрошено је 466,3 мил. дин. или 45,7%; односно између личних и материјалних расхода у овоме месецу био је знатно повољнији, будући су лични расходи у прошлим месецима текуће буџетске године редовно апсорбовали преко 50%. Упоређењем расхода и прихода добија се вишак прихода од 1186 мил. дин. који је такође знатно већи но ранијих месеци. До овог повећања морало је доћи, јер је осетно смањење вишка ранијих месеци било испод износа неопходног за потребе које се редовно сваког првог плаћају унапред.

За период од пет месеци (април-август) приходи су били 4.944,9 мил. дин. тј. 8,4% испод предвиђања, а 1,4% више од прихода у истом периоду буџетске 1938/39 год. По појединим категоријама кретање прихода изгледа овако (у мил. дин.):

+ или % Остварено према предПредвиђено 1938/39. 1939/40 виђању

Непосредни порези 1.232,7 1211 1.1244 — 8,8 Посредни порези 1.387,1 1.368,4 1.391,2 ~ 05

Монополи 929,6 882,1 918,5 — 12 Фискални приходи – 3.549,4 3.361,6 3,434,1 = 5,3 Државна привреда 1.784,4 1.468,5 1.474,6 == 17,4 Од тога: железнице 1.099,4 965,5 1.020,4 = 72 речни саобраћај 38,8 20,0 22,2 — 49,7 поште 265,8 222,8 23028 — 13,4 руде 99,8 130,7 79,6 — 29,3 шуме 60,8 29,4 30,6 — 48,7

Као што се види, изузев посредних пореза, све врсте прихода подбациле су према предвиђању које је за буђетску 1939/40, према буџетској 1988/39, било повећано за 5,6%. Према оствареним приходима у 1938/39 приходи у 1939/40 на целој линији показују повећање и то: код фискалних прихода за 2,1%, а код државне привреде за 0,49.

Расходи у истом периоду били су 4.628,6 мил. дин. или 142% испод предвиђања, односно 6,3% више од издатака у истом периоду буџетске 1938/39. На личне издатке утрошено је 2.2391 мил. дин. или 48,3%. Материјални кредити у овоме периоду били су просечно задовољени са свега три четвртине (76%) од предвиђања.

Вишак прихода на концу петог буџетског месеца изнео је 316,3 мил, дин. према 518,7 у истом периоду прошле године, дакле био је мањи за 39% упркос томе што су се приходи према прошлој години повећали и што се извршење расхода кретало у истим границама као и прошле године тј. око 85%.

Ми смо и до сада анализирали државне приходе н расходе, колико је то било могуће с обзиром на сиромаштво наше статистике. Али је то увек било скопчано са тешкоћама, пошто статистика државних прихода не обухвата све приходе као што је то случај у другим земљама. Она претставља само један (највећи) део оног што наш народ даје држави. Повод за ову примедбу даје нам чињеница што су у јулу ступиле на снагу одредбе Финансиског закона о плаћању доприноса за Фонд народне одбране, који износи просечно 25—30% од пореске основице непосредног пореза и годишње треба да донесе држави око 500 мил. дин, или месечно око 40 мил. Њега наплаћују органи Министарства финансија као и. непосредни порез па ипак се не уносе подаци о његовој наплати у статистику државних прихода.