Narodno blagostanje

Страва ________

novinska vlast je tek u formiranju. U nadležnostima koje ona sad preuzima, rešava se hrvatsko pitanje u detaljima. Ta pitanja imaju svoje interesente po celoj teritoriji banovine, i od načina kako pojedinačna pitanja budu rešena zavisi hoće li biti zadovoljene mase. One se javljaju sa svojim zahtevima, razna udruženja,

institucije, štampa pravi takođe izvesno raspoloženje,

tako da svi ti zahtevi vrše pritisak i na odgovorne faktore banovinske vlasti. Otud veliko iskušenje za njih da prekorače kompetenciju svoje vlasti. Naprimer u memorandumu koji su donele privredne komore iz Banovine Hrvatske postavljen je zahtev da se izvrši podela železničkog voznog parka, a željeznice spadaju u kompetenciju državne vlasti. U pogledu banovinskih finansija postavljaju se fakođe zahtevi koji bi mogli da izazovu spor oko kompetencije ako bi bili ostvareni. Naprimer, zahtev da Banovina Hrvatska samostalno ubire carine. Ako je teritorija države privredno jedinstvena, i spoljna trgovina spada u kompetenciju državne vlasti ,onda i carine treba da idu u državni budžet. To pitanje biće tek rešavano. Zasada nije još utvrđeno koji će prihodi pripasti Banovini Hrvatskoj. Ako se bude i tu popuštalo pritisku javnog mišljenja, mora doći до зрога.

Sporovi su neminovni u saveznoj državi. Zato se uvek u ustavu predviđa obrazovanje Ustavnog suda. То je predviđeno čl. 13 Uredbe o banovini Hrvatskoj, ali nije ostvareno. Međutim, tek što se počelo sa prenosom poslova u kompetenciju banovine već ima slučaje-

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

va koji su sporni. Dotle dok nema Ustavnog suda mogućno je da se održi paraleino zakonodavstvo, da se prekoračuju kompetencije, a da nema načina da se to suzbije. Jer ovde se radi o odnosu dve suverene vlasti. Jedna drugoj ne može nametnuti svoju volju. Obe su se unapred obavezale da će u slučaju spora prihvatiti ono rešenje koje donese Ustavni sud. Prirodno je da je njegova intervencija najpotrebnija baš u momentu podela nadležnosti, a onda bi trebalo da je Ustavni sud obrazovan pre nego što se počelo s prenosom kompetencija, ali kad to nije učinjeno ranije ne bi se smelo odgoditi više ni časa.

Prekoračenja nadležnosti bilo bi manje kad bi se obrazovale banovine i na ostalom području države. Sada imamo samo odnos državne vlasti prema banovinskoj u Hrvatskoj. U nadležnost državne vlasti na području izvan Banovine spada i ono što tamo spada na banovinsku. Ako ima da odlučuje sa stanovišta države kao celine, vladi je teško da u isto vreme donosi odluke takve prirode kao da vodi politiku jednog dela države, gde još ne postoje banovine. A to joj se nameće silom prilika. Naprimer u nadležnost Direkcije za ishranu spadaju i stvari koje bi mogle da uđi u kompetenciju banovina i druge da ostanu državi. Odnos državne i banovinske vlasti postaće harmoničan fokom vremena. Ali neodložna pretpostavka za to je da se obrazuju što pre banovine na ostalom delu državne teritorije. e= =

Проблем сировина"

— Други ин последњи чланак —

| ПОГОРШАЊЕ ДЕВИЗНОГ БИЛАНСА ОПШТА ЈЕ ПОЈАВА

Вратићемо се на мисао коју смо заступали у

„првом чланку о проблему сировина, (бр. 37. т. г) а

која је тамо могла изгледати споредна, тј. да је девизно-политички учињена грешка што 1937 – није схваћена као изузетна година по приливу девиза. Кад се 1937, преко спољне трговине, поправио девизни биланс многих земаља, разлабавиле су девизна ограничења. Обрнута ситуација 1938 опоменула их је да је весеље преурањено и контрола је поново пооштрена. А та контрола значи и класификацију потреба за девизама, тако да се оне додељују за подмирење једних потпуно, а за друге мање или никако. А према тој класификацији потреба појављује се у разним земљама различито проблем сировина које се увозе. Многе су земље сматрале да ће и снабде-

„вање сировинама ићи као дотле и да се систем де-

визни не може да мења.

Али после новог вала депресије у спољној трговини од 1938 неком оптимизму није било више места. Светска трговина опада трајно од 1937. Индекс светске трговине (1929 = 100) пао је са 48,1 (у злату) 1937 на 45,4 у 1938, а у првом тромесечју Т. г, на 43 према 44 у последњем 1938 год. По податцима Друштва Народа у другој четврти 1939 индекс светске трговине у злату остао је непромењен као у првом, али се зато волумен повећао са 89,8 на 93,5. И ако је од половине 1938 производња у извесним земљама била почела да се опоравља, на спољ-

ној трговини у свету то се није осетило. Индекс је од другог тромесечја до трећег спао са 46 на 44. Ову појаву морамо подвући. За коњунктуру свих земаља постаје све карактеристичнија појава да се одвија самостално, независно од коњунктуре у другим земљама. Ми смо о тој појави раније чешће писали, у вези с унутрашњом коњунктуром. Тако је било потребно да се производња у многим земљама развије

5) Приликом објаве првога чланка о проблему сировина саопштили смо да су оба чланка писана при крају лета и да услед бурних догађаја, који су доцније настумет ових чланака, није ни у колико измењен. Рат је отвопрви поглед изменио проблем нашега снабдевања сировинама. Многобројним променама, које је донело ратно стање, у ствари основни и трајни проблем, који је предмет ових чланака, није ни у колико измењен. Рат је отворио нов проблем, снабдевања сировинама за време његовог трајања. Ти промењени услови, који знатно отежавају снабдевање сировинама за време рата, пролазни су Kao и рат. Али је невероватно да ће после рата спољна трговина да се врати старим методама, а у томе случају наше питање сировина оста:е непрсмењено. Може се рећи да рат има у неколико повољан утицај на решење главног и трајног проблема. То олакшање лежи у чињеницама, да су цене неких сировина јако скочиле и тиме поправиле калкулацију за инвестиције ради преоријентације с једних сировина на друге и са страних на домаће. Тешкоће у набавци сировина оправдавају обично и скупљу производњу на дому. То су акцептирале земље које су водиле политику аутаркије још пре рата, а сад практикују готово све земље.

Цара ја падну реза