Narodno blagostanje

Страна 732

— Argentinska vlada raspisala iaž unutrašnii zajam od 18,42 mil. pezosa sa kamatom od 4//o za finasiranje javnih radova. i

"— Povodom glasova o devalvaciji valute i smanjenju prinadležnosti državnih služDenika i penzija, rumunski ministar finansija je nedavno izjavio da nema razloga za to, pošto je trgovinski bilans aktivan, državni prihodi veći su od budžetom predviđenih, novčano tržište normalno funkcioniše a žlatna podloga Narodne banke raste.

— Ban Banovine Hrvatsk»* je odobrio zagrebačkoj opštini sklapanje zaima od 30 mil. din. kod Suzora. Rok ie 15 godina, kamata 6».

— Holandska vlada traži od parlamenta ovlašćenje da zaključi zajam od 300 mil. forinti, koji će se upotrebiti za pokriće troškova mobilizacije.

— Општина града Осијека закључила је код Сузора зајам од 12 мил. дин. са 692 камате и роком од 20 година, који ће се употребити за проширење водовода. | — Амерички министар финансија је недавно изјавио да влада намерава да почетком следеће године распише зајам од 2 милијарде долара. Од тога ће се 1,38 милијарди употребити за исплату облигација које доспевају у марту 1940, а остатак за покриће буџетског дефицита.

МОУСАВ5ТУО

— Češko-Moravska vlada je rašila da osiguravajuća društva ne smeju u ugovore O osiguranju Života i za slučaj nesreće uneti zlatnu i valutnu klauzulu. Osiguranja ugovorena u stranoj valuti pre ovog rešania, mogu se isplatiti samo u domaćoj. To se rešenje nzž odnosi na ugovore koji su Dreuzeti iz inostranstva u cilju reosiguranja.

— Неколико водећих штедионица у Шведској повисило је камату на улоге и кредите, која је износила 2,25%% односно 2,590, за 190. Како ће реагирати на то банке, још се не зна. Досада су оне своју каматну политику равнале према дисконтној политици новчаничне банке, међутим дискотна стопа још није повишена, нити има изгледа за то, пошто се верује да ће држава настојати да закључи ускоро зајам.

SAOBRAĆAJ

| — Министарство војске и морнарице одредило је кредит од 10 мил. дин. за оправку ратних јединица у сплитском: бродоградилишту, које је било отпустило велики број радника због несташице посла,

— Испостава банске власти у Сплиту израдила је нацрт за прву и другу деоницу аутомобилског пута СплитСарајево. Ширина пута од Сплита до Солина биће 3 м а од Солина до Сарајева 8 м. Укупна дужина пута је 235 км.

POLOŽAJ RADNIKA

— Нретставници југословенских стручних железничких удружења предали су Министру саобраћаја резолуцију у којој су изнесени захтеви за побољшањем услова рада, повећањем плата, регулисањем услова за пензије и плаћеним годишњим одмором. Министар саобраћаја је изјавио да ће одредити анкетну комисију која ће испитати стање железничара.

RAT I PRIVREDA

— Ekonomsko odeljenje Društva naroda objavilo je pregled ·promana nastalih u privrednom životu velikog broja zemalja u avgustu, septembru i oktobru 1939. Zlatne rezerve SAD u' avgustu su porasle za 9241 mil.. a u septembru za 164. mil. i u oktobru su iznosile skoro 10 milijardi — dva puta više nego pre 5 godina. Novčanični opticaj u septembru povećao se u Turskoj za 26%, Estoniji za 22%, Bugarskoj, Finskoj, Italiji, Kanadi, Švedskoj i Jugoslaviji za 12—18%/; Dan-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

зкој, Мадатзкој : Могуебкој za 4—6%, Engleskoj za 290 1 Francuskoj 1,50%/o, dok je u Namačkoj ostao bez promene. Cene na veliko u septembru skočile su u Belgiji za 19%, Indiji za 15%, Danskoj za 14%, Švajcarskoj za 9%, Holandiji i Švedskoj za 7%0, a opale u Albaniji za 4%0. Izvoz je porastao iz SAD za 13%, Argentine za 7%e i Japana za 3%. .

— Češko-Moravsko ministarstvo trgovine naredilo je niz mera u cilju racionalne potrošnje sirovina, naročito metala. Da bi imalo pregled rezervi metala u zemlji ono je naredilo da se popišu sadašnje zalihe antimona, hroma, kalciuma, bakra, nikla, kalaja itd. i u buduće da svako przduzeće vodi Knjige o kupovini i potrošnji njihovoj. Osim toga zabranjena je upotreba nekih sirovina, kao kolofoniuma, terpentinskog ulja, arzenovih jedinjenja, iapanskog voska itd. za proizvodnju izvesnih artikala.

— Uredbom od 8 septembra 1939 francuska vlada naredila je obustavu izvršenja za dužnu porezu lica koja su mobilisana. Pošto se dešavalo da su tim licima upućivane Opomene sa troškovima, ministar finansija je rešio da zainter:3= sovani mogu da traže povraćaj tih troškova.

— Kao i Svetski rat tako i sadašnji izbacio je ženu iz kuće i gurnuo je u javni život. U Engleskoi ona u mnogim preduzećima zamenjuje muškarca a tako i u raznim pomoćnim vojnim službama. Ukupno je do sada mobilisano milion žena. Najviše ih ima u službi vazdušne zaštite (151.000) i pro= vođenja evakuacije stanovništva (197.000).

— Немачка влада забранила је исплате у слободним девизама лицима са седиштем у Великој Британији и њеним колонијама, доминионима, протекторатима, мандатима и Ирској, Француској и њеним колонијама и Египту. Забрана се односи и на лица у неутралним земљама, ако је познато да су држављани наведенх држава а тако исто и предузећа која стоје под њиховом влашћу.

— Литванска влада прописала је уредбу о мораториуму у области Вилне,

— Немачка влада наредила је да се у циљу штедње бензина троши што више погонског гаса чега се производи велике количине приликом продукције синтетичког бензина. Због тога ће се сви камиони од 1,5 па навише преудесити за погон гасом.

— У Немачкој је забрањена употреба праве“ каве и наместо ње се употребљава житна. Цена црне каве у каванама пала је за 1276.

КОМЈОМКТОКА

— Kod Okružnog ureda ха osiguranje radnika u Ljubljani broji osiguranih iznosio ie. u oktobru 98.857, za 3.982 manje nego u septembru. Prama oktobru 1938 mahje je za 10.000. Prosečna nadnica pala je za 0,96.

IZ POSLOVNOG SVETA Зборови акционарских друштава; 19 новембар — Едиција а. д. Београд (ванредан) 26 новембар — Шумско-индустриско предузеће „Ши-

"пад" а. д. Сарајево (ванредан)

27 новембар — Прва хрватска обртна банка д. д. Загреб (редован) |

29 новембар — Дионичарско друштво за · асфалтирање и тарацање Загреб (редован)

30 новембар — Југославенски. челик а. до · Сарајево (ванредан)

10 децембар — А итког предузеће инж. IL Стан-

ковића и Д. Ђорђевића а. д. Београд (ванредан) _ 15 децембар. — Југославенско Ганц а. M. Београд (ванредан) . O