Narodno blagostanje

| HAPOJIHO

БЛАГОСТАЊЕ Страна 735 _

18. новембар 1939

Privatni kliring:

Berlin 1430.— —=-- 1430— 1480— 1430— 1430Мадпа — — — — — Grč. bonovi —— _—— 36.43 36.48 35.50 35.Grč: b. ter: : — — — 36.25 — 34Prag —— —— — — — Sofija 82.50 — 82.50 — 84.94 87. Milano 228.30 __ 2990 22830 29930 228.30

Obrt je bio veći za 5 miliona nego prethodne nedelje, ukupno 43,052. Gotovo čitav obrt ctpada na marku i dolar. U markama obrt je izneo 90,8 mil. a u dolarima 20,672. Obrt u dolarima velik iz već nedeljama, ali to ne znači da se srazmerno povećao uvoz iz Amerike, nego zato što se posle raspada bloka funte sterlinga fakturira uvoz u dolarima, pa i iz same Engleske. Obrt Soluna je 1 mil. a Sofije 247 hili.

U Cirihu su devizni kursevi bili sledeći:

31-XII-36 31-XILF-37 31-XIH-37 8-XI 13-XI Pariz 20.821/a 14.682 11.6220 10— 9:77 London 27.37 21.62 20.63 17.63 17.25 Amesterdam 238.80 240.60 240.84 286.75 286.50 Njuiork 345.14 432.50 443.— 446.— 446.Brisel —.— —.— 74.70 74.25 72Milano —.— —.— —.— 22.50 22.50

Na ciriškoi berzi popustili su neznatno London, Pariz i Amsterdam, a jače Brisel.

Робно тржиште

Шиеница. — На прекоморским тржиштима нема никаквих промена; курсеви опет нешто више флуктуирају, али се углавном крећу на досадањем нивоу. Утовари су осредњи; све количине које се товаре за Европу намењене су Енглеској. За остале западно-европске и скандинавске земље нема скоро никаквих утовара, јер енглеска блокада унемогућује сваки довоз. Енглеска је прошле недеље купила у Аргентини 18.000 ваг. У Грчкој објављен је читав низ мера које имају за пиљ смањење потрошње пшенице односно увоза ради уштеда девиза. Наместо више досадањих врсти брашна уведене су три са следећим процентом измељавања пшенице: 95, 85, 75%. Прве две врсте служиће производњи хлеба, а трећа за фина пецива и тестевине. Производња брашна 795% везана је за дозволу, а гриза је забрањена. За производњу тестенина фабрике ће добијати брашно 75% „y висини једномесечне потрошње. Грчка је купила у Бугарској 1050 вагона по цени од 23 долара фоб Бургас (дин. 134).

Термински курсеви на прекоморским берзама били су средином недеље:

· JI М VII Винипег центи бушел 703/4 751/a 76”/s Чикаго центи бушел 87:/в 859/a 838/8 Буенос Аирес пез. мтц. бушел 6,77 — —

Домаће тржиште потпуно је изменило физизномију. Понавља се 1937/38 са том разликом што је 1938 велика хоса почела - почетком друге половине кампање, а овога

пута дешава се још у првој половини кампање. Сем тога, ·

скок је овога пута много бржи, следствено релативно већи. Понуде скоро уопште нема; млинови све теже долазе и до најмањих количина. Цене на свима тржиштима суфицитарног HOD IH крећу се између 180 и 210 дин. Врло је

лако могуће да цене и даље скачу, нарочито ако се буде појавила Дирекција за исхрану ради куповине за пасивне крајеве и то без обзира коју количину жели да набави (према одобреном кредиту она ће моћи да купи свега око 1.000 вагона). Услед непрестаног скакања цена пекари се такође покривају већим количинама брашна па су залихе код млинова прилично разређене.

Светски паритет према децембарском термину у Чикагу био је 114—115 динара. с

Кукуруз. — И на тржишту кукуруза у прекоморским. земљама ситуација је непромењена; курсеви су стални. M. Буенос Аиресу кукуруз нотира 7,30 me3. 3a KB., OJUHOCHO скупљи је од тшшенице за ! пезос. Чикаго за децембар нотира 50 центи за бушел, а влада је одредила да се ломбардовање врши на бази 57 центи за бушел. Према томе, све док између берзанске нотице и висине ломбарда буде постојала разлика на тржишту се неће појављивати веће ко-_ личине. У западно-европским и скандинавским земљама као и Енглеској осећа се већ несташица кукуруза која, ако дуже потраје, може имати осетних реперкусија на сточарство ових земаља. Мађарска је декретирала максималну цену. која се, према возаринским релацијама, креће између 15,60 и 17,70 са месечним репорима до јануара од 0,30 пенга. Министарство пољопривреде С.А.Д. објавило је смањење засејане површине кукуруза у појединим крајевима средњег запада између 7 и 15%.

Као и код пшенице и на тржишту кукуруза влада | велика хоса. Цене свакога дана скачу тако да су се средином недеље цене старог и новог кукуруза без мало изједначиле. Стари кукуруз рађен је у минималним партијама средином недеље по 143—145, а нови је нотирао 135 —140 дин. За термин април—мај који је достигао 140—145 _ дин. нема интереса, јер се трговци боје да по овако BH-_ соким ценама праве ма какве ангажмане. Понуда је врло мала и знатан део тражње остаје неподмирен.

Извозни паритет према децембарском термину У Чикаго био је дин. 68—70.

Суве шљиве. — Закључно до 15 o. M. Призад је от- купио 2.894 вагона сувих шљива. Док се у штампи још непрестано чује по који глас како произвођачи добијају ниске цене, а извесни чиновници, ради дијурви, протурају вести како аграрни интересенти траже анкете 0 ценама које добија произвођач на појединим тржиштима, треба · се питати шта би тек било са ценама да Призад није купио, преузео и исплатио ову.огромну количину сувих шљива која У просеку претставља читаву нашу годишњу · производњу. Цене које добијају произвођачи, ако се ради о крупнијој роби, не само што нису испод него ми прелазе · интервенционе, јер се указује мо огућност извоза ове робе за девизне земље у којима овога пута не стиже калифорнијска шљива. Пекмеза је откупљено 50 вагона. Откупна цена за пекмез понова је повећана са 260 на 300 дин. за. 100 кг. паритет Крагујевац. Призад је постигао споразум

0. продаји редовног контингента сувих шљива У Немачкој,

а исто тако продато је и 500 вагона војсци,

Стока. — На тржишту стоке, услед великог. извоза, влада чврста тенденција. Недељно се извози око 5.500 ком. . свиња и око 1.400 комада говеда. Свиње се: извозе: 3.500

ком. у Немачку, 1.000 ком. у Ческо-моравски протекторат.

и 1.000 ком. у Швајцарску, а говеда 500 ком. у Немачку, 800 _ у Италију и око 100 ком. у Грчку. Свиње се продају тешке _ и лакше 9—10 дин. а говеда угојена, којих је врло мало у земљи, 7 дин. док се остале врсте тргују по 5—6 дин.

=== =====